U ljudskom telu razlikuje se pet osnovnih \u010dula – \u010dulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira. Ljudska \u010dula omogu\u0107avaju prijem signala kroz specijalizovane nervne ili epitelijalne \u0107elije, odnosno receptore. Ovi receptori mogu funkcionisati pojedina\u010dno ili u kombinaciji sa drugim tipovima \u0107elija i graditi \u010dulne organe. Registrovanje razli\u010ditih \u010dulnih signala predstavlja proces koji zahteva pretvaranje energije tog \u010dulnog stimulusa u potencijale koji se enzitivnim nervnim vlaknima prenose do centralnog nervnog sistema, gde se obra\u0111uju i tuma\u010de. U ljudskom telu razlikuje se \u010detiri razli\u010dita tipa \u010dulnih receptora – hemoreceptori, mehanoreceptori, termoreceptori i fotoreceptori.<\/p>\n
<\/p>\n
Ljudska \u010dula\u00a0predstavljaju skup organa i nerava koji omogu\u0107avaju prijem \u010dulnih signala kroz specijalizovane receptore. U ljudskom telu razlikuje se pet osnovnih \u010dula – \u010dulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010culo vida predstavlja jedno od pet \u010dula pomo\u0107u kojeg se prime\u0107uju i razaznaju svetlo, boje, oblicu i udaljenost. Organ \u010dula vida je oko, i ono se sastoji od o\u010dne jabu\u010dice i o\u010dnog \u017eivca. U o\u010dnoj jabu\u010dici se nalazi i mre\u017enja\u010da, koja reflektuje obrnutu sliku onog \u0161to se gleda. Mre\u017enja\u010du \u010dine \u0161tapi\u0107i koji su osetljivi na intezitet svetlosti, i \u010depi\u0107i koji su osetljivi na boje. Svetlosni zraci pokre\u0107u biohemijske reakcije u oku, i tada se stvaraju receptorski potencijali se koji nervnim vlaknima prenose u mozak. Mozak iz oba oka dobija obrnutu sliku nego \u0161to ona zapravo jeste, pa je on uskla\u0111uje u sliku kakva je u stvarnosti.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010culo sluha omogu\u0107ava slu\u0161anje zvukova koji se nalaze u spoljnoj sredini. Organ \u010dula sluha je uho, koje slu\u017ei kao levak za prikupljanje zvu\u010dnih talasa koji se nalaze u vazduhu. Zvu\u010dni talasi prolaze kroz u\u0161ni kanal i udaraju u bubnu opnu. Vibriracije iz vazduha prolaze kroz tri si\u0107u\u0161ne kosti koje se nalaze unutar uha – \u010deki\u0107, nakovanj i uzengiju. Deo uha koji je ispunjen te\u010dno\u0161\u0107u naziva se pu\u017e, i u njega vibracije dolaze putem uzengije. Vibracije se u talasima prenose kroz te\u010dnost i pomeraju mikroskopski sitne dla\u010dice koje izlaze iz nervnih \u0107elija. Pomeranjem tih dla\u010dica proizvode se nervni signali koji du\u017e slu\u0161nog nerva putuju do mozga, gde se zavr\u0161avaju u odgovara\u0107ujem delu za interpretaciju zvuka.<\/p>\n
<\/p>\n
Ukus je jedno od pet \u010dovekovih \u010dula. Za stvaranje ose\u0107aja ukusa zadu\u0111eni su takozvani pupoljci, koji se nalaze na jeziku. Te papule uronjene su u epitel jezika, a izgra\u0111ene su od potpornih i receptorskih stanica iz kojih izlaze nervna vlakna. Ova nervna vlakna stapaju se u \u017eivce koji nervne impulse prenose do mozga. \u010covek razlikuje \u010detiri vrste ukusa: gorko, slatko, slano i kiselo. Sva \u010detiri glavna ukusa jednako se ose\u0107aju du\u017e celog jezika.<\/p>\n
<\/p>\n
Ose\u0107aj mirisa nastaje kada neka hemijska materija do\u0111e u dodir sa zavr\u0161ecima odre\u0111enih\u00a0nerava koji se nalaze unutar nosne \u0161upljine. Miris se mo\u017ee ose\u0107ati samo iz materija koje su obliku gasa ili pare, kako bi mogla da putuje kroz vazduh. \u0106elije \u010dula mirisa nalaze se u sluzoko\u017ei nosa, i zauzimaju veoma malo podru\u010dje u gornjem delu nosnih \u0161upljina. Prilikom disanja vazduh struji preko njih, i izaziva stvaranje nervnog impulsa koji putuje do mozga gde se odvija prepoznavanje mirisa.<\/p>\n
<\/p>\n
Dodir\u00a0ili\u00a0opip\u00a0je jedno od pet ljudskih \u010dula, i predstavlja proces prepoznavanja objekata pipanjem. Ose\u0107aj dodira predstavlja kompleksan do\u017eivljaj u kome u\u010destvuju mnogobrojni nervni zavr\u0161eci u ko\u017ei i mi\u0161i\u0107ima. Osim \u0161to \u010dulo dodira predstavlja dopunu drugim \u010dulima, ono mo\u017ee i nadomestiti neko drugo \u010dulo, kao na primer \u010dulo vida.<\/p>\n
<\/p>\n
U ljudskom telu razlikuje se pet osnovnih \u010dula – \u010dulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira – koja omogu\u0107avaju prijem signala kroz specijalizovane nervne ili epitelijalne \u0107elije, odnosno receptore.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1789],"class_list":["post-80873","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-anatomija"],"yoast_head":"\n