<\/p>\n
Ukus, odnosno \u010dulo ukusa predstavlja jedno pet \u010dula kod \u010doveka. Ukus je \u010dulna percepcija, odnosno \u010dulni utisak koje telo dobija o hrani ili drugim materijalima koji dospeju na jezik. Pupoljci koji se nalazi na jeziku, nepcu, \u017edrelu i ostalim delovima usne duplje zadu\u017eeni su za primanje senzornih infomacija o ukusu. Ovi pupoljci nalaze se unutar epitela jezika, a izgra\u0111eni su od potpornih i receptorskih \u0107elija iz kojih izlaze nervna vlakna. Ova nervna vlakna stapaju se u \u017eivce, kroz koje se informacije o ukusu prikupljene uz pupoljaka prenose u koru velikog mozga. Na ljudskom jeziku razlikuje se \u010detiri vrste razli\u010ditih ukusnih pupoljaka, odnosno papila – nitaste, gljivaste, op\u0161an\u010dene i listaste. Postoje tako\u0111e i iliformne papile koje jedine nemaju izra\u017eene bradavice, a prestavljaju najmanju u najbrojniju vrstu ovih papila. Za primanje \u010dula ukusa najbitnije su op\u0161an\u010dene papile. Ovih papila naj\u010de\u0161\u0107e ima oko osam i nalaze se sa obe strane srednje jezi\u010dne linije. Iako su ranije teorije razlikovale delove jezika koji su zadu\u017eeni za primanje razli\u010ditih ukusa, danas je poznato da je cela povr\u0161ina jezika pokrivena ukusnim papilima koje su osetljive za svih pet osnovnih ukusa hrane. Ose\u0107aj ukusa nastaje kada predmet u ustima do\u0111e u hemijsku reakciju sa receptornim \u0107elijama koje se nalaze na jeziku. Ovi receptori zajedno sa ose\u0107ajem mirisa stimuliraju trograni mo\u017edani nerv. Kod ljudi receptori za ukus pored jezika nalaze se i na drugim podru\u010djima, uklju\u010duju\u0107i gornju povr\u0161inu jezika i grlo.<\/p>\n
<\/p>\n
Ukus predstavlja jedno od pet osnovnih \u010dula kod \u010doveka – \u010dulo vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Ukus predstavlja hemijsku reakciju hrane ili drugih predmeta u ustima sa receptorima koji se nalaze u jeziku. Ta hemijska reakcija dovodi do stimuliranja trogranog mo\u017edanog nerva, koji je zadu\u017een za registraciju teksure, bola i temperature hrane koja se unese.Na povr\u0161ini jezika nalazi se hiljade malih neravnina koje se nazivaju papule. Ove papile vidljive su i golim okom, a sebi sadr\u017ee stotine razli\u010ditih receptora. Izuzetak ovome predstavljaju filiformne papile, koje u sebi ne sadr\u017ee nervne zavr\u0161etke. Na prednjoj i zadnjoj strani jezika nalazi se izme\u0111u 2000 i 5000 papila. Pored jezika, papile se nalaze i na nepcu, sa bo\u010dne i zadnje strane usne duplje, kao i u grlu. Svaka papila koja se nalazi na jeziku u sebi sadr\u017ei izme\u0111u 50 i 100 receptorskih \u0107elija. Ose\u0107aj ukusa mo\u017ee se razdeliti na pet razli\u010ditih osnovnih ukusa i to slatkost, kiselost, slanost, gor\u010dina i umami, odnosno ukus mesa. Zahvaljuju\u0107i velikoj koli\u010dini papila, i nepce mo\u017ee da razlikuje ukuse. Na povr\u0161ini nepca dolazi do interakcije razli\u010ditih molekula i jona. Sladak i gorak ukus, kao i umami, nastaju vezivanjem proteinskih receptora na stani\u010dne membrane \u010dula ukusa. Slanost i kiselost do\u017eivljavaju se kada alkalni metali ili joni vodonika dospeju na \u010dulni pupoljak.<\/p>\n
<\/p>\n
Sami osnovni ukusi nisu dovoljni za stvaranje celokupnog ose\u0107aja ukusa hrane u ustima. U stvaranju ovog ose\u0107aja uti\u010du i drugi faktori poput mirisa, teksture, ose\u0107aji na raznim mehani\u010dkim receptorima, kao i mnogobrojni mi\u0161i\u0107i i nervi. Temperatura tako\u0111e predstavlja sastavni deo ukusa, i otkriva se putem termoreceptora. Hladno\u0107a hrane, tj ose\u0107aj hrane poput mentola, kao i pikantnost ose\u0107aju se putem hemesteze.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema korisnosti i \u0161tetnosti po organizam, ukusi se mogu klasifikovati kao averzivni ili aperitivni. Slatkost uglavnom ukazuje na energetski bogate namirnice, dok gor\u010dina slu\u017ei kao znak upozorenja.<\/p>\n
<\/p>\n
Osim pru\u017eanja informacija mozgu o sastavu i teksturi hrane koja se unosi, \u010dulo ukusa tako\u0111e igra veoma bitnu ulogu i u odr\u017eavanju normalnog apetita.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80877","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n