Nervni sistem predstavlja skup organa i struktura koje omogu\u0107avaju transmisiju signala izme\u0111u razli\u010ditih delova tela i koordinaciju voljnih i nevoljnih funkcija, kako fizi\u010dkih tako i fiziolo\u0161kih.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Nervni sistem sastavljen je od mozga, ki\u010dmene mo\u017edine, \u010dulnih organa i nerava koji povezuju ove organe sa ostalim regijama tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Mogu\u0107e je razlikovati centralni nervni sistem od perifernog nervnog sistema, a budu\u0107i da su podeljeni na vi\u0161estruke komponente gde svaka poseduje specifi\u010dnu funkciju.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Centralni nervni ssitem sa\u010dinjen je od mozga i ki\u010dmene mo\u017edine. Kod odraslih osoba procenjeno je da mozak sadr\u017ei oko sto milijadi nervnih \u0107elija (neurona) ,a \u010dak i znatno ve\u0107i broj protektivnih \u0107elija (poznatih kao glija).<\/p>\n
<\/p>\n
Unutar endokranijuma lokalizovane su dve hemisfere koje se spajaju i formiraju te su u direktnom kontinuitetu sa ki\u010dmenom mo\u017edinom,\u00a0 koja je u vidu cilindri\u010dne strukture koja prati unutra\u0161njost ki\u010dmenog kanala.<\/p>\n
<\/p>\n
Obe\u00a0 strukture okru\u017eene su serijom protektivnih membrana (mo\u017edanim ovojnicama).\u00a0 U cilju dodatne za\u0161tite, cerebrospinalna te\u010dnost koju produkuje mozak, te se prote\u017ee od ograni\u010denih povr\u0161ina\u00a0 dve mo\u017edanice (pia mater i arahnoidea). Obe nervne grane\u00a0 usmerene su ka ostalim delovima tela.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Periferni nervni sistem mo\u017ee se podeliti na dva glavna dela: autonomni nervni sistem i somatski nervni sistem.<\/p>\n
<\/p>\n
Autonomni nervni sistem podeljen je na tri dela:<\/p>\n
<\/p>\n
Simpati\u010dki nervni sistem, parasimpati\u010dki kao i enteri\u010dki nervni sistem. Neuroni su lokalizovani u mozgu i ki\u010demnoj mo\u017edini, a njihovi produ\u017eeci usmereni su ka strukturama koje se nazivaju ganglije\u00a0 i stupaju u kontakt sa\u00a0 telima drugih neurona.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Produ\u017eeci su usmereni ka organima koji funkcionalno i strukturno moraju biti povezani sa centralnim nervnim sistemom.<\/p>\n
<\/p>\n
U ovakvoj strukturnoj oganizaciji mogu se razlikovati preganglionska nervna vlakna, gra\u0111ena\u00a0 od neuronskih produ\u017eetaka \u010dija su tela lokalizovana u centralnom nervnom sistemu kao i postganglionska nevna vlakna \u010dija su tela lokalizovana u ganglijama.<\/p>\n
<\/p>\n
U slu\u010daju somatskog nervnog sistema, postoje individualni neuroni koji su locirani izme\u0111u centralnog nervnog sistema i tela koji moraju biti povezani.<\/p>\n
<\/p>\n
Telo neuronskih \u0107elija mogu se na\u0107i u mozgu ili ki\u010dmenoj mo\u017edini, te se razlikuju dva tipa: senzorni neuroni \u010diji se produ\u017eeci formiraju od nervnih vlakana koji \u0161alju informaciju od ko\u017ee ka senzornim organima\u00a0 i centralnom nervnom sistemu kao i motornim neuronima od kojih nervna vlakna \u0161alju direktne informacije ka skeletnim mi\u0161i\u0107ima, \u010dak i\u00a0 kada se ovi mi\u0161i\u0107i voljno pokre\u0107u.<\/p>\n
<\/p>\n
Nervni sistem stupa u komunikaciju sa razli\u010ditim delovima tela i koordinria njihove voljne i nevoljne funkcije. Pogotovo su mozak i ki\u010dmena mo\u017edina oni koji integri\u0161u informacije iz ostalih organa kao i spolja\u0161nje sredine i planiranja adekvatnog odgovora.<\/p>\n
Razli\u010dite strukture u mozgu poseduju specifi\u010dne funkcije odgovorne za poces mi\u0161ljenja, memorije, razmi\u0161ljanja, govora, nevoljnog i voljnog pokreta, emocija, gladi, \u017ee\u0111i, biolo\u0161kog sata organizma i remodelovanja primljene informacije putem svih pet \u010dula kao \u0161to su vid i sluh.<\/p>\n
<\/p>\n
Ki\u010dmena mo\u017edina odgovorna je za prijem informacija direktno iz mo\u017edanih centara kao i organizovanja odre\u0111enih delova tela za prijem i slanje signala i informacija.<\/p>\n
Ovim putem se tako\u0111e ispituju i refleksi mi\u0161i\u0107no- ko\u0161tanog sistema.<\/p>\n
<\/p>\n
Po pitanju finkcionalnosti periferni nervni sistem mo\u017ee se podeliti na vi\u0161e puteva koji su odgovorni za prenos informacija od ko\u017ee,mi\u0161i\u0107a ili drugih \u010dula ka centralnom nervnom sistemu u cilju kontrole mi\u0161i\u0107a putem slanja informacija ka centralnom nervnom sistemu te me\u0111usobnom povezivanju\u00a0 mozga i ki\u010dmene mo\u017edine na periferiji ili povezivanju unutra\u0161njih organa sa centralnim nervnim sistemom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na taj na\u010din autonomni nervni sistem kontroli\u0161e glans, unutra\u0161nje ogane (gastrointestinalni trakt, pankreas i \u017eu\u010dnu kesu) kao i njihove mi\u0161i\u0107e.<\/p>\n
Enteri\u010dki sistem je odgovoran za visceralnu inervaciju. Somatski nervni sistem oogu\u0107ava centralnom nervnom sistemu da primi senzorne\u00a0 informacije i kontroli\u0161e voljnu muskulaturu.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80925","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n