Molbiden je jedan od najrasprostranjenijih mikrolemenata u prirodi i neophodan je za uspostavljanje skoro svih oblika \u017eivota. U ljudskom telu, molbiden se uglavnom nalazi u jetri, bubrezima, \u017elezdama i kostima, a u manjim koli\u010dinama prisutan je i u plu\u0107ima, slezini, ko\u017ei i mi\u0161i\u0107ima. Molbiden je jedan od bitnijih kofaktora u velikom broju enzimskih procesa koji se obavljaju u telu, a slu\u017ee za hemijsku transformaciju ugljenika, azota i sumpora. Samim tim, enzimi koji zavise od molbidena od klju\u010dne su va\u017enosti ne samo za zdravlje \u010doveka, ve\u0107 i za odr\u017eavanje zdravlja \u010ditavog ekosistema.<\/p>\n
<\/p>\n
Skoro 90% molbidena koji se unese u telo izbacuje se putem mokra\u0107e. Deo molbidena koji ostane u telu u\u010destvuje u procesu razlaganja proteina i drugih supstanci u krvi. Molbiden je tako\u0111e i glavni sastojak koenzima koji funkcioni\u0161u kao katalizator aktivnosti \u010detiri veoma bitna enzima u ljudskom telu, i to sulfit oksidaze, ksantin oksidaze, aldehidne oksidaze i mitohondrijske oksidaze.<\/p>\n
<\/p>\n
Neke od namirnica koje su bogate molbidenom su mleko, sirevi, \u017eitarice, mahunarke, ora\u0161asti plodovi, kao i razli\u010dite vrste mesa i zelenog lisnatog povr\u0107a. Koli\u010dina molbidena koja se nalazi u hrani zavisi od koli\u010dine molbidena koji se nalazi u zemlji u kojoj je ta hrana uzgajana. Zbog toga nivo molbidena zna\u010dajno varira \u010dak i kod istih narmirnica, a mo\u017ee se na\u0107i i u vodi.<\/p>\n
<\/p>\n
Ne postoji univerzalan preporu\u010deni dnevni unos molbidena. Koli\u010dina molbidena neophodna kako bi se zadovoljile dnevne potrebe zavise od starosti, a preporu\u010duje se unos:<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Hroni\u010dna deficijencija molbidena veoma je retka pojava. Ukoliko se javi, uglavnom nastaje kao posledica genetski bolesti ili problema u ishrani. Kada se nedostatak molbidena u telu javi kao posledica genetskog oboljenja, mo\u017ee dovesti do o\u0161te\u0107enja intelektualne sposobnosti, napada, veoma povi\u0161enog krvnog pritiska, spasti\u010dnosti i pomeranja so\u010diva oka sa njegovog normalnog polo\u017eaja (ectopia lentis). Nedostatak molbidena tako\u0111e mo\u0111e izazvati i tahikardiju, tahipneju, glavobolje, mu\u010dninu, povra\u0107anje i komu. Hroni\u010dna deficijencija molbidena dovodi do nagomilavanja mokra\u0107ne kiseline u krvi, \u0161to mo\u017ee izazvati bolnu upalu zglobova. U ekstremnim slu\u010dajevima nedostatak molbidena mo\u017ee kompletno uni\u0161titi nervni sistem.<\/p>\n
<\/p>\n
Preterani unos molbidena mo\u017ee izazvati simptome sli\u010dne onima koji se javljaju prilikom gihta, kao i probleme sa sistemom za varenje, jetrom i bubrezima. Pove\u0107an nivo molbiidena mo\u017ee dovesti do nedostatka bakra, \u0161to mo\u017ee imati smrtne posledice. Vi\u0161ak molbidena spaja se sa \u010detiri atoma sumpora i formira tetratiomolbidat koji se vezuje za bakar i onemogu\u0107ava telu da ga upije.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1784],"class_list":["post-80741","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-minerali"],"yoast_head":"\n