Jod predstavlja jedan od mikroelemenata koji su neophodni za normalno funkcionisanje ljudskog tela. Jod se koristi u proizvodnji hormona \u0161titne \u017elezde, koji omogu\u0107avaju normalan rast i razvoj tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Jod je jedan od glavnih sastojaka hormona \u0161titne \u017elezde (tiroidnih hormona), a tako\u0111e vr\u0161i i veoma bitnu ulogu u regulisanju funkcija ovih hormona. Ovi hormoni zadu\u017eeni su za niz funkcija u telu, u koje spadaju i regulacija telesne temperature, metabolisanje \u0161e\u0107era, masti i proteina, odr\u017eavanje baznog metabolizma, kao i rast i razvoj centralnog nervnog sistema i sketa u toku trudno\u0107e i u toku \u017eivota deteta. Jod je tako\u0111e zadu\u017een za mnoge druge telesne funkcije.<\/p>\n
Najve\u0107e koli\u010dine joda mogu se na\u0107i u ribi i morskim plodovima. Jod je tako\u0111e prisutan i u algama i morskoj travi. U manjim koli\u010dinama mo\u017ee se na\u0107i i u mleku, jajima, mesu i \u017eitaricama. Tragovi ovog minerala mogu se na\u0107i i u vo\u0107u i povr\u0107u, ali koli\u010dina joda koja se u njima nalazi zavisi od toga koliko je zemlja na kojoj su uzgajani zasi\u0107ena jodom, koje je \u0111ubrivo kori\u0161\u0107eno i na koji na\u010din je voda navodnjavana. Kako koli\u010dina joda u namirnicama zavisi od velikog broja razli\u010ditih varijabli, u telo se \u010desto ne mo\u017ee uneti dovoljna koli\u010dina joda samo kroz hranu. Zbog izuzetno bitne funkcije koju jod vr\u0161i u telu, Svetska Zdravstvena Organizacija sprovela je kampanju koja za cilj ima spre\u010davanje deficijencije joda tako \u0161to se standardna kuhinjska so zamenila jodiranom soli.<\/p>\n
<\/p>\n
Prose\u010dna odrasla osoba trebalo bi da unosi oko 150 mikrograma joda dnevno. Ta\u010dna koli\u010dina joda koja zadovoljava dnevne potrebe zavisi od starosti, pola i drugih situacija poput trudno\u0107e ili dojenja. Trudnice i dojilje treba da unose izme\u0111u 220 i 290 mikrograma joda dnevno.<\/p>\n
<\/p>\n
Nizak nivo joda u krvi mo\u017ee imati negativne posledice po rast i razvoj dece i predstavlja jedan od glavnih faktora koji pove\u0107avaju rizik od mentalne retardacije. Nedovoljna koli\u010dina joda u telu mo\u017ee dovesti do smanjene koli\u010dine hormona \u0161titne \u017elezde. Ukoliko telo ne lu\u010di dovoljnu koli\u010dinu tiroidnih hormona u toku trudno\u0107e ili u periodu ranog detinjstva mo\u017ee do\u0107i do stvaranja neizle\u010divih posledica. Nedostatak joda u trudno\u0107i mo\u017ee dovesti do poba\u010daja, kretenizma, spasti\u010dnosti, gluvo\u0107e, ote\u017eanog razvoja, poreme\u0107aja hiperaktivnosti, itd. Kod odraslih nedostatak joda mo\u017ee dovesti do pojave hipertiroidizma, a \u010desto se javlja zajedno sa gihtom. Drugi problemi i oboljenja koja se mogu javiti kao posledica nedostatka joda u telu su ote\u017eana mentalna funkcija, kao i povi\u0161en rizik od folikularnog raka \u0161titne \u017elezde.<\/p>\n
<\/p>\n
Preterani unos joda mo\u017ee dovesti do pojave simptoma sli\u010dnih onima kojima se javljaju usled nedovoljnog unosa joda. Hipotiroidizam i giht su naj\u010de\u0161\u0107e bolesti koje nastaju kao posledica povi\u0161ene koncentracije joda u telu. Drugi problemi i bolesti koji se mogu javiti kao posledica povi\u0161ene koncentracije joda u telu su hipertiroidizam, tiroiditis i papilarni rak \u0161titne \u017elezde. Iako je akutno trovanje jodom izuzetno retko, ono se mo\u017ee javiti i dovesti do pojave simptoma poput ose\u0107aja gorenja u ustima, grlu i \u017eelucu, groznice, bola u predelu abdomena, mu\u010dnine, povra\u0107anja i dijareje, slabog pulsa, a u nekim slu\u010dajevima \u010dak i kome.<\/p>\n
<\/p>\n
Jod poma\u017ee pri sintezi tiroidnih hormona, i uno\u0161enje dovoljne koli\u010dine joda omogu\u0107ava normalno funkcionisanje \u0161titne \u017elede.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1784],"class_list":["post-80748","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-minerali"],"yoast_head":"\n