Jednjak je mi\u0161i\u0107no sluzoko\u017eni kanal cevastog oblika koji pripada sistemu organa za varenje. Jednjak, odnosno ezofagus, transportuje hranu od \u017edrela do \u017eeluca. Sa\u017evakana hrana koju su enzimi iz pljuva\u010dke delimi\u010dno svarili, puten jednjaka sti\u017ee do \u017eeluca gde se nastavlja proces prerade i varenja. U zidovima \u017eeluca nalaze se sna\u017eni mi\u0161i\u0107i koji svojim kontrakovanjem omogu\u0107avaju ulaz hrane, njeno kretanje du\u017einom jednjaka, kao i njeno istiskivanje u \u017eeludac.<\/p>\n
<\/p>\n
Sa stanovi\u0161ta strukture jednjaka, ovaj organ sastoji se iz tri razli\u010dita dela – spoljnog sloja vezivnog tkiva i dve vrste mi\u0161i\u0107a. Gornja tre\u0107ina jednjaka izgra\u0111ena je od popre\u010dno prugastih mi\u0161i\u0107a, dok je donji deo jednjaka izgra\u0111en od glatkih mi\u0161i\u0107a. Sredi\u0161nji deo ovog organa izgra\u0111en je od jedinstvene kombinacije ove dve vrste mi\u0161i\u0107a.<\/p>\n
<\/p>\n
Jednjak je duga\u010dak izme\u0111u 22 i 25 cm, a po\u010dinje nastvaljanjem na \u017edrelo i zavr\u0161ava se u \u017eeluda\u010dnom otvoru za jednjak. Zavr\u0161ni otvor jednjaka udaljen je oko 42 cm od po\u010detka usne duplje. Kada hrana prolazi kroz njega, pre\u010dnik jednjaka je oko 2 cm, ali je na nekim mestima i znatno manji od toga. Kada je jednjak prazan spljo\u0161tenog je oblika i njegov kanal je u potpunosti zatvoren. Zahvaljuju\u0107i specifi\u010dnoj strukturi jednjaka mogu\u0107e je razlikovati delove ovog organa. Vratni deo jednjaka duga\u010dak je oko 5 cm i od manubrijuma grudne kosti prelazi u grudni deo. Izme\u0111u jednjaka i pretki\u010dmenih mi\u0161i\u0107a nalazi se retroezofagealni prostor koji omogu\u0107ava pokrete jednjaka prilikom gutanja. Ispred jednjaka nalazi se du\u0161nik, dok izme\u0111u jednjaka i du\u0161nika prolaze grkljanski \u017eivci. Bo\u010dno od vratnog dela jednjaka nalaze se \u0161titna \u017elezda, karotidne arterije, unutra\u0161nje jugularne vene i \u017eivci vagusa. Grudni deo jednjaka duga\u010dak je izme\u0111u 15 i 20 cm, i podeljen je na donji i gornji deo. Gornji grudni deo jednjaka nalazi se iza du\u0161nika i iznad luka aorte. Leva strana jednjaka u ovom delu dodriju levu plu\u0107nu maramicu ,dok se desna strana nalazi iza du\u0161nika i dodiruje desnu plu\u0107nu maramicu. Donji grudni deo nalazi se iza sr\u010dane maramice i u neposrednoj blizini desne plu\u0107ne arterije. Trbu\u0161ni deo jednjaka po\u010dinje otvorom dijafragme kroz koji prolazi jednjak, i duga\u010dak je izme\u0111u 2 i 4 cm. Ovaj deo jednjaka levkastog je oblika i zavr\u0161ava se u\u0161\u0107em u \u017eeludac.<\/p>\n
<\/p>\n
Po\u0161to je jednjak gra\u0111en samo od mi\u0161i\u0107nog, vezivnog tkiva i sluzoko\u017ee relativno je mekanog sastava i na mestu kontakta sa drugim organima gradi odgovaraju\u0107a su\u017eenja. Gornje su\u017eenje jednjaka naziva se jo\u0161 i krikoidno, i u ovom delu jednjak je potisnut prstenastom hrskavicom grkljana. Ovo su\u017eenje nalazi se na samom po\u010detku jednjaka i pre\u010dnik mu je oko 14 mm. U srednjem delu jednjaka nalazi se aortikobronijalno su\u017eenje. Ovo su\u017eenje nastaje pritiskom luka aorte i glavne du\u0161nice koji prolaze ispod njega, i pre\u010dnik mu je oko 16 mm. U donjem delu jednjaka nalazi se tre\u0107e, odnosno dijafragmati\u010dno su\u017eenje. Ovo su\u017eenje nastaje prilikom prolaska jednjaka kroz dijafragmu, i pre\u010dnik mu je izme\u0111u 15 i 17 mm.<\/p>\n
<\/p>\n
Vratni deo jednjaka delimi\u010dno je povezan sa grkljanom snopovima vezivnog tkiva koji prolaze kroz traheoezofagealni mi\u0161i\u0107. Prolaz kroz ovaj mi\u0161i\u0107 delimi\u010dno je pokriven levim delom \u0161titne \u017elezde. Grudni deo jednjaka mo\u017ee se podeliti u dva dela – gornji i donji. Gornji deo nalazi se iznad raskr\u0161\u0107a jednjaka sa levim bronhom, dok se donji nalazi ispod.Gornji grudni deo jednjaka povezan je sa levim bronhom mi\u0161i\u0107em koji je strukturalno veoma sli\u010dan traheoezofagealnom mi\u0161i\u0107u. Ovaj mi\u0161i\u0107 naziva se bronhoezofagealni mi\u0161i\u0107. Zadnja strana jednjaka je i u kontaktu sa\u00a0grudnim limfnim kanalom\u00a0i\u00a0venom azigos. Zadnji deo jednjaka nalazi se iza jetre u predelu abdominalne aorte.<\/p>\n
<\/p>\n
Postoji veliki broj razli\u010ditih bolesti koje se mogu javiti u predelu jednjaka i u samom jednjaku. Jedna od naj\u010de\u0161\u0107e dijagnostikovanih bolesti jednjaka je gastroezofagealni refluks, odnosno refluks \u017eeluda\u010dnog soka. Ova bolest, koja se naziva jo\u0161 i goru\u0161ica, nastaje kada \u017eeluda\u010dne kiseline iz stomaka pre\u0111u u grlo zbog slabosti mi\u0161i\u0107a koji zatvaraju donji deo jednjaka. Ova bolest ispoljava se ose\u0107ajem peckanja ili \u017earenja iza donjeg dela grudne kosti koje se \u0161iri do grla.<\/p>\n
<\/p>\n
Jednjak je mi\u0161i\u0107no sluzoko\u017eni kanal cevastog oblika koji pripada sistemu organa za varenje. Jednjak, odnosno ezofagus, transportuje hranu od \u017edrela do \u017eeluca. Sa\u017evakana hrana koju su enzimi iz pljuva\u010dke delimi\u010dno svarili, puten jednjaka sti\u017ee do \u017eeluca gde se nastavlja proces prerade i varenja. U zidovima \u017eeluca nalaze se sna\u017eni mi\u0161i\u0107i koji svojim kontrakovanjem omogu\u0107avaju ulaz hrane, njeno kretanje du\u017einom jednjaka, kao i njeno istiskivanje u \u017eeludac.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80899","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n