Plu\u0107ne arterije su krvni sudovi koji prenose krv bogatu ugljen dioksidom (venska krv) i otpadnim materijama preko periferne cirkulacije od srca do plu\u0107a. Zajedno sa plu\u0107nim venama one \u010dine takozvani plu\u0107ni krvotok (nazvan i “krvotok srca i plu\u0107a” ili “mali krvotok”) koji je deo sistema krvotoka. Plu\u0107ni krvotok je deo kardiovaskularnog sistema i odgovoran je za prenos krvi bogate ugljen dioksidom i produkata metabolizma iz svih organa od srca prema plu\u0107ima, odakle se istim tim krvotokom krv oboga\u0107ena kiseoikom vra\u0107a u srce i tako oboga\u0107ena hranljivim materijama i kiseonikom \u0161alje se prema svim organima i tkivima na\u0161eg organizma.<\/p>\n
<\/p>\n
Kod sistemskog krvotoka (ili \u201cvelikog krvotoka\u201d) koji je odgovoran za slanje krvi bogate kiseonikom u sve organe i tkiva, vene su zadu\u017eene za prenos krvi bogate ugljen dioksidom\u00a0 (venska krv), dok su arterije zadu\u017eene za transport krvi bogate kiseonikom. Kod malog krvotoka proces je ne\u0161to druga\u010diji i u njemu su plu\u0107ne arterije jedine arterije ljudskog organizma zadu\u017eene za prenos krvi bogate ugljen dioksidom i otpadnim materijama.<\/p>\n
<\/p>\n
Iz srca plu\u0107ne arterije polaze od baze desne komore. Ova plu\u0107na arterija je kratka, oko 5 cm, a pre\u010dnik joj je 3cm. Ona se zatim deli u dve manje plu\u0107ne arterije \u2013 levu plu\u0107nu arteriju i desnu plu\u0107nu arteriju. Desna plu\u0107na arterija je du\u017ea i deblja od leve plu\u0107ne arterije. Svaka ulazi u plu\u0107a i prate je dve plu\u0107ne vene kao i glavne bronhije. Kada u\u0111e u plu\u0107a, plu\u0107ne arterije se dele na manje segmente, alveoli. Alveole predstavljaju strukture u kojima dolazi do procesa razmene gasova (proces oksidacije krvi).<\/p>\n
<\/p>\n
Stanja koja poga\u0111aju plu\u0107ne arterije uklju\u010duju plu\u0107nu hipertenziju i plu\u0107nu emboliju. Plu\u0107na hipertenzija je retko oboljenje plu\u0107a koje se javlja kada pritisak unutar arterija postane vi\u0161i od uobi\u010dajenog. Ovo se obi\u010dno de\u0161ava kada arterije koje donose krv iz srca u plu\u0107a postanu zakr\u010dene \u010dime protok krvi kroz krvne postane ote\u017ean. To mo\u017ee dovesti do kratkog daha, oticanja nogu, umora, pospanosti, nesvestice, kao i do problema sa srcem, oboljenja plu\u0107a ili \u010dak plu\u0107ne embolije.<\/p>\n
<\/p>\n
Plu\u0107na embolija predstavlja blokadu plu\u0107ne arterije u plu\u0107ima. U ve\u010dini slu\u010dajeva uzrokovana je trombom i povezuje se sa trombozom dubokih vena kada dolazi do stvaranja krvnih ugru\u0161aka (trombova) u dubokim venama u na\u0161em telu (obi\u010dno u nogama). Ovo stanje je \u010dest uzrok smrti osoba koje do\u017eive infarkt ili mo\u017edani udar. Obra\u0107anje lekaru za pomo\u0107 od su\u0161tinske je va\u017enosti kako bi se spre\u010dile dalje komplikacije i smanjio rizik od smrti.<\/p>\n
<\/p>\n
Najva\u017enija uloga plu\u0107nih arterija je da preko perifernog krvotoka prenose krv bogatu ugljen-dioksidom od srca prema plu\u0107ima, gde se obavlja razmena gasova. Ljudsko telo ne mo\u017ee da \u017eivi i razvija se bez kiseonika, stoga su plu\u0107ne arterije od su\u0161tinske va\u017enosti za njegovo funkcionisanje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80945","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n