Zglob predstavlja mesto na kome se spaja dve ili vi\u0161e kostiju. Zglobovi omogu\u0107avaju pokretljivost tako \u0161to daju fleksibilnost celokupnom ko\u0161tanom sistemu. Lakat je kompleksni zglob koji se nalazi na ruci izme\u0111u proksimlanog i distalnog dela ruke, odnosno izme\u0111u nadlaktice i podlaktice. Lakat omogu\u0107ava savijanje ruke ka i od tela, kao i rotaciju zgloba i nadlaktice. Pokretljivost koju lakat pru\u017ea rukama neophodna je za obavljane prostih pokreta poput hvatanja, pokazivanja prstom i no\u0161enja.<\/p>\n
<\/p>\n
U anatomiji termin “artikulacija” koristi se za opisivanje rasporeda struktura koje povezuju dve ili vi\u0161e susednih ko\u0161tanih povr\u0161ina. Samim tim, termin artikulacija ozna\u010dava i niz elemenata koji omogu\u0107avaju povezanost dva ili vi\u0161e ko\u0161tanih segmenata. Lakat predstavlja artikulaciju koja se sastoji od tri razli\u010dita elementa koja su obuhva\u0107ena zajedni\u010dkom kapsulom. Ti elementi su humeroulnarni zglob, humeroradijalni zglob i vi\u0161i radioulnarni zglob. Humerus lakta sastoji se od dva dela: trohleje i unutra\u0161njeg i spolja\u0161njeg kapituluma. Trohleja je deo koji se nalazi u neposrednom kontaktu sa ulnom, dok se oba dela kapituluma dodiruju sa radijusom.<\/p>\n
<\/p>\n
Kosti koje se nalaze u zglobu lakta prekrivene su tankim slojem hrskavi\u010dnog tkiva. Sam zglob okru\u017een je kapsulom, odnosno \u010da\u0161icom koja spre\u010dava nastanak frikcije tako \u0161to podmazuje zglob.<\/p>\n
<\/p>\n
Oko zgloba lakta nalazi se sinovijalna membrana u kojoj se nalazi te\u010dnost. Te\u010dnost iz sinovijalne membrane ispunjava prazan prostor izme\u0111u kostiju i smanjuje ja\u010dinu kojom deluju sile trenja. Obimna mre\u017ea ligamenata koja se nalazi oko \u010da\u0161ice zgloba lakta daju stabilnost laktu i ubla\u017eavaju mehani\u010dka o\u0161te\u0107enja na tom delu tela. Radijalni i ulnarni kolateralni ligamenti povezani su u zglobu lakta i dr\u017ee radijus i ulnu na mestu. Anularni ligamenti daju strukturu i pru\u017eaju podr\u0161ku kostima nadlaktice. Svi ovi ligamenti zajedno omogu\u0107avaju \u0161irok spektar kretanja lakta i \u0161tite ga od dislokacije.<\/p>\n
<\/p>\n
Postoji nekoliko razli\u010ditih tipova bolesti koje se mogu javiti na zglobu lakta. Bol u laktu se mo\u017ee javiti kao posledica velikog broja povreda i oboljenja, kao na primer tendonitisa, preloma, dislokacije, infekcija, artritisa, bursitisa i sli\u010dno. Ukoliko se pojavi bol u laktu ili se primete simptomi koji ukazuju na mogu\u0107nost oboljenja lakta neophodno je obratiti se lekaru kako bi se postavila ta\u010dna dijagnoza i na vreme zapo\u010delo sa le\u010denjem. Neophodno je odr\u017eati mobilnost i funkcionalnost zglobova lakta kako bi se omogu\u0107ilo normalno funkcionisanje \u0161aka.<\/p>\n
<\/p>\n
Lakat omogu\u0107ava privla\u010denje i istezanje ruke u radijusu kretanja od 180 stepeni. Zglob lakta tako\u0111e omogu\u0107ava i lateralno pomeranje podlaktice i ru\u010dnog zgloba. Radijus kretanja zgloba lakta ograni\u010den je svojom specifi\u010dnom gra\u0111om. Pomeranjem podlaktice dolazi do kompresovanja mekog tkiva koje se nalazi oko zgloba \u010dime se umanjuje njegova fleksibilnost. Lakat tako\u0111e igra veoma bitnu ulogu u pru\u017eanju stabilnosti ruci prilikom kori\u0161\u0107enja \u0161aka.<\/p>\n
<\/p>\n
Od desetina razli\u010ditih vrsta mi\u0161i\u0107a koji polaze od lakta, \u0161est je zadu\u017eeno da kontrolisanje \u0161aka i prstiju. Jedan on naj\u010de\u0161\u0107ih problema koji se javlja dugotrajnim repetitivnim pokretima \u0161ake i podlaktice naziva se teniskim laktom, odnosno epikondilitis. Dugotrajno ponavljanje istih pokreta mogu izazvati povrede na tetivama i dovesti do pojave simptoma poput bola, slabosti i utrnutosti u laktu. Bol u laktu naj\u010de\u0161\u0107e se mo\u017ee izle\u010diti mirovanjem. Te\u017ee povrede lakta mogu se sanirati no\u0161enjem proteze koja dr\u017ei zglob lakta u savijenom stanju. Stavljanje leda i zavoja na povre\u0111eno mesto mo\u017ee pomo\u0107i pri uklanjanju bo<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80896","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n