Kosti, odnosno ko\u0161tano tkivo, predstavljaju vrstu vezivnog tkiva koje se sastoji od kombincije \u010dvrstih organskih materijala i neorganskih mineralnih sastojaka. Karakteri\u0161e ih tvrdo\u0111a, kao i otpornost na mehani\u010dka o\u0161te\u0107enja. Kosti su segmenti razli\u010ditih veli\u010dana, oblika i gustine, i predstavljaju sastavne delove skeletnog sistema. Kosti pridr\u017eavaju telesne strukture i \u0161tite unutra\u0161nje organe od povreda. Osim toge, kosti zajedno sa mi\u0161i\u0107ima omogu\u0107avaju kretanje tela. U kostima se tako\u0111e de\u0161ava i stvaranje \u0107elija, kao i metabolizam kalcijuma i drugih minerala.<\/p>\n
<\/p>\n
Kosti su \u010dvrste i jake iako su unutra \u0161uplje, te uglavnom \u010dine oko 14% ukupne telesne mase \u010doveka. U ljudskom telu nalazi se 206 kostiju, koje se konstantno obnavljaju. Kosti se sastoje od pet razli\u010ditih delova. \u010cvrsto ko\u0161tano tkivo materijal je od koga je izgra\u0111ena kost. Ovo tkivo pro\u017eeto je mno\u0161tvom malih kanala koje okru\u017euju ko\u0161tane \u0107elije. Ko\u0161tane \u0107elije zadu\u017eene su za izlu\u010divanje kalcijuma i fosfora u me\u0111u\u0107elijski prostor, \u0161to kostima daje \u010dvrstinu i otpornost na mehani\u010dka o\u0161te\u0107enja. Kroz kanale koji se nalaze oko ko\u0161tanih \u0107elija prolaze krvne \u017eile i nervi. Hrskavica je savitljiva i slatka dopuna kostima koja se nalazi na mestu spoja dve ili vi\u0161e kosti. Funkcija hrskavice je smanjivanje trenja u zglobu. Sun\u0111erasto ko\u0161tano tkivo nalazi se unutar kosti, i ispunjeno je \u0161upljinama koje kosti \u010dine lakim. Pokosnica je spolja\u0161nji sloj kosti koji obavija \u010dvrsto ko\u0161tano tkivo i prirasta uz njega. Pokosnica je izdra\u0111ena od posebne vrste vezivnog tkiva. Ko\u0161tana sr\u017e nalazi se unutar sun\u0111erastog tkiva, i predstavlja valjkastu \u0161upljinu u kojoj se proizvodi najve\u0107i broj krvnih \u0107elija u ljudskom telu.<\/p>\n
<\/p>\n
U zavisnosti od oblika, kosti se mogu podeliti na duge kosti, kratke kosti, pljosnate kosti, nepravilne kosti i sazamoidne kosti. Duge kosti poput femura, tibije, fibule, radijusa, ulne i humerusa rastu u du\u017einu. Pljosnate kosti du\u017ee su i \u0161ire nego \u0161to su debele, a to su kosti lobanje, lopatice i strenum. Kratke kosti jednako se razvijaju u visinu, \u0161irinu i du\u017einu, poput karpusa i tarsusa. Nepravilne kosti, poput ki\u010dmenih pr\u0161ljenova, nemaju ni jedan dominantan morfolo\u0161ki element. U normalnih okolnostima, kosti u ljudskom telu prestaju sa rastom u ranim dvadesetim godinama ili nakon adolescencije.<\/p>\n
<\/p>\n
Duge kosti su veoma \u010dvrste i guste kosti koje daju potporu telu i obezbe\u0111uju njegovu pokretljivost. Temur, tibia i fibula su vrste dugih kostiju koje se nalaze u donjim ekstremitetima, dok su humerus, ulna i radius kosti koje se nalaze u gornjim ekstremitetima. Povr\u0161ina dugih kostiju prekrivena je periosteumom. Periosteum je vrsta membrane koja vezuje dva razli\u010dita procesa koji se de\u0161avaju na povr\u0161ini i u samoj strukturi kosti. Ona povezuje procese koji omogu\u0107avaju rast kostiju sa procesima koji formiraju novo ko\u0161tano tkivo na mestima preloma.<\/p>\n
<\/p>\n
Pljosnate kosti sastoje se iz veoma tankog sloja sun\u0111erastok ko\u0161tanog tkiva u kome se nalazi ko\u0161tana sr\u017e. Sa obe strane ko\u0161tanog tkiva nalazi se omota\u010d od pokosnice. One ru\u017eaju \u010dvrstinu, stabilnost i pokretljivost delovima tela u kojima se nalaze i \u0161tite unutra\u0161nje organe od mehani\u010dkih povreda.<\/p>\n
<\/p>\n
Nepravilne kosti predstavljaju vrstu kostiju koje za razliku od ostalih vrsta kostiju nemaju ni jedan dominantan morfolo\u0161ki element. Nepravilne kosti naj\u010de\u0161\u0107e slu\u017ee za za\u0161titu nervnog tkiva, kao i za pru\u017eanje podr\u0161ke \u017edrelu i jednjaku.<\/p>\n
<\/p>\n
Kosti vr\u0161e nekoliko razli\u010ditih funkcija u ljudskom telu. One:<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80892","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n