Mitralni zalistak je jedan od \u010detiri sr\u010dana zaliska. Sme\u0161ten je izme\u0111u leve pretkomore i leve komore. Bilkupsidalni zalistak slu\u017ei za usmeravanje krvi iz leve pretkomore u levu komoru i spre\u010davanje obrnutog toka krvi budu\u0107i da se na kraju sistole pretkomore odnosno dijastole komore ovaj zalistak zatvori.<\/p>\n
<\/p>\n
Srce je organ podeljen na nekoliko delova, koji poma\u017eu u obavljanju njegove osnovne funkcije: da pumpa krv bogatu kiseonikom prema ostalim delovima tela (\u0107elije, tkiva i organi) kako bi ih ishranila, i da primi krv sa ugljen-dioksidom koja se dalje \u0161alje u plu\u0107a gde se obavlja razmena gasova i gde se krv snabdeva kiseonikom.<\/p>\n
<\/p>\n
Sr\u010dani zalisci su sitne strukture koje su odgovorne za vra\u0107anje krvi unazad obezbe\u0111uju\u0107i vo\u0111enje krvi u pravom smeru. Mitralni zalistak je atrioventrikularni zalistak koji se sastoji iz dve membrane \u00a0(zaliska), koji su veoma otporni i sa\u010dinjeni od vezivnog tkiva i koji se otvaraju i zatvaraju veoma uskla\u0111eno tokom svakog sr\u010danog otkucaja. Ovi zalisci povezani su sa firboznim prstenom i preko njega sa zidom srca. Ivice ovih zalisaka spojene su sa papilarnim mi\u0161i\u0107ima putem tetivnih niti, vlaknima vezivnog tkiva koja su stimulisana protokom krvi i sr\u010danim fazama \u010dime poma\u017eu u spre\u010davanju povratka krvi u suprotnom pravcu..<\/p>\n
<\/p>\n
Srce je pumpa koja prosle\u0111uje krv bogatu kiseonikom iz plu\u0107a prema organima i tkivima u zamenu za krv bogatu ugljen-dioksidom koja mora da se u plu\u0107ima obogati kiseonikom. Krv bogata kiseonikom prenosi se arterijom aortom do celog tela budu\u0107i da se ona grana na manje arterije i na kraju kapilare. Krv bogata ugljen-dioksidom vra\u0107a se u srce preko vena odakle se \u0161alje malim krvotokom u plu\u0107a gde se vr\u0161i razmena gasova, odnosno ugljen-dioksida za kiseonik.<\/p>\n
<\/p>\n
Mitralni zalistak kontroli\u0161e prolazak krvi kroz otvor izme\u0111u leve pretkomore i leve komore.<\/p>\n
<\/p>\n
Sr\u010dani ciklus sastoji se od dve faze: faze opu\u0161tanja (dijastolna faza) i faze kontrakcije (sistolna faza). Tokom prve faze (dijastole), zalisci izme\u0111u pretkomora i komora su otvoreni, a \u010ditavo srce je opu\u0161teno. U ovoj fazi polumese\u010dasti zalisci su zatvoreni, spre\u010davaju\u0107i krv da u\u0111e u vaskularno korito. Tokom druge faze (sistolne faze), komore i pretkomore kontrahuju se na uskla\u0111eni na\u010din: najpre pretkomora (atrijalna sistola), a zatim i komore (ventrikularna sistola). Tokom kontrakcije komora, krv koja se nalazila u pretkomori dospeva u komoru i atrioventrikularni zalistak se zatvara. Kontrakcijom leve komore krv se potiskuje u aortu odakle se prosle\u0111uje prema svim delovima tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Mehanizam atrioventrikularnih i trolisnih zalistaka reguli\u0161e se protokom krvi i pritiskom tokom faza sr\u010danog ciklusa. Tokom sistome komore, krvni pritisak se usmerava navi\u0161e prema membrani, \u010dime se spre\u010dava povratak krvi u suprotnom pravcu. Vezivne niti (sr\u010dane strune) koje spajaju papilarne mi\u0161i\u0107e sa trikuspidalnim i mitralnim zaliskom srca, spre\u010davaju da se zalistak potisne nagore unutar pretkomore. U slu\u010dajevima kada postoje anatomski ili funkcionalni defekti ovo mo\u017ee da dovede do prolapsa zalistka.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80940","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n