Jetra je najve\u0107a \u017elezda u ljudskom telu. Jetra ima va\u017enu ulogu u\u00a0metabolizmu\u00a0u kome obavlja mno\u0161tvo funkcija, uklju\u010duju\u0107i\u00a0detoksifikaciju, odlaganje\u00a0glikogena\u00a0i proizvodnju\u00a0proteina krvi. Jetra tako\u0111e proizvodi\u00a0\u017eu\u010d, koja je va\u017ena prilikom\u00a0varenja. Medicinski termini koji su u vezi sa jetrom, uglavnom po\u010dinju sa\u00a0hepato-<\/em>\u00a0od\u00a0gr\u010dke\u00a0re\u010di za jetru,\u00a0hepar. Kod odraslih ljudi jetra je mekan, sme\u0111ocrveni organ klinastog oblika, najve\u0107i organ u trbu\u0161noj \u0161upljini, a nalazi se sa desne strane trbu\u0161ne \u0161upljine, neposredno ispod\u00a0dijafragme.<\/p>\n <\/p>\n Jetra je pomo\u0107na probavna \u017elezda koja proizvodi \u017eu\u010d i alkalna jedinjenja koja koja poma\u017eu u procesu varenja hrane. Jetra je tako\u0111e zadu\u017eena i za uspostavljanje i odr\u017eavanje normalnog odbrambenog mehanizma i preradu otrovnih supstanci.<\/p>\n <\/p>\n Jetra je velika \u017elezda i kod odraslog \u010doveka te\u0161ka je izme\u0111u 1,2 i 1,6 kilograma. Sastoji se od 2 re\u017enja, odnosno lobusa, od kojih je desni skoro 6 puta ve\u0107i od levog. Gornja granica desnog re\u017enja nalazi se u visini petog rebra, a donja ivica nalazi se na desnoj strani ta\u010dno ispod prsnog ko\u0161a. Levi re\u017eanj ide koso i svojim vrhom doti\u010de levu stranu dijafragme. Jetra prekrivena vezivnim omota\u010dem kroz koji na donjoj strani jetre, izme\u0111u levog i desnog re\u017enja, ulaze grane jetrene arterije i portalne vene. U jetri se nalazi dvostruko krvno-nervni sistem. Oko 80% krvi ulazi u jetru portalnim krvotokom kroz venu porte, a oko 20\u00a0% kroz arteriju hepatiku, \u0161to \u010dini jetru bogato opskrbljenom krvlju. Protok krvi kroz jetru iznosi oko 1,5 litara u minutu. Hepati\u010dnom arterijom jetra dobija hranu i kiseonik, a portalnim krvotokom u nju dospevaju hranljive materije i ostali sastojci koji su apsorbovani u probavnom sistemu.<\/p>\n <\/p>\n Jetra je deo endokrinog sistema tela u kome se odvija najve\u0107i deo proizvodnje hormona. Hormoni su supstance neophodne za obavljanje svih telesnih i metaboli\u010dnih fukncija. U jetri se proizvodi \u017eu\u010d koja se koristi pri razlaganju i varenju masti. Jetra je tako\u0111e mesto gde se skladi\u0161ti najve\u0107a koli\u010dina glikogena u telu. Naslage glikogena \u010dini skoro 7,6% procenata celokupne te\u017eine jetre.<\/p>\n <\/p>\n Jetra je ogran veoma podlo\u017ean bolestima. Virusne infekcije, preterano konzumiranje alkohola, pu\u0161enje, konzumiranje droga i hrane koja sadr\u017ei veliku koli\u010dinu masti samo su neke od stvari koje mogu dovesti do stvaranja o\u0161te\u0107enja na jetri. Ciroza jetre je bolest koju karakteri\u0161e hroni\u010dna upala jetre. Ova bolest uni\u0161tava \u0107elije jetre i izaziva pojavu o\u017eiljaka. Ukoliko na povr\u0161ini i u unutra\u0161njosti jetre do\u0111e do stvaranja prevelike koli\u010dine o\u017eilja\u010dnog tkiva jetra se mo\u017ee nepopravljivo o\u0161tetiti. Masna jetra tako\u0111e je jedna od bolesti koje se mogu javiti na jetri. Masna jetra nastaje preteranim nakupljanjem trigrlicerida u \u0107elijama jetre. Najrasprostranjenija bolest jetre je hepatitis. Hepatitis je bolest koja nastaje infekcijom virusa hepatitisa (HAV, HBV, HCV, HDV, HEV, HGV) i to putem seksualnog odnosa i kontakta sa zara\u017eenom krvlju ili plaznom. Hepatitis se tako\u0111e mo\u017ee javiti i kao posledica raka ili autoimunih bolesti. Naj\u010de\u0161\u0107e vrste hepatitisa su hepatitis B i hepatitis C.