Mi\u0161i\u0107no-skeletni sistem predstavlja sistem kostiju, zglobova i mi\u0161i\u0107a koji daju potporu, \u0161tite i pokre\u0107u na\u0161e telo. To je najve\u0107i organski sistem u na\u0161em telu i predstavlja oko 80% ukupne telesne te\u017eine. Mi\u0161i\u0107no-skeletni sistem sastoji se od kostiju, zglobova, mi\u0161i\u0107a, tetiva, ligamenata, hrskavice i ostalih vidova vezivnog tkiva koje povezuje tkiva i organe, daje potporu na\u0161em telu i omogu\u0107ava njegovo kretanje.<\/p>\n
<\/p>\n
Kosti predstavljaju izuzetno specijalizovano vezivno tkivo koje se sastoji od me\u0161avine guste organske osnove i neorganske mineralne komponente. Odlikuju se \u010dvrsto\u0107om i mehani\u010dkom otporno\u0161\u0107u. Zavisno od oblika, dele se na duge, pljosnate, kratke i nepravilne kosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Zglobovi predstavljaju skup elemenata (fibroznog tkiva i\/ili hrskavice, ligamenata, \u010da\u0161ica i membrane) koji reguli\u0161u spoj izme\u0111u dve ili vi\u0161e ko\u0161tanih povr\u0161ina. Na osnovu vrste pokretljivosti zglobnog spoja oni se dele na sinovijalne (kao kod zgloba kolena, lakta, \u0161ake, kuka, \u010dlanka ili ramena); polupokretne (kao kod ki\u010dme) ili nepokretne (kao u slu\u010daju spojeva kostiju glave i karlice). Zavisno od dela tela na kome se nalaze zglobovi omogu\u0107avaju vi\u0161e ili manje \u0161iri dijapazon pokreta kao i stabilnost organizma.<\/p>\n
<\/p>\n
Mi\u0161i\u0107i su tkivo sastavljeno od posebnih vlakana (mi\u0161i\u0107nih vlakana) koja imaju sposobnost kontrakcije. U ljudskom telu postoje dve velike grupe mi\u0161i\u0107a: popre\u010dno-prugasti, poznati i kao \u201ccrveni\u201d mi\u0161i\u0107i ili voljni mi\u0161i\u0107i koje kontroli\u0161e na\u0161a volja, i glatki mi\u0161i\u0107i, tzv. \u201cbeli\u201d ili nevoljni, \u010dije kontrakcije su izvan voljne kontrole, autonomne. I kona\u010dno, postoji i jedan poseban mi\u0161i\u0107, sr\u010dani mi\u0161i\u0107, odnosno miokard koji ima sasvim posebne osobine. I dok je histolo\u0161ki gledano sli\u010dan voljnim mi\u0161i\u0107ima, on zapravo predstavlja nevoljni mi\u0161i\u0107 koji se kontrahuje nezavisno od na\u0161e volje.<\/p>\n
<\/p>\n
Glavna uloga mi\u0161i\u0107no-skeletnog sistema je pru\u017eanje oslonca i potpore organizmu omogu\u0107avaju\u0107i mu pokrete i \u0161tite\u0107i njegove vitalne organe.<\/p>\n
<\/p>\n
Zbog \u010dinjenice da je ve\u0107ina sistema organa u na\u0161em telu povezana, tako bolesti i poreme\u0107aji vaskularnog, nervnog ili vezivnog sistema mogu tako\u0111e da uti\u010du na mi\u0161i\u0107no-skeletni sistem i da ote\u017eaju postavljanje dijagnoze. Bolesti mi\u0161i\u0107no-skeletnog sistema uglavnom obuhvataju funkcionalne poreme\u0107aje i nepravilnosti u pokretima.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u mi\u0161i\u0107no-skeletne poreme\u0107aje ubrajaju se povrede ili bolovi u zglobovima, ligamentima, mi\u0161i\u0107ima i strukturama koje daju potporu ekstremitetima, vratu i le\u0111ima. Oni mogu da dovedu do slede\u0107ih simptoma: nelagoda i bol, ali mogu i da smanje pokretljivost i normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Me\u0111u nekima od njih su sindrom karpalnog kanala, bursitis, tenosinovitis i tenditis.<\/p>\n
Mi\u0161i\u0107no-skeletne povrede: povrede mi\u0161i\u0107a, krvnih sudova, nerava, kostiju, tetiva i drugih mekih tkiva. Naj\u010de\u0161\u0107a me\u0111u ovim povredama je povreda zbog \u010destog obavljanja odre\u0111ene radnje – Repetitive Strain Injury (RSI). Me\u0111u nekim od njih su i sindrom karpalnog kanala, teniski lakat i nespecifi\u010dna bol gornjih ekstremiteta.<\/p>\n
<\/p>\n
Zavisno od povrede, ozbiljnosti stanja pacijenta, njegovog sveukupnog zdravlja, trebalo bi odrediti najpogodniji oblik le\u010denja kako bi se izbegao nastanak eventualnih posledica.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80943","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n