\u010culo vida, odnosno vid, predstavlja sposobnost organizma da vidi. \u010culo vida sastoji se od nekoliko razli\u010ditih delova, od kojih je svaki deo zadu\u017een za zasebnu funkciju. Glavni delovi \u010dula vida su oko, opti\u010dki nerv i centar za vid koji se nalazi u mozgu a povezan je sa okom putem opti\u010dkog nerva. Oko funkcioni\u0161e na sli\u010dan na\u010din kao foto aparat. Prilikom pada svetlosnih zraka na mre\u017enja\u010du dolazi do razlaganja rodopsina, odnosno pigmenta retine koji formira fotoreceptorske \u0107elije. So\u010divo retine izo\u0161trava i fokusira rodopsin i fotoreceptorske \u0107elije na retinu. Retina, odnosno mre\u017enja\u010da je tanko tkivo osetljivo na svetlost koje obla\u017ee unutra\u0161nju povr\u0161inu o\u010dne jabu\u010dice. U mre\u017enja\u010di se stvaraju hemijske i elektri\u010dne reakcije pomo\u0107u kojih se pokre\u0107u nervni impulsi. Ti nervni impulsi putem opti\u010dkog nerva sti\u017eu u opti\u010dke centre u mozgu. Uloga mre\u017enja\u010de mo\u017ee se uporediti sa ulogom filma u foto-aparatu. Smatra se da se u mre\u017enja\u010di nalazi oko 125 miliona veoma gusto raspore\u0111enih fotoreceptora. Fotoreceptori su \u010dulne \u0107elije vida koje u sebi sadr\u017ee veliki broj specijalizovanih hemijskih supstanci koje su osetljive na svetlost. Kao i so\u010divo u foto-aparatu, mre\u017enja\u010da oka okre\u0107e sliku koju vidi prilikom procesa fokusiranja. \u010culo vida jedno je od pet \u010dula u ljudskom telu, zajedno sa \u010dulom dodira, sluha, ukusa i mirisa. \u010culo vida odgovorno je za percepciju svih vizuelnih stimulansa.<\/p>\n
<\/p>\n
Vid je \u010dulo koje omogu\u0107ava \u010doveku da razazna oblike, veli\u010dine, udaljenost i boju predmeta koje posmatra. Binokularan vid je vrsta vida koja se istovremeno odvija u oba oka. Ova vrsta vida omogu\u0107ava stereoskopski vid, to jest trodimenzionalnu percepciju.<\/p>\n
<\/p>\n
Mehanizam koji omogu\u0107ava funkciju \u010dula vida veoma je kompleksan. Svi vizuelni stimulansi moraju prvo pro\u0107i kroz mre\u017enja\u010du kako bi ih mozak mogao primiti i obraditi. Vizuelni stimulansi prolaze kroz opti\u010dki deo oka koji \u010dine ro\u017enja\u010da, te\u010dnost prednje o\u010dne komore, so\u010divo i staklasto telo.<\/p>\n
<\/p>\n
Fotoreceptori su \u0107elije \u010dula vida koje u stanje nadra\u017eenosti dolaze kada su pod uticajem energije svetlosnog zra\u010denja elektromagnetnih talasa. Ove specijalne \u0107elije \u010dula vida nalaze se u mre\u017enja\u010di, unutra\u0161njem sloju o\u010dne jabu\u010dice. Fotoreceptori su zapravo posebno pode\u0161ene nervne \u0107elije koje se dele na \u0161tapi\u0107e i \u010depi\u0107e. Zdravo ljudsko oko obi\u010dno ima \u010dak do 125 miliona \u0161tapica i oko 7 miliona \u010depi\u0107a (odnos 18:1), pri \u010demu gustina \u0161tapi\u0107a po jedinici povr\u0161ine raste ka periferiji, a \u010depi\u0107a ka sredi\u0161njem delu mre\u017enja\u010de. Glavno funkcijsko svojstvo \u0161tapi\u0107a je uo\u010davanje predmeta, uz nejasno vi\u0111enje njihovih obrisa, dok \u010depi\u0107i \u201eizo\u0161travaju\u201c sliku i prepoznaju boje. \u010cepi\u0107i omogu\u0107uju precizniji vid pri dnevnom svetlu, ali su u sumraku veoma slabo aktivni. Primljene svetlosne informacije prosle\u0111uju se iz fotoreceptora u odgovaraju\u0107e centre u kori velikog mozga.<\/p>\n
<\/p>\n
Vid nastaje stimulacijom nervnih \u0107elija mre\u017enja\u010de koje u mozak \u0161alju podatke o intenzitetu, boji, veli\u010dini i drugim bitnim svojstvima primljenih svetlosnih nadra\u017eaja. Ove informacije mozak zatim \u010dita i tuma\u010di kao detaje slike u vidnom polju.<\/p>\n
<\/p>\n
Neki od naj\u010de\u0161\u0107ih poreme\u0107aja vida su kratkovidost (bliski objekti se jasno vide, dok se udaljeniji objekti vide zamu\u0107eno), dalekovidost (udaljeni objekti se jasno vide, dok su veoma bliski objekti zamu\u0107eni i izvan fokusa), astigmatizam (manu oka zbog kojeg ljudi koji imaju\u00a0astigmatizam\u00a0vide mutnu i ponekad iskrivljeno sliku), stara\u010dka dalekovidost (javlja se nakon 40.godine i karakteri\u0161e se slabijim vidom na blizinu) i ambliopija (ili slabovidost, naj\u010de\u0161\u010di je uzrok slabog vida kod dece a uglavnom se javlja samo na jednom oku).<\/p>\n
<\/p>\n
Vid je \u010dulo koje omogu\u0107ava \u010doveku da razazna oblike, veli\u010dine, udaljenost i boju predmeta koje posmatra. Binokularan vid je vrsta vida koja se istovremeno odvija u oba oka. Ova vrsta vida omogu\u0107ava stereoskopski vid, to jest trodimenzionalnu percepciju.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80886","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n