Kosti su vrsta specijalizovanog vezivnog tkiva koji se sastoji od me\u0161avine gustih organskih materijala i neorganskih mineralnih sastojaka. Karakteri\u0161u ih izra\u017eena tvrdo\u0107a i otpornost na mehani\u010dka o\u0161te\u0107enja. Kosti su segmenti koji mogu biti razli\u010ditog oblika, veli\u010dine i gustine, i zajedno sa\u010dinjavaju skeletalni sistem.<\/p>\n
<\/p>\n
U zavisnosti od oblika u kome se nalaze, kosti mogu biti duge, pljosnate, kratke i nepravilne. Duge kosti su femur, tibia, fibula, radius, ulna i humerus, i karakteri\u0161e ih du\u017eina. Pljosnate kosti nalaze u lobanji, strenumu i lopaticama ramena, a du\u017ee su i \u0161ire nego \u0161to su debele. Kratke kosti poput karpusa i tarsusa jednakom brzinom rastu i u du\u017einu i u \u0161irinu. Nepravilne kosti kao na primer ki\u010dmeni pr\u0161ljenovi razlikuju se od ostalih vrsta kostiju po tome \u0161to nemaju ni jedan dominantni morfolo\u0161ki element. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva, kod zdravih ljudi kosti prestaju sa rastom u kasnoj adolescenciji ili ranim dvadesetim godinama.<\/p>\n
<\/p>\n
Duge kosti su veoma \u010dvrste i guste kosti koje daju potporu telu i obezbe\u0111uju njegovu pokretljivost. Temur, tibia i fibula su vrste dugih kostiju koje se nalaze u donjim ekstremitetima, dok su humerus, ulna i radius kosti koje se nalaze u gornjim ekstremitetima. Povr\u0161ina dugih kostiju prekrivena je periosteumom. Periosteum je vrsta membrane koja vezuje dva razli\u010dita procesa koji se de\u0161avaju na povr\u0161ini i u samoj strukturi kosti. Ona povezuje procese koji omogu\u0107avaju rast kostiju sa procesima koji formiraju novo ko\u0161tano tkivo na mestima preloma. Kortikalna kost ili kompakta je sloj gustog ko\u0161tanog tkiva koji se nalazi ispod periosteuma. Ispod sloja kortikalne kosti nalazi sun\u0111erasto ko\u0161tano tkivo odnosno trabekular. U trabekularu nalazi se ko\u0161tana sr\u017e koja je odgovorna za najve\u0107i deo proizvodnje krvnih \u0107elija.<\/p>\n
<\/p>\n
Duge kosti sastoje se iz dva dela, osovine i krajeva. Osovina, odnosno centralni deo kosti, naziva se dijafizis, dok se krajevi kosti nazivaju epifizis. U predelu zglobova epifizis se celom svojoj povr\u0161inom prekriven artikularnom hrskavicom koja u\u010destvuje u formiranju zglobova. Duge kosti naju\u017ee su u centralnom delu, a \u0161irina im se pove\u0107ava \u0161to se vi\u0161e odaljava od dijafizisa i pribli\u017eava epifizisu. Predeo duge kosti koji se nalazi izme\u0111u jednog kraja, odnosno epifizisa, i njenog centralnog dela naziva se metafizis. Kod dece i adoslescenata predeo izme\u0111u metafizisa i epifizisa uglavnom je sa\u010dinjen od hrskavice. Hrskavi\u010dni predeo izme\u0111u metafizisa i epifizisa predstavlja deo kostiju koji \u0107e se najvi\u0161e promeniti rastom. Kod odraslih osoba metafizis i predeo izme\u0111u metafizisa i epifizisa potpuno je oko\u0161tao.<\/p>\n
<\/p>\n
Postoje dve razli\u010dite vrste uro\u0111enih bolesti koje mogu uticati na rast i razvoj dugih kostiju, a to su fetalni rahitis anularis i fetalni mikromeli\u010dni rahitis. Fetalni rahitis anularis je vrsta rahitisa koji nastaje pre ro\u0111enja deteta, a javlja se kada se krajevi dugih kostiju (epifizis) uve\u0107aju. Fetalni mikromeli\u010dni rahitis tako\u0111e je vrsta rahitisa koji se javlja pre ro\u0111enja deteta, a nastaje kada do\u0111e do usporavanja rasta kostiju.<\/p>\n
<\/p>\n
Kalcijum je jedan od najva\u017enijih minerala u ljudskom telu. Kalcijum koji se unosi kroz hranu talo\u017ei se u kostima u obliku mineralnih naslaga. Naslage kalcijuma podsti\u010du obnavljanje kostiju i \u010dine kosti ja\u010dim i otpornijim.<\/p>\n
<\/p>\n
Duge kosti vr\u0161e nekoliko razli\u010ditih funkcija unutar tela:<\/p>\n
<\/p>\n