Centralni nervni sistem sastavljen je od mozgai ki\u010dmene mo\u017edine. Mozak je sadr\u017ean u lobanji, i nalazi se u direktnom kontinuitetu sa ki\u010dmenom mo\u017edinom, te zajedno sakupljaju i integri\u0161u informacije iz drugih\u00a0 organskih sistema i spolja\u0161nje sredine, planiraju\u0107i adekvatan odgovor i prenos signala ka ostalim delovima organizma.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Centralni nervni sistem sastavljen je od dva glavna dela \u2013 mozga i ki\u010dmene mo\u017edine.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Mozak je struktura koja je sadr\u017eana u kranijumu. Gra\u0111en je od spolja\u0161njeg dela koji sadr\u017ei tela neurona (cerebralni korteks ili sivu supstancu) kao i unutra\u0161njeg dela u kome su nervna vlakna lokalizovana i grade nastavke koji prenose signale u ostale regije tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvan omota\u010da ovih nerava prisutan je mijelin, \u010diji beli\u010dasti izgled \u00a0uslovljava funkciju najdubljih struktura mozga koje se ozna\u010davaju kao bela supstanca.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Zajedno nucleus kaudatus i putamen grade strijatum.<\/p>\n
<\/p>\n
Unutar mozga nalazi\u00a0 se nekoliko struktura, uklju\u010duju\u0107i i talamus, epitalamus, hipotalamus, pituitarnu \u017elezdu i ganglije baza, kao i amigdala, nucleus kaudatus i lentikularno jezgro (koje zauzvrat \u010dine putamen i globus pallidus).<\/p>\n
<\/p>\n
Na bazi mozga nalazi se mozak i cerebellum kao i\u00a0 mo\u017edano stablo. To je njegov distalni deo koji se direktno nastavlja na ki\u010dmenu mo\u017edinu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ki\u010dmena mo\u017edina predstavlja duga\u010dku, cilindri\u010dnu strukturu koja se pru\u017ea od vertebralne kolumne te\u00a0 se smatra pravim produ\u017eetkom mozga. Njihova struktura podrazumeva u centralnom delu ki\u010dmenu mo\u017edinu (sivu supstancu) koju grade tela neurona, dok se spolja\u0161nji do formira od bele supstance. U oba\u00a0 slu\u010daja, osnovna funkcionalna jedinica je neuron, odnosno \u0107elija koja sadr\u017ei nastavke koji su obavijeni mijelinskim omota\u010dem.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
I od mozga i od ki\u010dmene mo\u017edine pru\u017eaju se nervni koji prenose informacije ka ostalim strukturama organizma.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Oba tela okru\u017eena su protektivnim membranama koje se nazivaju mo\u017edanice.<\/p>\n
<\/p>\n
Najpovr\u0161nija ovojnica naziva se dura mater i predstavlja osnovni za\u0161titni omota\u010d.<\/p>\n
<\/p>\n
Arahnoidea i pia mater defini\u0161u unutra\u0161nje partije membrane, krpz koje proti\u010de cerebrospinalna te\u010dnost koja sama po sebi ima za\u0161titnu ulogu prevashodn od trauma.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Centralni nervni sistem predstavljaju\u00a0 mesto u kome se informacije dospele iz perifernog nervnog sistema obra\u0111uju\u00a0 i odakle c\u0301e se dalje distribuirati kroz periferni nervni sistem.<\/p>\n
<\/p>\n
Prevashodno, \u00a0mozak obra\u0111uje i interpretira informacije prispele od ki\u010dmene mo\u017edine, a koje poseduju klju\u010dnu ulogu u brojnim funkcijama organizma, uklju\u010dujuc\u0301i pokret, osec\u0301aj, misaoni proces i sec\u0301anje te kontroli\u0161u i svesne pokrete tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Odre\u0111eni\u00a0 refleksni pokreti vr\u0161e se preko ki\u010dmene mo\u017edine bez \u00a0aktiviranja mo\u017edanih struktura.<\/p>\n
<\/p>\n
Siva materija koja sa\u010dinjava\u00a0 cerebralni korteks mo\u017ee kontrolisati volonterska kretanja kao i\u00a0 jezik, \u010dula, um i memoriju. U zavisnosti od vr\u0161ene funkcije odre\u0111ene kortikalne regije dobila su slede\u0107a imena:\u00a0 motorni korteks, somatosenzorski korteks, vizuelni korteks i slu\u0161ni korteks.<\/p>\n
<\/p>\n
Ipak, poznato je da\u00a0 svaka od struktura unutar mozga poseduej specifi\u010dne funkcije. Talamus, na primer, integri\u0161e i prenosi senzorne informacije i u\u010destvuje u kontroli kretanja i memorije. Hipotalamus kontroli\u0161e autonomne funkcije kao \u0161to su temperatura tela, glad, \u017eed i u\u010destvuje u procesiranju memorije i emocija. Mo\u017ee tako\u0111e lu\u010diti\u00a0 hormone koji kontroli\u0161u proizvodnju drugih hipofiznih hormona. Dalje, hipofiza\u00a0 kontroli\u0161e mnoge funkcije endokrinih \u017elezda, uklju\u010dujuc\u0301i metabolizam, ravnote\u017eu te\u010dnosti i minerala, reakciju na stres i seksualnost. \u00a0Epitalamus je zadu\u017een za osec\u0301aj mirisa, dok amigdala zadu\u017eena za\u00a0 pojavu agresivnog pona\u0161anja.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Kona\u010dno, cerebelum reguli\u0161e\u00a0 kretanje i ravnote\u017eu i ima ulogu u odre\u0111enim tipovima sec\u0301anja i sposobnosti uticaja na percepciju muzike i matematike, dok je mo\u017edani stub mesto kroz koje sve informacije prolaze iz mozga i usmeravaju ih.\u00a0\u00a0Odatle poti\u010de vec\u0301ina nerava koji kontroli\u0161u strukture lobanje i ti\u00a0 neuroni su odgovorni za kontrolu osnovnih funkcija kao \u0161to su otkucaji srca i disanje.<\/p>\n
<\/p>\n
Ki\u010dmena mo\u017edina predstavlja tip puta du\u017e koga te\u010de informacija ka mo\u017edanim centrima, kao i od istih ka ostalim regijama organizma i obrnuto. Ovo je primer za klasi\u010dno testiranje mi\u0161i\u0107no-ko\u0161tanog refleksa.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80914","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n