Nikl je element koji se nalazi u ve\u0107ini \u017eivih organizama. Ukupna koli\u010dina nikla u organizmu skoro nikada ne prelazi 1 miligram, i raspore\u0111ena je izme\u0111u kostiju, pankreasa i pljuva\u010dke. Najve\u0107a koli\u010dina nikla izvla\u010di se iz minerala koji predstavljaju sulfide gvo\u017e\u0111a i nikla poput pentlandita. Nikl se naj\u010de\u0161\u0107e koristi za pobolj\u0161avanje apsorpcije gvo\u017e\u0111a u telu, kao i za spre\u010davanje nedostatka gvo\u017e\u0111a u krvi (anemije) i le\u010denje slabih i krtih kostiju. Ljudi su naj\u010de\u0161\u0107e izlo\u017eeni niklu koji se nalazi u vazduhu, pija\u0107oj vodi, hrani ili dimu cigareta. Izlo\u017eenost niklu se tako\u0111e mo\u017ee javiti kao posledica kontakta ko\u017ee sa vodom ili zemljom koja je kontaminirana niklom. Iako je nikl jedan od klju\u010dnih elemenata u ljudskom telu i igra vitalnu ulogu u normalnom funkcionisanju metabolizma, preterani unos nikla mo\u017ee biti opasan po zdravlje \u010doveka.<\/p>\n
<\/p>\n
Nikl funkcioni\u0161e kao kofaktor za nekoliko razli\u010ditih enzima. Istra\u017eivanja na ljudima i \u017eivotinjama pokazala su da nikl igra va\u017enu ulogu u proizvodnji odre\u0111enih hormona, kao i glukoza i lipida. Tako\u0111e se smatra da je nikl odgovoran za odr\u017eavanje integriteta \u0107elijske membrane kao i stabilnosti DNK i RNK.<\/p>\n
<\/p>\n
Nikl se mo\u017ee na\u0107i u \u017eitaricama, semenkama, heljdi i morskim plodovima. Manje koli\u010dine ovog elementa tako\u0111e se mogu na\u0107i i u kupusu, paradajzu, pasulju i ostalim mahunarkama. Me\u0111utim, koli\u010dina nikla koji se nalazi u hrani biljnog porekla mo\u017ee zna\u010dajno varirati i zavisi od zemlje na kojoj je ona uzgajana. \u010cokolada se tako\u0111e \u010desto navodi kao jedna od namirnica bogatih niklom. Ve\u0107e koli\u010dine ovog elementa mogu se na\u0107i u hidrogenizovanim biljnim mastima, zahvaljuju\u0107i tome \u0161to se nikl koristi u njihovoj proizvodnji.<\/p>\n
<\/p>\n
Preporu\u010deni dnevni unos nikla za odraslu osobu je oko 100 mikrograma.<\/p>\n
<\/p>\n
U najve\u0107em broju slu\u010dajeva prose\u010dni unos nikla dovoljan je da zadovolji sve dnevne potrebe tela. Me\u0111utim, odre\u0111ena medicinska stanja i oboljenja poput preteranog znojenja, malapsorpcijski sindrom odnosno Celija\u010dna bolest, stres, ciroza jetre ili hroni\u010dna bubre\u017ena insuficijencija mogu dovesti do smanjene koli\u010dine nikla u telu. Deficijencija nikla mo\u017ee izazvati insuficijenciju jetre, probleme sa rastom, probleme sa reproduktivnim sistemom, diskoloraciju ko\u017ee i pogor\u0161anje prethodno postoje\u0107e anemije.<\/p>\n
<\/p>\n
Pove\u0107ana koli\u010dina nikla u telu koja se talo\u017ei u jetri, bubrezima, kostima i u aorti mo\u017ee izazvati trovanje. Neki od simptoma koji se \u010desto javljaju kao posledica talo\u017eenja prevelike koli\u010dine nikla u telu su mu\u010dnina, povra\u0107anje, glavobolje, vrtoglavica, pote\u0161ko\u0107e sa disanjem, ka\u0161ljanje, bol u grudima i osip. Pove\u0107an unos nikla pove\u0107ava rizik od stvaranja raka, i to raka plu\u0107a, nosa, grkljana, i prostate, kao i sr\u010danog udara, mo\u017edanog udara, astme, hroni\u010dnog bronhitisa i respiratorne insuficijencije. Preterana izlo\u017eenost niklu mo\u017ee izazvati svrab koji se vremenom pogor\u0161ava i mo\u017ee dovesti do stvaranja \u010direva na ko\u017ei ukoliko se ne le\u010di na vreme.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1784],"class_list":["post-80733","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-minerali"],"yoast_head":"\n