Pani\u010dni napada predstavlja iznenadnu pojavu intenzivnog straha koji nastaje kod individua, a pra\u0107en je simptomima straha (nemogu\u0107nost kontrolisanja situacije) ali tokom koje se zad\u017eava pribranost i svesnost. Ove epizode mogu nastati u bilo kom periodu, pa \u010dak i tokom sna.<\/p>\n
<\/p>\n
Pani\u010dni napadi naj\u010de\u0161\u0107e traju nekoliko minuta i ne izazivaju nastnak fizi\u010dkih posledica. Povremeno, individue kod koji se javlja pani\u010dni napad mogu imati utisak da do\u017eivljavaju sr\u010dani udar. Kao i kod drugih poreme\u0107aja, individuu bi trebalo adekvatno le\u010diti.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Neophodno je konsultovati se sa specijalistom u slu\u010daju ponavljanih napada. Pani\u010dnim poreme\u0107ajem mo\u017ee se smatrati odre\u0111ena epizoda kod osoba kojima je neophodno adekvanto le\u010denja i prevencija daljih komplikacija. Tako\u0111e ,primena saveta medicinskog osoblja u vezi sa pani\u010dnim poreme\u0107ajima uslovljava efikasniju fizi\u010dku i psiholo\u0161ku spremnost osobe za bude\u0107e napade.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Naj\u010de\u0161\u0107e se kod indiviue javlja intenzivna ose\u0107aj straha tokom pani\u010dnog poreme\u0107aja. Pored psiholo\u0161kih simptoma, fizi\u010dki simptomi mogu uklju\u010divati: ubrzan sr\u010dani rad, ote\u017eano disanje, vrtoglavicu, mu\u010dninu, bol u grudnom ko\u0161u, znojenje i drhtavicu.<\/p>\n
<\/p>\n
Ovi simptomi mogu biti pove\u0107an rizik za zdravstveno stanje individue. Kako se organizam bori da nadoknadi nivo kiseonika i olak\u0161a process disanja, tako\u0111e nastaje osloba\u0111anje hormona kao \u0161to je adrenalin na primer.<\/p>\n
<\/p>\n
Ovo uslovljava ubrzan sr\u010dani rad i napetost muskulature. Usled \u010dinjenice da ve\u0107ina ovih simptoma imitira ostala oboljenja sr\u010dane pumpe, neophodno je potra\u017eiti hitnu medicnsku pomo\u0107 kako bi se prevenirala \u017eivotno ugro\u017eavaju\u0107a stanja.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
U slu\u010daju pani\u010dnog\u00a0 napada, neophodno je siriti se i koncentrisati na disanje. U slua\u010dju da je individual u zatvorenom ili javnom mestu, savetuje se napustiti to podru\u010dje i iza\u0107i na sve\u017e vazduh.<\/p>\n
<\/p>\n
Duboko disanje na nos i na usta mo\u017ee pomo\u0107i u adekvatnijem regulisanju procesa disanja. \u010cak i \u0161etnja mo\u017ee dovesti do privremenog pobolj\u0161anja. Budu\u0107i da se nivo ugljen dioksida u cirkulaciji normalizuje, neophodno je uspostaviti regularan sr\u010dani ritam.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Koraci koji se savetuju radi prevencije pani\u010dnih napada podrazumevaju:<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ne savetuje se ignorisanje postaojanje pani\u010dnih napada \u0161to je jedan od klju\u010dnih faktora, Neophodno je priznati postojanje poreme\u0107aja, te se ophoditi na adekvatan na\u010din sa istim.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom \u010dlanku na bilo koji na\u010din ne zamenjuju intervenciju ili savete \u00a0operatera za hitne slu\u010dajeve i pru\u017eaju samo jednostavne savete kako bi problem\u00a0 bio pod kontrolom dok \u010dekaju na pregled.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1790],"class_list":["post-80974","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-prva-pomoc"],"yoast_head":"\n