Trikuspidalni zalistak je jedan od \u010detiri sr\u010dana zaliska. Sme\u0161ten je izme\u0111u desne pretkomore i desne komore srca. Trikuspidalni zalistak obezbe\u0111uje da ne do\u0111e do povratka krvi prilikom njenog prolaska iz desne sr\u010dane pretkomore u desnu komoru.<\/p>\n
<\/p>\n
Srce je organ podeljen na nekoliko delova koji omogu\u0107avaju obavljanje njegove osnovne funkcije: pumpanje krvi bogate kiseonikom prema ostalim delovima tela (\u0107elijama, tkivima i organima) kako bi se ti delovi ishranili, kao i primanje krvi bogate ugljen dioksidom koja se dalje \u0161alje ka plu\u0107ima gde se vr\u0161i razmena gasova i snabdevanje krvi kiseonikom.<\/p>\n
<\/p>\n
Sr\u010dani zalisci su sitne strukture odgovorne za spre\u010davanje povratka krvi, kako bi se ona u jednom pravcu kretala kroz srce. Trolisni zalistak je atrioventrikularni zalisak koji se sastoji iz tri membrane (listi\u0107a), veoma je otporan i sa\u010dinjen je od vezivnog tkiva koje ga otvara i zatvara koordinisanim pokretima prilikom svakog otkucaja srca. Listovi su povezani za valvularni prsten preko koga su povezani za zid srca. Ivice membrane su povezane za papilarne mi\u0161i\u0107e tetivnim vrpcama, nitima vezivnog tkiva koje se stimuli\u0161e prilikom prolaska krvi i tokom sr\u010danih faza koje spre\u010davaju da se krv vrati u suprotnom pravcu.<\/p>\n
Srce je pumpa i slu\u017ei za potiskivanje krvi bogate kiseonikom i hranljivim materijama od plu\u0107a do \u0107elija, tkiva i organa, u zamenu za krv bogatu ugljen dioksidom koja treba da se u plu\u0107ima obogati kiseonikom. Krv bogata kiseonikom putuje prema organima i tkivima u telu preko arterije aorte koja zahvaljuju\u0107i svojim granama i kapilarima dalje prenosi krv bogatu kiseonikom do ostalih delova tela. Krv bogata ugljen dioksidom vra\u0107a se u srce preko vena da bi se odatle sprovela u plu\u0107a gde se vr\u0161i razmena gasova i oboga\u0107ivanje krvi kiseonikom.<\/p>\n
<\/p>\n
Trolisni zalistak odgovoran je za sprovo\u0111enje krvi sa ugljen-dioksidom kroz prostor izme\u0111u desne pretkomore i desne komore.<\/p>\n
<\/p>\n
Sr\u010dani ciklus sastoji se od dve faze: faze opu\u0161tanja (dijastolna faza) i faze kontrakcije (sistolna faza). Tokom prve faze (dijastole), zalisci izme\u0111u pretkomora i komora su otvoreni, a \u010ditavo srce je opu\u0161teno. U ovoj fazi polumese\u010dasti zalisci su zatvoreni, spre\u010davaju\u0107i krv da u\u0111e u vaskularno korito. Tokom druge faze (sistolne faze), komore i pretkomore su koordinisano kontrahovane: najpre pretkomora (atrijalna sistola), a zatim i komore (ventrikularna sistola). Tokom kontrakcije komora, pritisak krvi potiskuje nagore atrioventrikularne zaliske \u010dime se oni zatvaraju ne dozvoljavaju\u0107i krvi da se vrati u pretkomoru.<\/p>\n
<\/p>\n
Mehanizam atrioventrikularnih i trolisnih zalistaka reguli\u0161e se protokom krvi i pritiskom tokom faza sr\u010danog ciklusa. Tokom sistole komore, krvni pritisak se usmerava navi\u0161e prema membrani, \u010dime se spre\u010dava povratak krvi u suprotnom pravcu. Vezivne niti (sr\u010dane strune) koje spajaju papilarne mi\u0161i\u0107e sa trikuspidalnim i mitralnim zaliskom srca, spre\u010davaju da se zalistak potisne nagore unutar pretkomore. U slu\u010dajevima kada postoje anatomski ili funkcionalni defekti ovo mo\u017ee da dovede do prolapsa zaliska.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80956","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n