Srce\u00a0je dvofazna mi\u0161i\u0107na pumpa koja svojim ritmi\u010dkim\u00a0kontrakcijama\u00a0prima\u00a0krv\u00a0iz\u00a0vena, i potiskuje je u\u00a0arterije. Na taj na\u010din srce omogu\u0107ava stalni protok krvi kroz\u00a0cirkulacioni sistem\u00a0i normalnu razmenu materija u\u00a0tkivima. Postoje\u0107i\u00a0fiziolo\u0161kimehanizmi reguli\u0161u sr\u010dani ritam i na taj na\u010din prilago\u0111avaju njegov rad (upumpavanje krvi u\u00a0cirkulaciju), trenutnim potrebama\u00a0organizma.<\/p>\n
<\/p>\n
Srce je otprilike veli\u010dine stisnute pesnice, \u010dija te\u017eina varira od 300 do 350 grama. Srce novoro\u0111en\u010deta te\u0161ko je izme\u0111u 20 i 21 gram. Za jedan minut, u toku 60 do 80 sr\u010danih \u201eotkucaja\u201c (kontrakcija), kroz srce protekne 5 do 6\u00a0litara krvi, \u0161to predstavlja\u00a0minutni volumen srca, i ukupnu koli\u010dinu krvi u\u00a0organizmu. Srce se sastoji od \u010detiri komore: gornja leva i desna komora, kao i donjeg levog i desnog zaliska.<\/p>\n
<\/p>\n
Srce je \u0161uplji mi\u0161i\u0107ni organ konusnog oblika, sme\u0161ten izme\u0111u plu\u0107a. srce je u grudima koso postavljeno iza tela grudne kosti i delova susednih grudnih hrskavica, a oko jedne tre\u0107ine srca nalazi se sa desna a dve tre\u0107ine sa leve strane sredi\u0161nje ravni tela. Sastoji se iz slede\u0107ih delova:<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ljudsko srce je izgra\u0111eno od popre\u010dno prugastih mi\u0161i\u0107a, ali za razliku od svih drugih mi\u0161i\u0107a ove vrste u telu, i ima automatsku kontrakciju, \u0161to zna\u010di da se na njegov rad ne mo\u017ee uticati voljom. Srce je jedinstven mi\u0161i\u0107 zbog \u010dinjenice da se mo\u017ee kontrakovati \u010dak i bez nervne stimulacije. Ova jedinstvena sposobnost srca omogu\u0107ava njegovo uspe\u0161no presa\u0111ivanje. Miokard srca je sa\u010dinjen od mi\u0161i\u0107nih vlakana i \u0107elija koje se nazivaju sr\u010dani miociti. Ove \u0107elije pod uticajem nervnih impulsa izazivaju kontrakovanje mi\u0161i\u0107a \u010dime se omogu\u0107ava rad srca i pumpanje krvi kroz telo. Takozvani “generator” ovog stimulusa je sinodijalni \u010dvor. Sinodijalni \u010dvor se nalazi izme\u0111u gornje \u0161uplje vene i desne pretkomore, a funkcija mu je preno\u0161enje nervnog impulsa iz mozga u sr\u010dani mi\u0161i\u0107. Nervni impuls koji se putem sinodijalnog \u010dvora prenosi do srca dovodi do kontrakcija sr\u010danog mi\u0161i\u0107a i omogu\u0107ava rad ovog organa. U srcu se tako\u0111e nalaze i autonomna nervna vlakna koja zajedno \u010dine sr\u010dani pleksus. \u017divac lutalac i simpati\u010dka vlakna povezuju srce sa simpati\u010dkim, parasimpati\u010dkim i senzornim nervnim stimulacijama i omogu\u0107avaju normalnu koordinaciju srca sa nervnim stimulusima koji dolaze iz mozga.<\/p>\n
<\/p>\n
Sr\u010dana u\u0161\u0107a su otvori pomo\u0107u kojih pretkomore komuniciraju sa komorama. Na ovim u\u0161\u0107ima se nalazi valvularni aparat, odnosno sr\u010dani zalisci , koji spre\u010davaju vra\u0107anje\u00a0krvi\u00a0iz komora u pretkomore. Na desnom pretkomorno-komornom u\u0161\u0107u je trolisni\u00a0(trikuspidalni)\u00a0zalistak\u00a0, a na levoj dvolisni\u00a0(mitralni)\u00a0zalistak. Otvori na arterijskim u\u0161\u0107ima, tj na aorti, su tvorevine preko kojih leva i desna komora komuniciraju sa plu\u0107nom arterijom iaortom. Na ovim u\u0161\u0107ima nalaze se po tri zalistka u obliku polumeseca, odnosno seminularnih zalistaka, koji formiraju prepreke koje spre\u010davaju povratak istisnute krvi u sr\u010dane komore.