Pored kalcijuma, fosfor je jedan od najrasprostranjenijih minerala u ljudskom telu. Oko 85% ukupne koli\u010dine fosfora u telu nalazi se u kostima, dok je ostatak u manjim koli\u010dinama raspore\u0111en u mekom tkivu i me\u0111u\u0107elijskoj te\u010dnosti. Pored toga \u0161to je zadu\u017een za filtriranje otpada iz bubrega, fosfor igra veoma bitnu ulogu u \u010duvanju i kori\u0161\u0107enju energije. Ovaj mineral neophodan je za normalan rast, odr\u017eavanje i zale\u010divanje svih tkiva i \u0107elija u ljudskom telu. Odr\u017eavanje normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi neophodno je za normalan rast i razvoj kostiju.<\/p>\n
<\/p>\n
Fosfor je od izuzetne va\u017enosti za normalan rast i razvoj kostiju i zuba. Kada se nalazi u obliku fosfolipida, fosfor je prisutan u \u0107elijskim membranama i igra veoma bitnu ulogu u pretvaranju hrane u energiju. Fosfor je tako\u0111e sastavni deo procesa proizvodnje osnovnih jedinica nukleinskih kiselina (DNK i RNK), kao i odre\u0111enih vrsta proteina i \u0161e\u0107era. Ovaj mineral zna\u010dajno doprinosi i odr\u017eavanju ravnote\u017ee mnogobrojnih minerala i vitamina grupe B.<\/p>\n
<\/p>\n
Ljudi koji pate od dijabetesa, neuhranjenosti i alkoholizma, kao i pacijenti koji boluju od Kronove i Celija\u010dne bolesti \u010desto imaju nizak nivo fosfora u krvi. Kako je fosfor jedan od bitnijih elemanata za normalan rast i razvoj tela, neophodno je prona\u0107i ravnote\u017eu izme\u0111u koli\u010dine fosfora i kalcijuma koji se unose u telo kako bi se osigurala normalna gustina kostiju i spre\u010dio nastanak osteoporoze.<\/p>\n
<\/p>\n
Fosfor je prisutan skoro u svim namirnicama, i ve\u0107ina ljudi unosi dovoljne koli\u010dine ovog minerala isklju\u010divo kroz hranu. Neke od namirnica u kojima se mogu na\u0107i ve\u0107e koli\u010dine fosfora su \u017eitarice, mahunarke, jaja, meso (i belo i crveno meso), mleko, riba, sirevi i povr\u0107e.<\/p>\n
<\/p>\n
Kod odraslih osoba starijih od 19 godina preporu\u010duje se unos 800 mg fosfora dnevno. Trudnicama i dojiljama\u00a0 koje su mla\u0111e od 18 godina \u010desto se preporu\u010duje pove\u0107avanje dnevnog unosa fosfora i to za 400 mg dnevno.<\/p>\n
<\/p>\n
Hroni\u010dna deficijencija fosfora izuzetno je retka pojava i javlja se skoro isklju\u010divo kao posledica uzimanja odre\u0111ene vrste lekova. Neki od simptoma koji se mogu javici kao posledica nedostatka fosfora u krvi su pojava rahitisa kod deca i pojava osteomalacije kod odraslih. Nizak nivo fosfora tako\u0111e mo\u017ee izazvati gubitak apetita, krhkost kostiju, neujedna\u010den ritam disanja, utrnulost udova, slabost u mi\u0161i\u0107ima, anksioznost i umor. Poreme\u0107ena ravnote\u017ea izme\u0111u fosfora i kalcijuma tako\u0111e mo\u017ee dovesti do pojave osteoporoze.<\/p>\n
<\/p>\n
U najve\u0107em broju slu\u010dajeva povi\u0161en nivo fosfora u krvi mnogo je \u010de\u0161\u0107i od nedostatka fosfora, i izaziva dosta vidljivije i osetljivije posledice. Kod odraslih osoba preterani unos fosfora u telo mo\u017ee pove\u0107ati rizik od razvijanja kardiovaskularnih bolesti. Povi\u0161en nivo fosfora naj\u010de\u0161\u0107e se javlja kod ljudi koji pate od te\u0161kih bolesti bubgrega ili imaju izuzetno nizak nivo kalcijuma u telu. Tokom prvih nekoliko dana \u017eivota odoj\u010dadi, prevelika koli\u010dina fosfora mo\u017ee dovesti do sni\u017eavanja nivoa kalcijuma u krvi i time izazvati gr\u010deve u mi\u0161i\u0107ima.<\/p>\n
<\/p>\n
Najve\u0107i broj problema sa pam\u0107enjem dolazi sa staro\u0161\u0107u i nastaje kao posledica promena u strukturi i funkciji mozga. Za sada ne postoji dovoljno dokaza koji bi potrvrdili vezu izme\u0111u pove\u0107anog unosa fosfora i pobolj\u0161anja pam\u0107enja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1784],"class_list":["post-80742","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-minerali"],"yoast_head":"\n