Traheja povezuje larinks sa po\u010detnim delovima bonha, gde se deli u nivou petog torakalnog\u00a0 pr\u0161ljena, granaju\u0107i se ka levom i desnom bronhijalnom stablu.<\/p>\n
<\/p>\n
Bifurkacija se naziva bronhijalna ra\u010dva. Traheja omogu\u0107ava nesmetan prolazak vazduha ka ostalim delovima respiratonog sistema.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Traheja je lokalizovana ispred ezofagusa i oblika je \u0161upljeg cilindra du\u017eine oko 12 cm.<\/p>\n
Traheja se sastoji od hrskvica oblika potkovice postavljenih horizontalno i superponiranih jedne na drugu.\u00a0 Izme\u0111u hrskavica nalaze interponirane fibrozne strukture\u00a0 koje se nazivaju ligament ili trahealni anularni ligament. Zadnji deo, koga \u010dine\u00a0 hrskavi\u010davi otvori prekriveni su mi\u0161i\u0107nim vlaknima. Spolja\u0161nji delovi podrazumevaju fibrokartilaginozno tkivo, koje je sa unutra\u0161nje strane prekriveno sluzoko\u017eom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na bazi mukozne membrane prisutna je mre\u017ea tkiva koja je sa\u010dinjena od elasti\u010dnih i kolagenih vlakana koje u\u010destvuju u kontrakcijama, ekspanziji i stabilizaciji trahealnih zidova. Nadalje, postoji ve\u0107i broj krvnih i limfnih sudova u mukoznim slojevima. Krvni sudovi reguli\u0161u razmenu gasova i odr\u017eavaju funkcije \u0107elija, dok su limfati\u010dni sudovi odgovorni za uklanjanje stranih partikula sa povr\u0161ine trahealnog zida.<\/p>\n
Lateralni aspekti traheje primaju krv preko longitudinalnih vaskularnih anastomoza<\/p>\n
od grana du\u017e bo\u010dnih strana traheje. Anastomoze podrazumevaju donju tiroidnu arteriju, gornje interkostalne arterije, brahiocfali\u010dno stablo, potklju\u010dnu arteriju i bonhijalne arterije lokalizovane na bifurkaciji traheje.<\/p>\n
<\/p>\n
Lateralne\u00a0 i prednje strane zidova traheje primaju krv preko transverzalnih segmentalnih krvnih sudova u mekim tkivima izme\u0111u hrskavi\u010davih struktura. Pope\u010dni segmentalni krvni sudovi povezuju longitudinalne anastomoze preko sredine traheje i snabdevaju submukozalnu kapilarnu mre\u017eu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Inervacija mi\u0161i\u0107ih vlakana traheja obezbe\u0111uje se preko rekurentnog laringealnog nerva. U vezi sa rekurentnim laringealnim nervom sui\u00a0 simpati\u010dka nervna vlakna porekla pre svega od srednjeg cervikalnog gangliona.<\/p>\n
<\/p>\n
Postoji nekoliko oboljenja traheje: naj\u010de\u0161\u0107e se javlja traheitis, infektivni process akutnog ili hroni\u010dnog toka, izazvan virusnim, bakterijskim ili alergijskim faktorom.<\/p>\n
<\/p>\n
Osnovna funkcija traheje jeste omogu\u0107avanje transporta udahnutog vazduha od larinksa ka bronhijalnim tubama.<\/p>\n
<\/p>\n
Mi\u0161i\u0107 traheje lokalizovan na zadnjem njenom zidu omogu\u0107ava traheji kontrakciju\u00a0 i redukciju dijametra \u0161to olak\u0161ava ka\u0161alj. Tokom procesa gutanja ezofagus se mora ekspandirati\u00a0 \u0161to je mogu\u0107e usled nekompletnih hrskavi\u010davih prstenova traheje koja omogu\u0107ava su\u017eavanje u cilju konektovanaj ezofagusa sa trahejom.<\/p>\n
<\/p>\n
Nadalje, krhki pripoj adventicije (spolja\u0161nji sloj zida krvnih sudova) omogu\u0107ava traheji pokrete unutar vrata i toraksa, koji mogu potpomognuti\u00a0 plu\u0107a tokom procesa kontrakcije i ekspanzije u respiratonim fazama.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80915","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n