Mi\u0161i\u0107 predstavlja meko tkivo, sa\u010dinjeno od posebnih vlakana (poznatih kao mi\u0161i\u0107na vlakna) koja poseduju sposobnost kontrahovanja. Mi\u0161i\u0107na vlakna su sa\u010dinjena od posebne vrste \u0107elija nazvanih miociti, koje u sebi sadr\u017ee niti proteina aktina i miozina. Kako niti prelaze jedna preko druge njihova mi\u0161i\u0107na aktivnost stvara kontrakciju koja menja du\u017einu i oblik \u0107elije.<\/p>\n
<\/p>\n
Unutar ljudskog organizma postoje dva osnovna tipa mi\u0161i\u0107a: skeletni mi\u0161i\u0107i (poznati i kao \u201ccrveni\u201d ili \u201cvoljni\u201d) koji se nalaze pod kontrolom na\u0161e volje; i glatki mi\u0161i\u0107i (poznati i kao \u201cbeli\u201d ili \u201cnevoljni\u201d), \u010dija je kontrakcijska aktivnost autonomna i odvija se nezavisno od na\u0161e volje. Skeletno mi\u0161i\u0107no vlakno nalazi se u mi\u0161i\u0107ima koji su vezani za skelet, dok se glatko mi\u0161i\u0107no tkivo nalazi u zidovima organa i struktura poput \u017eeluca, creva, materice, be\u0161ike, i drugih. Jo\u0161 jedna vrsta mi\u0161i\u0107nog tkiva jeste ono koje \u010dini srce, nazvano \u201csr\u010dani mi\u0161i\u0107\u201d ili \u201cmiokard\u201d, koji ima jedinstvene karakteristike. Iako histolo\u0161ki gledano ima karakteristike sli\u010dne voljnim mi\u0161i\u0107ima, on zapravo funkcioni\u0161e kao nevoljni mi\u0161i\u0107, odnosno nezavisno od na\u0161e volje.<\/p>\n
<\/p>\n
Bolesti koje poga\u0111aju mi\u0161i\u0107e i\/ili njihovu nervnu kontrolu spadaju u neuromi\u0161i\u0107ne bolesti. Re\u010d je o problemima koji vode do spazmova ili paralize, zavisno od mesta na kome se javljaju i te\u017eine stanja svakog pojedinca. Tako\u0111e, veliki broj neurolo\u0161kih problema mo\u017ee dovesti do problema vezanih za kretanje i motornu koordinaciju. Pronala\u017eenje najboljeg na\u010dina le\u010denja je od su\u0161tinskog zna\u010daja kako bi se izbegla pojava daljih eventualnih komplikacija.<\/p>\n
<\/p>\n
Sa histolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, nevoljni mi\u0161i\u0107i razlikuju se od voljnih zato \u0161to njihova vlakna nisu sa\u010dinjena nisu u snopovima, njihova struktura je homogena, i defini\u0161e se kao \u201cglatka\u201d muskulatura. Nevoljni mi\u0161i\u0107i nalaze se u zidovima organa digestivnog trakta, krvnih sudova, bronhija, materice i be\u0161ike. Za razliku od popre\u010dno-prugastih mi\u0161i\u0107a, glatki mi\u0161i\u0107i se sporije kontrahuju i opu\u0161taju.<\/p>\n
<\/p>\n
Voljni mi\u0161i\u0107i podeljeni su u dve grupe: povr\u0161inske i duboke. Povr\u0161inski mi\u0161i\u0107i su mimi\u010dni mi\u0161i\u0107i i nalaze se samo na glavi i vratu. S druge strane, duboki mi\u0161i\u0107i dele se na skeletne (pokre\u0107u kosti pod uticajem na\u0161e volje) i mi\u0161i\u0107e koji su povezani za druge organe (poput oka, u\u0161iju\/jezika i \u017edrela).<\/p>\n
<\/p>\n
Glavna uloga mi\u0161i\u0107nog sistema je pokretanje. Mi\u0161i\u0107no tkivo je jedino u na\u0161em orgnaizmu koje ima sposobnost kontrakcije i samim tim pokretanja nekog dela tela. Mi\u0161i\u0107i tako\u0111e obavljaju i mnoge druge funkcije poput odr\u017eavanja tela u nekom polo\u017eaju (sedenju ili stajanju), stabilizacija i potpora zglobovima, proizvodnja toplote u cilju odr\u017eavanja normalne telesne temperature. Bilo da se radi o izrazu lica, pokretanju ruke, jezika ili prsta, glavna uloga voljnih mi\u0161i\u0107a je uvek ista: omogu\u0107avanje osobi da izvodi mi\u0161i\u0107ne pokrete kontrolisane sopstvenom voljom.<\/p>\n
Funkcija nevoljnih mi\u0161i\u0107a je da dovedu do promene oblika i unutra\u0161njeg pre\u010dnika odre\u0111enih organa (prilikom pomeranja supstanci unutar tela i izbacivanje ne\u017eeljenog sadr\u017eaja).<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80942","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n