Aortni zalistak jedan je od \u010detiri sr\u010dana zalistka. \u010cesto se naziva i polumese\u010dastim zaliskom zbog svog specifi\u010dnog izdu\u017eenog oblika, a nalazi se izme\u0111u leve komore i aorte. Aortni zalistak reguli\u0161e protok krvi iz srca, to jest onemogu\u0107ava krvi da se vrati nazad u srce. Pored toga, aortni zalistak omogu\u0107ava i normalnu razmenu kiseonika i ugljen dioksida izme\u0111u srca, plu\u0107a i ostalih delova tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Srce je kompleksan organ podeljen u nekoliko razli\u010ditih delova. Svaki deo srca vr\u0161i zasebnu funkciju. Deo srca zadu\u017een je za preno\u0161enje krvi oboga\u0107ene kiseonikom u ostale delove tela (\u0107elije, tkiva i organe) kako bi ih snabdeo nutrijentima, dok je deo srca zadu\u017een za primanje krvi koja sadr\u017ei ugljen dioksid i prosle\u0111ivanje te krvi dalje u plu\u0107a gde se odvija razmena kiseonika.<\/p>\n
<\/p>\n
Sr\u010dani zalisci su male mi\u0161i\u0107ne strukture koje slu\u017ee za usmeravanje protoka krvi kroz srce. Osim usmeravanja, sr\u010dani zalisci tako\u0111e onemogu\u0107avaju krvi da se vrati nazad u srce \u010dime se omogu\u0107ava zdrav i normalan rad srca.<\/p>\n
<\/p>\n
Aortni zalistak sastoji se od tri zasebna sloja, odnosno membrana. Ovaj zalistak najve\u0107im delom je izgra\u0111en od kolagena i ima oblik polumeseca. Aortni zalistak nalazi se na prstenastom mi\u0161i\u0107u kojim je povezan sa zidom srca.<\/p>\n
<\/p>\n
Aortni zalistak zadu\u017een je za odr\u017eavanje normalne funkcije srca. Dve naj\u010de\u0161\u0107e bolesti koje se javljaju na aortnom zalisku su aortna stenoza i aortna regurgitacija. Su\u017eenje aortnog zaliska ili aortna stenoza naj\u010de\u0161\u0107e je oboljenje koje se javlja na ovom zalisku, i uglavnom je degenerativne prirode. Javlja se sa godinama kada dolazi do smanjenja otvora zaliska kroz koji se izbacuje krv, \u0161to dovodi do optere\u0107enja srca. Srce pumpa istu koli\u010dinu krvi ali kroz su\u017een otvor, zbog \u010dega dolazi do zadebljavanja zidova srca. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva bolesnici sa stenozom nemaju nikakvih simptoma. Od izuzetnog je zna\u010daja da se aortna stenoza na vreme prepozna i le\u010di. Time se smanjuje operativni rizik i pove\u0107ava kvalitet \u017eivota nakon operacije, jer se ovo oboljenje jedino mo\u017ee izle\u010diti operacijom. Popu\u0161tanje aortnog zalistka ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zalistka kod koje oboleli aortni zalistak ne mo\u017ee da se zatvori tako da se krv iz aorte vra\u0107a u srce i optere\u0107uje ga, \u0161to vremenom dovodi do pro\u0161irenja i popu\u0161tanja srca. Aortna regurgitacija se bolje toleri\u0161e od aortne stenoze, ali je treba operisati pre nego dodje do o\u0161te\u0107enja funkcije srca. Hirur\u0161ko le\u010denje je jedini na\u010din da se ovo oboljenje izle\u010di, i naj\u010de\u0161\u0107e se vr\u0161i zamena sr\u010danog zaliska.<\/p>\n
<\/p>\n
Aortni zalistak jedan je od \u010detiri sr\u010dana zalistka. \u010cesto se naziva i polumese\u010dastim zaliskom zbog svog specifi\u010dnog izdu\u017eenog oblika, a nalazi se izme\u0111u leve komore i aorte. Aortni zalistak reguli\u0161e protok krvi iz srca, to jest onemogu\u0107ava krvi da se vrati nazad u srce. Pored toga, aortni zalistak omogu\u0107ava i normalnu razmenu kiseonika i ugljen dioksida izme\u0111u srca, plu\u0107a i ostalih delova tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Zalistci zatvaraju odnosno otvaraju u\u0161\u0107a u odre\u0111enoj fazi sr\u010dane akcije. Faza punjenja krvlju naziva se dijastola, a faza kontrakcije sr\u010danog mi\u0161i\u0107a i pra\u017enjenje \u0161upljine naziva se sistola. Kada je pretkomora u dijastoli, komora je u sistoli. Tada su trolisni i dvolisni zalistak na u\u0161\u0107u prekomore u komoru zatvoreni, dok su plu\u0107ni zalisci i aortni zalistak na arterijskim u\u0161\u0107ima u srce otvoreni. U toku dijastole pretkomore komora se prazni. Kontrakcija zidova pretkomora i komora stvara pritisak te\u010dnosti unutar komora koji primorava krvi da nausti srce. Tada se mi\u0161i\u0107i koji \u010dine zid pretkomore, odnosno komore, opu\u0161taju i primaju novu koli\u010dinu krvi. Krv iz venskog sistema dospeva u desnu pretkomoru pa u desnu komoru. Desna komora potiskuje krv u plu\u0107a, odnosno mali krvotok. Krv iz plu\u0107a dospeva u levu prekomoru, pa u levu komoru, odakle se kroz aortni zalistak potiskuje u aortnu, odnosno veliki krvotok.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80891","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n