<\/p>\n <\/p>\n Infekcije jetre mogu se uspe\u0161no le\u010diti antivirusnim terapijama. Me\u0111utim, bez obzira na veliki broj lekova koji mogu sanirati posledice infekcije jetre, ne postoji terapija koja mo\u017ee izle\u010diti te\u017ea o\u0161te\u0107enja na jetri. Za sada, transplantacija jetre je jedini na\u010din da se omogu\u0107i normalno funkcionisanje tela nakon te\u017eih o\u0161te\u0107enja ovog organa. Uravnote\u017eena ishrana i redovna fizi\u010dka aktivnost dve su stvari kojima se mo\u017ee spre\u010diti nastanak o\u0161te\u0107enja na jetri usled bolesti i infekcija. Ishrana bogata vo\u0107em i povr\u0107em koja sadr\u017ei malu koli\u010dinu masti omogu\u0107i\u0107e normalno funkcionisanje jetre. Tako\u0111e se savetuje i izbegavanje alkohola i cigareta.<\/p>\n <\/p>\n Jetra vr\u0161i mno\u0161tvo razli\u010ditih funkcija koje omogu\u0107avaju normalno funkcionisanje tela. U jetri se proizvodi \u017eu\u010d koja olak\u0161ava razlaganje i varenje masne hrane. \u017du\u010d tako\u0111e u\u010destvuje u proizvodnji triglicerida i holesterola. Jetra je tako\u0111e veoma bitan organ u kome se metaboli\u0161u proteini. Jetra filtrira toksi\u010dni otpad iz krvi i reguli\u0161e nivo \u0161e\u0107era.<\/p>\n <\/p>\n \u0106elije jetre, odnosno hepatociti, uspe\u0161no elimini\u0161u mast, trigliceride i holesterol iz krvi. Ove \u0107elije spajaju se i \u010dine veoma specifi\u010dnu vrstu \u0107elijske strukture i grade gladak endoplazmi\u010dni retikulum.<\/p>\n <\/p>\n U jetri se proizvodi i \u017eu\u010d, \u017euta ili zelenkasta te\u010dnost koja poma\u017ee pri procesu varenja masti. \u017du\u010d pove\u0107ava sposobnost tela da apsorbuje masti, \u010dime se pove\u0107ava koli\u010dina vitamina D, E, K i A koje telo upija iz triglicerida. Pored uloge u probavi, \u017eu\u010d slu\u017ei i kao put izlu\u010divanja bilirubina. Bilirubin je nusprodukt \u0107elija jetre koji nastaje kao posledica raspadanje hemoglobina i drugih hemoproteina. Oko 80% bilirubina nastaje razgradnjom eritrocita, a iz organizma se elimini\u0161e putem izmeta.<\/p>\n <\/p>\n Deo \u017eu\u010di koja se proizvodi u jetri prolazi kroz dvanaestopala\u010dno crevo, dok se deo sakuplja u \u017eu\u010dnoj kesi gde se skladi\u0161ti dok mast iz hrane ne dospe u creva. Tada se \u017eu\u010d izlu\u010duje u dvanaestopala\u010dno crevo kako bi se omogu\u0107ilo metabolisanje masti. \u017dutica je oboljenje jetre koje nastaje kada se soli \u017eu\u010dne kiseline ne izlu\u010de iz jetre. Jedan od najvidljivijih simptoma \u017eutice je neprirodna \u017euta boja ko\u017ee.<\/p>\n Glikogen, vitamin B12, gvo\u017e\u0111e i bakar samo su neke od supstanci koje se talo\u017ee u jetri. Glikogen koji se nalazi u jetri obi\u010dno se pretvara u glukoznu plazmu. Postoji nekoliko razli\u010ditih vrsta \u0107elija jetre. Kupferove \u0107elije raspore\u0111ene su uz zidove jetrenih sinusoida i pripadaju retikuloendotelnom sistemu. Ova vrsta \u0107elija funkcioni\u0161e kao sistem filtriranja krvi, i uklanja ostarele \u0107elije crvenih krvnih zraca. Kupferove \u0107elije tako\u0111e omogu\u0107avaju normalno funkcionisanje slezine, \u010dija je funkcija podsticanje rada imunolo\u0161kog sistema ukoliko se u telu pojave patogene materije. Jetra je organ koji predstavlja centralni deo imunolo\u0161kog sistema i zadu\u017eena je za filtriranje i uklanjanje najve\u0107eg procenta toksina i otpadnih materija iz krvi.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80911","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\nKoja je funkcija jetre?<\/h2>\n