<\/p>\n
\u010culo mirisa, poznato i kao olfaktivno predstavlja \u010dulo koje prima mirisne stimuluse.<\/p>\n
Ovo \u010dulo posredovano je pomo\u0107u specijalizovanih senzornih \u0107elija nazalne \u0161upljine. U cilju percepcije mirisa neophodna je interakcija izme\u0111u nosa (\u010dija mukoza je sposobna da prenosi olfaktorne stimuluse) kao i \u0107elije odgovorne za transport ovih impulsa ka mozgu gde se de\u0161ifruju te percepiraju kao miris.<\/p>\n
<\/p>\n
Miris je odre\u0111en hemikalijama,\u00a0 na koje senzorni receptori reaguju. Ovi hemoreceptori lokalizovani su na olfaktivnom epitelu,\u00a0 delu tkiva lokalizovanog u vi\u0161im partijama nosne \u0161upljine.<\/p>\n
<\/p>\n
Olfaktorni epitel sa\u010dinjen je od tri tipa \u0107elija: senzornih neurona (od kojih je svaki sa primarnim cilijama),\u00a0 daju\u0107i potporu \u0107elijama izme\u0111u njih kao i bazalnim \u0107elijama koje se pravilno dele te produkuju mla\u0111e senzorne neurone radi obnove odumrlih.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Olfaktivni receptori predstavljaju familiju G-protein parnih receptora ili GPCRs na kra\u0107i period. Postoji nekoliko primera: receptori za peptidne hormone, receptor iza ukus, svetlosni receptro rodopsin, GABA receptos na odre\u0111enim sinapsama u mo\u017edanom tkivu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Miris predstavlja jedno od pet \u010dula koje omogu\u0107ava \u010doveku da registruje miisne stimuluse. Hemoreceptori su specijalne \u0107elije koje su odgovorne za prijem mirisa i sposobne su da eaguju na hemisjke karakteristike mirisnih supstanci. Lokalizovane su u odre\u0111enim regijama mozga gde je nazalna mukoza, poznata kao olfaktorna mukoza i karakteri\u0161e se \u017eu\u0107kastom pigmentacijom.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ovi neuroni su visokospecijalizovani sa nakupinom cilija i bazom sa produ\u017eenim nervnim vlaknima \u2013 preko etmoidne kosti (kost koja gradi krov nazalne \u0161upljine), dose\u017eu\u0107i do olfaktornog bulbusa; odatle polaze neuroni koji \u0161alju impulse u mozak. Unutar olfaktivne mukoze, mirisni molekuli postaju rastvorljivi pre nego dospeju na neurone. Ovo je fenomen koji \u0161alje nevne impulse i informacije o specifi\u010dnim karakteristikama mirisa. Oni prolaze kroz olfaktivne bubluse i kona\u010dno sti\u017eu do mo\u017edanih centara.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Patolo\u0161ki poreme\u0107aji mirisa mogu biti u dva oblika \u2013 kvantitativni i kvalitativni. Kvantitativni poreme\u0107aj karakteri\u0161e se postojanjem hiposmije ili parcijalne redukcije \u010dula mirisa, dok je anosmija\u00a0 predstavljena kao totalna redukcija \u010dula mirisa. U slu\u010daju redukcije kvaliteta \u010dula mirisam govorimo o parosmiji koja predstavlja poreme\u0107aj koiji se karakteri\u0161e poja\u010danim ose\u0107ajem \u010dula mirisa u ljudskom organizmu. Uzo\u010dni poreme\u0107aj ovog stanja mo\u017ee biti:\u00a0 rinitis, sinusitis, karcinom,\u00a0 lezije mukoze razli\u010ditog porekla (virusne, traumatske ili zapaljenske). Poreme\u0107aji mirisa mogu nesumnjivo uticati i na ose\u0107aj ukusa.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
\u010culo mirisa\u00a0 predstavlja pomo\u0107no \u010dulo radi percepcije mirisnih moelkula te omogu\u0107ava identifikaciju odre\u0111enih objekata ili hemikalija u na\u0161oj sredini.<\/p>\n
<\/p>\n
Ljudsko \u010dulo mirisa sposobno je da razlikuje izme\u0111u 100 i 1000 razli\u010ditih kombinacija mirisnih molekula, od kojih svaki ima svoju specifi\u010dnu strukturu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80922","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n