Kapilari su najmanji krvni sudovi cirkulatornog sistema u ljudskom telu. Ovi krvni sudovi odgvorni su za distribuciju krvi oboga\u0107ene kiseonikom od arterija do tkiva u telu, kao i vra\u0107anje deoksigenizovane krvi iz tkiva nazad u vene. U zavisnoti od toga gde se nalaze, dimenzije kapilara mogu se znatno razlikovati. Manji kapilari, pre\u010dnika izme\u0111u 5 i 10 mikrometara (jedan mikrometar predstavlja hiljaditi deo milimetra i obele\u017eava se simbolom “uM”), obi\u010dno se nalaze u plu\u0107ima, mre\u017enja\u010di i vlaknastim mi\u0161i\u0107ima. Ve\u0107i kapilari pre\u010dnika izme\u0111u 25 i 30 mikrometara uglavnom se nalaze unutar \u017elezda kao i u ko\u0161tanoj sr\u017ei.<\/p>\n
<\/p>\n
Prvi \u010dovek koji je definisao kapilare kao mikroskopske cilindri\u010dne krvne sudove bio je Marselo Malpigi, fizi\u010dar i biologi\u010dar poreklom iz Italije. Otkrio ih je u 17. veku i nazvao kapilarima zbog njihove suptilnosti i neuo\u010dljivosti. Malpigi je tako\u0111e bio i prvi \u010dovek koji je otkrio vezu izme\u0111u arterija i vena, a smatra se i da je bio prvi \u010dovek koji je posmatrao crvena krvna zrnca kroz mikroskop.<\/p>\n
<\/p>\n
Venski sistem, koji se sastoji od velikih vena, srednjih vena i malih venula, i arterijski sistem, koji se sastoji od velikih arterija, srednjih arterija i malih arteriola, ra\u010dvaju se u manje krvne sudove. Ovi produ\u017eeci oba cirkulatorna sistema postaju sve manji i manji dok ne dostignu veli\u010dinu kapilara. U kapilarima se de\u0161ava razmena nutrijenata i otpadnih proizvoda. Vi\u0161e manjih kapilara se spaja i \u0161iri dok ne postanu venule. Ove venule se razvijaju u vene, koje se nadovezuju na velike vene i vra\u0107aju krv nazad u srce.<\/p>\n
<\/p>\n
U telu se nalazi bezbroj kapilara, od kojih je ve\u0107ina funkcionalno. Ti funkcionalni kapilari predstavljaju osnovni deo vaskularnog sistema u ljudskom telu. Za razliku od ostalih krvnih sudova (arterija, arteriola, vena i venula) \u010dija je jedina funkcija preno\u0161enje krvi kroz telo, kapilari omogu\u0107avaju respiratornu i metaboli\u010dku razmenu izme\u0111u krvi i me\u0111u\u0107elijske te\u010dnosti. Kapilari koji poti\u010du iz arterija omogu\u0107avaju dovo\u0111enje kiseonika i nutrijenata u tkiva i organe, dok su kapilari koji poti\u010du iz vena odgovorni za odvo\u0111enje otpadnih proizvoda iz tkiva i organa. Ono \u0161to omogu\u0107ava rad kapilara je njihova specifi\u010dna unutra\u0161nja struktura zbog koje se oni znatno razlikuju od arterija i vena. Unutra\u0161nji zidovi kapilara sastoje se od jednog sloja pljosnati endotelijalnih \u0107elija koje ih \u010dine propustljivim. Pored guste mre\u017ee kapilara koja se nalazi izme\u0111u vena i arterija, mre\u017ee kapilara postoje i izme\u0111u dve vene kao i izme\u0111u dve arterije. Mre\u017ee kapilara koje se nalaze izme\u0111u dve arterije nazivaju se arterjskim, dok se mre\u017ee kapilara koje se nalaze izme\u0111u vena nazivaju venskim mre\u017eama.<\/p>\n
<\/p>\n
Prilikom formiranja mre\u017ea kapilara mo\u017ee do\u0107i do pojave odre\u0111enih bolesti. Stvaranje dodatnih kapilara i ve\u0107ih krvnih sudova (angiogeneza) je jedan od najefikasnijih mehanizama putem koga se \u0107elije raka umno\u017eavaju. Poreme\u0107aji koji nastaju u kapilarima mre\u017enja\u010de doprinose pogor\u0161avanju makularne degeneracije koja nastaje kao posledica starenja. Sa druge strane, smanjena gustina kapilarne mre\u017ee pove\u0107ava rizik od kardiovaskularnih bolesti poput povi\u0161enog krvnog pritiska, povi\u0161enog nivoa holesterola, kao i koronarne bolesti srca. Kardiovaskularne bolesti koje nastaju kao posledica razre\u0111ivanja kapilarne mre\u017ee mogu dovesti do pojave komplikacija poput sr\u010dane isuficijencije i aritmije.<\/p>\n
<\/p>\n
Kapilari omogu\u0107avaju respiratornu i metaboli\u010dku razmenu izme\u0111u krvi i me\u0111u\u0107elijske te\u010dnosti. Kapilari koji poti\u010du iz arterija omogu\u0107avaju dovo\u0111enje kiseonika i nutrijenata u tkiva i organe, dok su kapilari koji poti\u010du iz vena odgovorni za odvo\u0111enje otpadnih proizvoda iz tkiva i organa.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80893","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n