Vagine je elasti\u010dni mi\u0161i\u0107ni organ \u010dija je unutra\u0161njost oblo\u017eena mekom, savitljivom sluzoko\u017eom. Sluzoko\u017ea koja se nalazi unutar vagine ispunjena je nervnim zavr\u0161ecima koji omogu\u0107avaju \u010dulo dodira. Mukozna membrana zidova vagine konstanto proizvodi lubrikaciju. Vagina je zapravo kanal koji povezuje zadnji deo grli\u0107a materice sa spolja\u0161njom sredinonm. Po\u010detni deo vagine sastoji se od vulve i labija, koje tako\u0111e \u010dine i sam ulaz u vaginu. U unutra\u0161njosti vagine nalazi se grli\u0107 materice koji se prote\u017ee skoro celom njenom du\u017einom. Grli\u0107 materice sa\u010dinjen je od mi\u0161i\u0107a i mukozne membrane i predstavlja krajnji deo \u017eenskog reproduktivnog trakta. Glavna funkcija unutra\u0161njeg dela vagine je da obezbedi put kojim se menstrualna krv i tkiva izbacuju iz tela, kao ida primi penis prilikom penetracije.<\/p>\n
<\/p>\n
Vagina je unutra\u0161nji polni organ \u017eene koji ima oblik cevi i vodi do grli\u0107a materice. Njeni zidovi su elast\u010dni i sastavljeni od mi\u0161i\u0107nog tkiva. Zidovi vagine veoma su naborani \u0161to omogu\u0107ava vagini da se \u0161iri i plilago\u0111ava ulasku penisa i prolasku deteta za vreme poro\u0111aja. U stanju mirovanja zidovi vagine naslonjeni su jedni na druge i duga\u010dki su izme\u0111u 8 i 10 cm. Zidovi vagine sastoje se od tri sloja. Prvi sloj sluzoko\u017ean je sloj sli\u010dan onome u unutra\u0161njosti usta, sredi\u0161nji sloj izgra\u0111en je od mi\u0161i\u0107nog tkiva, dok spolja\u0161nji sloj formira prekriva\u010d zidova vagine. Vagina se u dnu zavr\u0161ava vaginalnim otvorom koga okru\u017euju vulva i usmine, a na vrhu se povezuje sa grli\u0107em materice. Kod velikog broja \u017eena u vaginalnom otvoru nalazi se himen. Himen predstavlja tanku mukoznu membranu koja uglavnom nestaje nakon prvog seksualnog odnosa.<\/p>\n
<\/p>\n
Unutra\u0161njost vagine prekrivena je sluznicom koja je osetljivija od ko\u017ee, te je samim tim i podlo\u017enija infekcijama. Najve\u0107i broj ovih infekcija dolaze iz spolja\u0161nje sredice. U zdravoj vagini nalaze se acidofilne bakterije koje spre\u010davaju naseljavanje patogenih bakterija i gljivica. Kada se bakterijska flora vagine poremeti dolazi do nastanka infekcija. Zbog toga se za odr\u017eavanje higijene vagine ne smeju koristiti antisepti\u010dki sapuni ve\u0107 blaga higijenska sredstva koja u sebi sadr\u017ee slabu kiselinu koja doprinosi \u010duvanju prirodne pH vrednosti vagine.<\/p>\n
<\/p>\n
Vagina, grli\u0107 materice i vaginalni epiteli proizvode sekret. Sekret koji se lu\u010di unutar vagine slu\u017ee za smanjivanje vaginalnog podmazivanja koje nastaje seksualnim uzbu\u0111enjem. Za navla\u017eivanje vagin potrebna je veoma mala koli\u010dina sekreta. Zbog toga vrlo lako mo\u017ee do\u0107i do stvaranja vi\u0161ka sekreta tokom seksualnog uzbu\u0111enja, za vreme sredine menstruacije, malo pre menstruacije kao i tokom trudno\u0107e.<\/p>\n
<\/p>\n
Bartolinijeve \u017elezde koje se nalaze u blizini vaginalnog otvora i grli\u0107a materije prozivode veoma malu koli\u010dinu sluzi. Ve\u0107ina vaginalnog sekreta obezbe\u0111uje plazma koja curi iz vaginalnih zidova. Ovaj proces, koji se naziva transuidacija, izazvan je vaskularnom naduto\u0161\u0107u vagine.<\/p>\n
<\/p>\n
Zdrava vaginalna flora sadr\u017ei razli\u010dite vrste bakterija koje omogu\u0107avaju normalan ishod trudno\u0107e. Prose\u010dan vaginalni pH zna\u010dajno varira tokom \u017eivotnog veka \u017eene, od 7.0 kod devojaka koje nemaju menstruaciju, preko 3.8 do 4.4 kod \u017eena u reproduktivnom dobu, do 6.5 i 7.0 kod \u017eena u menopauzi.<\/p>\n
<\/p>\n
Vagina je najbitniji reproduktini organ kod \u017eena. Njena glavna funkcija je stvaranje sredine za opstanak sperme koja nastaje tokom seksualnog odnosa. Vagina tako\u0111e predstavlja kanal kroz koji izlazi novor\u0111en\u010de prilikom poro\u0111aja. Ona je tako\u0111e put koji omogu\u0107ava menstrualnoj krvi i tkivima da napuste telo.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80885","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n