Kalijum je hemijski element koji u kombinaciji sa drugim mineralima koji se nalaze u ljudskom telu formira alkalne soli. Alkalne soli su od izuzetne va\u017enosti za normalno funkcionisanje tela, i igraju glavnu ulogu u odr\u017eavanju kiselo vodene i kiselo bazne ravnote\u017ee u ljudskom telu. Svim \u0107elijama u ljudskom telu, a pogotovo onima koje se nalaze u mi\u0161i\u0107nom tkivu, potrebna je izuzetno velika koli\u010dina kalijuma kako bi normalno funkcionisale.<\/p>\n
Da bi se odr\u017eao normalan i zdrav rad srca neophodno je uspostavljanje savr\u0161ene ravnote\u017ee izme\u0111u nivoa kalcijuma, natrijuma i kalijuma koji se nalazi u krvnoj plazmi. Kalijum je tako\u0111e jedan od najbitnijih elektrolita koji se nalaze u me\u0111u\u0107elijskoj te\u010dnosti. Elektroliti kalijuma zaslu\u017eni su za odr\u017eavanje normalne zapremine me\u0111u\u0107elijske te\u010dnosti, normalnog funckionisanja osmoze, kao i regulisanja elektroprovodnosti \u0107elija koje se nalaze u mi\u0161i\u0107ima.<\/p>\n
<\/p>\n
Aktivni sistem, koji se \u010desto naziva i natrijumsko kalijumska pumpa, odr\u017eava normalno funkcionisanje \u0107elija homeostaze. Taj sistem je tako\u0111e zalu\u017ean i za preno\u0161enje kalijuma i natrijuma kroz zidove membrana homeostaznih \u0107elija.<\/p>\n
<\/p>\n
Kalijum je neophodan za normalno funkcionisanje mno\u0161tvo osnovnih telesnih funkcija. Ovaj mineral uti\u010de na regulisanje krvnog pritiska, odr\u017eavanje normalne ravnote\u017ee vode u organizmu, kontrakovanje mi\u0161i\u0107a, protok nervnih impulsa, varenje, uspostavljanje sr\u010danog ritma, kao i uspostavljanje i odr\u017eavanje normalnog odnosa kiselosti i baznosti krvi. Iako je neophodan za njegovo normalno funkcionisanje, ljudsko telo ne proizvodi kalijum. Stoga je neophodno konzumirati odre\u0111enu koli\u010dinu namirnica i te\u010dnosti bogatih kalijumom kako bi se odr\u017eala normalna koli\u010dina ovog minerala u krvi.<\/p>\n
<\/p>\n
Merenje nivoa kalijuma u krvi pacijenata mo\u017ee dati lekarima korisne informacije o stanju bubrega, kao i prisustvu bolesti koje su vezane za nedostatak kalijuma. Kako ve\u0107ina namirnica sadr\u017ei barem malu koli\u010dinu kalijuma, sni\u017een nivo kalijuma u krvi, odnosto hipokalemija, se izuzetno retko javlja kao posledica neuravnote\u017eene ishrane. Neki od mogu\u0107ih uzroka sni\u017eenog nivoa kalijuma u krvi mogu biti Ku\u0161ingov sindrom (koji se javlja kao posledica poreme\u0107enog rada nadbubre\u017ene \u017elezde) i Fankonijev sindrom (javlja se kao posledica uro\u0111enog poreme\u0107aja bubrega). Sni\u017een nivo kalijma u krvi tako\u0111e se mo\u017ee javiti i kao posledica prevelike doze kortizona, dugotrajnog povra\u0107anja ili dijareje, kao i upotrebe tiazidnih diuretika, koji se \u010desto daju pacijentima koji pate od povi\u0161enog krvnog pritiska, odnosno hipertenzije. Neki od privh znakova nedostatka kalijuma u krvi su malaksalost, letargi\u010dnost, ubrzan puls, mu\u010dnina, dijareja, kao i ose\u0107aj golicanja u mi\u0161i\u0107ima. U slu\u010dajevima kada se u telo unese dovoljna koli\u010dina kalijuma ali se ona ne rasporedi pravilno, mo\u017ee do\u0107i do pojave drugih poreme\u0107aja u telu. Sni\u017een nivo kalijuma u krvi zbog toga mo\u017ee povremeno dovesti dopojave privremene paralize mi\u0161i\u0107a, odnosno porodi\u010dne periodi\u010dne paralize.<\/p>\n
<\/p>\n
Normalna koli\u010dina kalijuma u ljudskom telu varira izme\u0111u 3.6 i 5.3 milimola po litru (mmol\/L). Nivo kalijuma u krvi ve\u0107i od 7.0 mmol\/L mo\u017ee biti izuzetno opasan po zdravlje \u010doveka i zahteva hitno le\u010denje. Nizak nivo kalijuma u krvi (ni\u017ei od 2.5 mmol\/L) tako\u0111e mo\u017ee biti opasan po \u017eivot i skoro uvek zahteva hitnu medicinsku intervenciju.<\/p>\n
<\/p>\n
Standard pripreme<\/p>\n
Uzimanje uzorka krvi uglavnom se radi rano ujutru prilikom posete bolnici. U ve\u0107ini slu\u010dajeva savetuje se da se pacijent na pregled do\u0111e praznog \u017eeluca. Pacijent tako\u0111e obavezno treba da obavesti lekara ukoliko je uzimao bilo kakve lekove pre pregleda, jer odre\u0111ene terapije mogu uticati na rezultate krvne slike.<\/p>\n
<\/p>\n
Va\u0111enje krvi nije ni bolno ni opasno po pacijenta. U nekim slu\u010dajevima pacijent mo\u017ee osetiti blago peckanje kada igla pro\u0111e kroz ko\u017eu.<\/p>\n
<\/p>\n
Pregled se sastoji od testiranja uzorka krvi.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"parent":0,"template":"","Example":[1783],"class_list":["post-80731","enciclopedia","type-enciclopedia","status-publish","hentry","enciclopedia_category-vakcine"],"yoast_head":"\n