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Srce funkcioni\u0161e kao dvostruka pumpa – ritmi\u010dkim skupljanjem i \u0161irenjem njegovih pretkomora i komora krv se pumpa u dva pravca. Krv siroma\u0161na kiseonikom odlazi u plu\u0107a, odnosno mali krvotok, dok krv bogata kiseonikom odlazi u ostatak tela, takozvani veliki krvotok. Dakle, krv siroma\u0161na kiseonikom ulazi kroz gornju i donju \u0161uplju venu u desnu pretkomoru srca, odakle se kroz desnu komoru pumpa u plu\u0107nu arteriju. Krv oboga\u0107ena kiseonikom ulazi u levu pretkomoru srca kroz \u010detiri plu\u0107ne vene. Nakon leve pretkomore krv ulazi u levu komoru, odakle se istiska u aortu.<\/p>\n
<\/p>\n
Za vreme obavljanja fizi\u010dke aktivnosti, srce mo\u017ee da pumpa izme\u0111u 20 i 30 litara krvi u minutu kako bi ispunilo zahteve mi\u0161i\u0107a. U toku mirovanja srce pumpa oko 5 litara krvi oboga\u0107ene kiseonikom u minutu. Optimalan sr\u010dani pritisak je izme\u0111u 130 (sistoli\u010dki ili gorni) i 80 (dijastoli\u010dki ili donji) mmHg.<\/p>\n
Rad srca odvija se u neprekidnom ciklusu. Ovaj ciklus omogu\u0107en je koordiniranim pokretima mi\u0161i\u0107a srca. Sr\u010dani ciklus sastoji se iz dve odvojene faze koje se u proseku ponavljaju izme\u0111u 70 i 80 puta u minutu u toku mirovanja tela. Ove dve faze su faza opu\u0161tanja i faza kontrakcije, odnosno dijastola i sistola. Sr\u010dano pumpanje je proizvod ritmi\u010dke kontrakcije i opu\u0161tanja sr\u010danog mi\u0161i\u0107a, koji se naziva miokardijum. Zalistci zatvaraju odnosno otvaraju u\u0161\u0107a u odre\u0111enoj fazi sr\u010dane akcije. Faza punjenja krvlju naziva se dijastola, a faza kontrakcije sr\u010danog mi\u0161i\u0107a i pra\u017enjenje \u0161upljine naziva se sistola. Pri kontrakciji zida pretkomora ili komora, zid se pomera unutar srca i potiskuje krv u komore. Pritisak te\u010dnosti unutar komora primorava krv da napusti srce, kada se mi\u0161i\u0107i koji \u010dine zid pretkomore opu\u0161taju i primaju novu koli\u010dinu krvi. Mi\u0161i\u0107i zidova komora su deblji, jer za razliku od pretkomora (koje moraju da usmere krv do komora), komore usmeravaju krv do svih organa u organizmu, od najbli\u017eih do najdaljih, i zato moraju da imaju ve\u0107u masu kako bi ostvarili ve\u0107u snagu pumpanja. Tako\u0111e, mi\u0161i\u0107ni zid leve komore je deblji od desne, jer desna komora pumpa krv samo u\u00a0plu\u0107a, dok leva komora snabdeva ostatak organizma. Pretkomorsko-komorski zalistci se otvaraju i zatvaraju kao rezultat cikli\u010dnih promena pritiska sa svakim otkucajem srca. Kada je pritisak u pretkomori vi\u0161i od onog u komori, zalistak se otvori, u suprotnom zalistak je zatvoren.<\/p>\n
<\/p>\n
Ukoliko se usled su\u017eavanja koronarnih arterija smanji protok krvi kroz miokardijum, mo\u017ee do\u0107i do smanjenog protoka kiseonika kroz mi\u0161i\u0107e srca i okolnih tkiva. Ishemija miokarda mo\u017ee dovesti do pojave infarkcije miokarda, odnosno sr\u010danog udara. Bolesti koje se mogu javiti na srcu uglavnom nastaju kao posledica upale, povrede zalistaka ili problema sa nervnom provodljivo\u0161\u0107u.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80901","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n