Kosti, odnosno ko\u0161tano tkivo, predstavljaju vrstu vezivnog tkiva koje se sastoji od kombincije \u010dvrstih organskih materijala i neorganskih mineralnih sastojaka. Karakteri\u0161e ih tvrdo\u0111a, kao i otpornost na mehani\u010dka o\u0161te\u0107enja. Kosti su segmenti razli\u010ditih veli\u010dana, oblika i gustine, i predstavljaju sastavne delove skeletnog sistema. Kosti pridr\u017eavaju telesne strukture i \u0161tite unutra\u0161nje organe od povreda. Osim toge, kosti zajedno sa mi\u0161i\u0107ima omogu\u0107avaju kretanje tela. U kostima se tako\u0111e de\u0161ava i stvaranje \u0107elija, kao i metabolizam kalcijuma i drugih minerala.<\/p>\n
<\/p>\n
Kosti su \u010dvrste i jake iako su unutra \u0161uplje, te uglavnom \u010dine oko 14% ukupne telesne mase \u010doveka. U ljudskom telu nalazi se 206 kostiju, koje se konstantno obnavljaju. Kosti se sastoje od pet razli\u010ditih delova. \u010cvrsto ko\u0161tano tkivo materijal je od koga je izgra\u0111ena kost. Ovo tkivo pro\u017eeto je mno\u0161tvom malih kanala koje okru\u017euju ko\u0161tane \u0107elije. Ko\u0161tane \u0107elije zadu\u017eene su za izlu\u010divanje kalcijuma i fosfora u me\u0111u\u0107elijski prostor, \u0161to kostima daje \u010dvrstinu i otpornost na mehani\u010dka o\u0161te\u0107enja. Kroz kanale koji se nalaze oko ko\u0161tanih \u0107elija prolaze krvne \u017eile i nervi. Hrskavica je savitljiva i slatka dopuna kostima koja se nalazi na mestu spoja dve ili vi\u0161e kosti. Funkcija hrskavice je smanjivanje trenja u zglobu. Sun\u0111erasto ko\u0161tano tkivo nalazi se unutar kosti, i ispunjeno je \u0161upljinama koje kosti \u010dine lakim. Pokosnica je spolja\u0161nji sloj kosti koji obavija \u010dvrsto ko\u0161tano tkivo i prirasta uz njega. Pokosnica je izdra\u0111ena od posebne vrste vezivnog tkiva. Ko\u0161tana sr\u017e nalazi se unutar sun\u0111erastog tkiva, i predstavlja valjkastu \u0161upljinu u kojoj se proizvodi najve\u0107i broj krvnih \u0107elija u ljudskom telu.<\/p>\n
<\/p>\n
U zavisnosti od oblika, kosti se mogu podeliti na duge kosti, kratke kosti, pljosnate kosti, nepravilne kosti i sazamoidne kosti. Duge kosti poput femura, tibije, fibule, radijusa, ulne i humerusa rastu u du\u017einu. Pljosnate kosti du\u017ee su i \u0161ire nego \u0161to su debele, a to su kosti lobanje, lopatice i strenum. Kratke kosti jednako se razvijaju u visinu, \u0161irinu i du\u017einu, poput karpusa i tarsusa. Nepravilne kosti, poput ki\u010dmenih pr\u0161ljenova, nemaju ni jedan dominantan morfolo\u0161ki element. U normalnih okolnostima, kosti u ljudskom telu prestaju sa rastom u ranim dvadesetim godinama ili nakon adolescencije.<\/p>\n
<\/p>\n
Nepravilne kosti, za razliku od ostalih vrsta kostiju, nemaju ni jedan dominantnan morfolo\u0161ki element. Ne mogu se svrstati u grupu dugih niti u grupu kratkih kostiju, a po svoj sastavu obliku tako\u0111e ne spadaju u grupu pr\u0161ljenova i kukova.<\/p>\n
<\/p>\n
Neki od problema koji se mogu javiti na nepravilnim kostima su infekcije, povrede, prelomi, osteoporoza i osteomijelitis. Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog \u010dega one postaju porozne. Smanjuje se koli\u010dina\u00a0kalcijuma\u00a0koji normalno osigurava \u010dvrstinu\u00a0kosti\u00a0i ko\u0161tanog tkiva, koje omogu\u0107ava potpornu funkciju kostima. Osteomijelitis predstavlja oboljenje kod koga nastaje zapaljenje ko\u0161tane sr\u017ei\u00a0<\/strong>izazvano razli\u010ditim uzro\u010dnicima. Uzro\u010dnici mogu biti nespecifi\u010dni ili specifi\u010dni, pa se, prema uzro\u010dnicima osteomijelitis i deli u dve glavne grupe nespecifi\u010dne infekcije i specifi\u010dne infekcije poput sifilisa, tifusa i lepre.<\/p>\n <\/p>\n Kalcijum je jedan od najva\u017enijih minerala u ljudskom telu. Kalcijum koji se unosi kroz hranu talo\u017ei se u kostima u obliku mineralnih naslaga. Naslage kalcijuma podsti\u010du obnavljanje kostiju i \u010dine kosti ja\u010dim i otpornijim.<\/p>\n <\/p>\n Nepravilne kosti vr\u0161e nekoliko razli\u010ditih funkcija u telu. Neke od njih su:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80905","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\nKoja je funkcija nepravilnih kostiju?<\/h2>\n
\n