Dodir ili opip predstavlja jedno od pet osnovnih ljudskih \u010dula. Sam \u010din dodira predstavlja proces prepoznavanja objekata pipanjem. \u010culo dodira predstavlja slo\u017eeni skup vi\u0161e razli\u010ditih dodira od kojih neki imaju posebne nervne zavr\u0161etke unutar ko\u017ee. Ovi receptori mogu se na\u0107i i u mi\u0161i\u0107ima i drugim delovima tela, a reaguju na razli\u010dite nadra\u017eaje i ose\u0107aje iz spoljne sredine. Ovi receptori, koji predstavljaju sastavni deo \u010dula dodira i omogu\u0107avaju sam proces dodirivanja, prenose primljene nadra\u017eaje do mozga gde se oni dalje prera\u0111uju i tuma\u010de. Osim toga \u0161to sam predstavlja posebno \u010dulo, dodir tako\u0111e funkcioni\u0161e i kao dopuna vidu, ukusu i mirisu kojom se potvr\u0111uje ili dodatno istra\u017euje istinitost onoga \u0161to \u010dula sugeri\u0161u. U nekim slu\u010dajevima \u010dulo dodira mo\u017ee nadomestiti drugo \u010dulo, kao \u0161to je to slu\u010daj kod slepih osoba koje koriste Brajovu azbuku koja omogu\u0107ava \u010diranje dodirom prstiju. Organi za dodir rasprostranjeni su po \u010ditavom telu, i ovo \u010dulo osetljivo je i na promenu temperature i na bol. Zahvaljuju\u0107i ose\u0107aju za dodir stvara se i ose\u0107aj prostora. Pored toga, \u010dulo dodira funkcioni\u0161e i kao sistem ranog upozorenja ljudskom telu, jer ose\u0107aj vru\u0107ine ili bola \u0161alje signale o prisustvu opasnosti mozgu pre nego \u0161to je \u010dovek toga svestan. \u010culo dodira funkcioni\u0161e zahvaljuju\u0107i \u010dinjenici da svaki nervni zavr\u0161etak ima svoje receptivno polje. Ovo receptivno polje predstavlja deo ko\u017ee koje se podra\u017euje kako bi se na taj \u017eivac delovalo. Informacije o dodiru polaze od nervnih zavr\u0161etaka, pa se preko nervnih vlakana i somatskih nerava prenose do centralnog nervnog sistema. Receptorska polja zna\u010dajno se razlikuju jedna od drugih po nivou osetljivosti, kao i po koncentraciji nervnih zavr\u0161etaka koji se u njima nalaze.<\/p>\n
<\/p>\n
Podru\u010dja koja reaguju na toplotu i hladno\u0107u su me\u0111usobno povezava, ali oba ova podru\u010dja mogu funkcionisati sama po sebi. U ljudskoj ko\u017ei postoje dve vrste termi\u010dkih receptora – receptori za toplotu i receptori za hladno\u0107u. Receptori za hladno\u0107u nalaze bli\u017ee povr\u0161ini ko\u017ee, dok se receptori za toplotu nalaze dublje unutar ko\u017ee. Receptori za toploptu aktiviraju se kada do\u0111e do poveanja temperature ko\u017ee, i to nakon \u0161to temperatura ko\u017ee dostigne ili pre\u0111e 30 stepeni celzijusovih. Ovi receptori najizrazitiji su pri temperaturi od oko 39 ili 40 stepeni celzijusovih. Receptori za hladno aktiviraju se kada se temperatura ko\u017ee snizi ispod normalne, to jest dostigne vrednost ni\u017eu od 36 stepeni. Ovi receptori ne mogu funkcionisati u isto vreme, stoga \u0107e se ukoliko do\u0111e do istovremenog toplog i hladnog nadra\u017eaja, osetiti samo topli. U slu\u010dajevima kada se temperatura ko\u017ee podigne iznad 44 stepena, ili se snizi ispod 17 stepeni celzijusovih, aktiviraju se receptori za bol.<\/p>\n
<\/p>\n
Dodir predstavlja \u010dulo kojim se omogu\u0107ava prepoznavanje odre\u0111enih fizi\u010dkih karakteristika predmeta koji do\u0111e u kontakt sa povr\u0161inskim delom tela, odnosno ko\u017eom i sluzoko\u017eom koje slu\u017ee za komunikaciju sa spoljnim okru\u017eenjem.<\/p>\n
<\/p>\n
Komplikovani mehanizmi koji poti\u010du iz posebnih \u0107elija omogu\u0107avaju preno\u0161enje nervnih impulsa od povr\u0161ine ko\u017ee do odgovaraju\u0107ih centara u mozgu koji \u0107e te impulse tuma\u010diti. Receptori za dodir predstavljaju razli\u010dite vrste organa od kojih svaki vr\u0161i odre\u0111enu funkciju. Neki od tih organa su Majsnerovi korpusi, Merkelovi diskovi, Pacinijevi korpusi i Golgi-Maconi korpusi. Veliki broj receptora za dodir gusto je raspore\u0111eno na povr\u0161ini ko\u017ee koja se nalazi na gornjem delu tela, i to pogotovo rukama, \u0161akama i prstima, dok se manji broj receptora nalazi u donjem delu tela, udovima i ki\u010dmi.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010culo dodira predstavlja jedno od pet osnovnih \u010dula u ljudskom telu \u010dija je funkcija prepoznavanje fizi\u010dkih karakteristika predmeta koji do\u0111u u kontakt sa spolja\u0161njim delom tela.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80880","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n