Zadnja vratna fuzija predstavlja hirur\u0161ku tehniku kojom se sjedinjavaju kosti vratnih pr\u0161ljenova sa kostima ki\u010dme. Ova procedura vr\u0161i se pristupanjem vratu sa zadnje strane, \u010dime se dobija pristup ki\u010dmi sa zadnje strane tela.<\/p>\n
<\/p>\n
Fuzija vratnih pr\u0161ljenova pristupom sa zadnje strane tela spaja kosti vratnih pr\u0161ljenova. Pr\u0161ljenovi se mogu spojiti insercijom metalnih implanata sa\u010dinjenim od titanijuma, nemetalnim implantima poput \u0161rafova, kuka, \u0161ina ili plo\u010dica, kao i bez kori\u0161\u0107enja implanata. Kako je veza izme\u0111u pr\u0161ljenova \u010dvrsta, neophodno je presa\u0111ivanje kosti. Kost koja se presa\u0111uje mo\u0111e se uzeti iz karlice, iz drugih delova ki\u010dme ili sa zadnje strane samih pr\u0161ljenova. U nekim slu\u010dajevima mo\u017ee se presaditi i kost sinteti\u010dkog porekla.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova procedura sastoji se od pravljenja reza na centralnom delu le\u0111a. Rez se zatim otvara kako bi se otkrili delovi pr\u0161ljenova bli\u017ee ki\u010dmi. Nakon toga prelazi se na bu\u0161enje rupa u kostima u koje se ubacuju \u0161rafovi kako bi se obavila artrodeza.<\/p>\n
<\/p>\n
Fuzija vratnih pr\u0161ljenova naj\u010de\u0161\u0107e se javlja kao posledica deformacija koje nastaju nakon povreda, infekcija, tumora, vratne spondiloze, degenerativnog deformiteta vrata ili stenoze. Pacijenti kod kojih je do\u0161lo do fuzije vratnih pr\u0161ljenova kandidati su za ovu operaciju.<\/p>\n
<\/p>\n
Zadnja fuzija vratnih pr\u0161ljenova operacija je koja se obavlja pod totalnom anestezijom dok je pacijent intubiran. Ukoliko je u pitanju slu\u010daj gde je povreda vrata nestabilna, ki\u010dma se mora stabilizovati stavljanjem kragne na pacijenta. U nekim slu\u010dajevima pacijentima se mo\u017ee ugraditi kateter be\u0161ike, a mogu se primeniti i druge mere kojima se smanjuje rizik od nastajanja tromboze dubokih vena. Nakon \u0161to se pacijent premesti na operacioni sto, ki\u010dma i vrat mu se stabilizuju kori\u0161\u0107enjem odgovaraju\u0107ih instrumenata. Stabilizovanjem pacijenta smanjuje se rizik od nastajanja povi\u0161enog pritiska u predelu abdomena, a pove\u0107ava se i pobolj\u0161ava se protok krvi u noge<\/p>\n
<\/p>\n
Fuzija zadnjih pr\u0161ljenova pristupon sa zadnje strane bio je primarni na\u010din re\u0161avanja fuzije pr\u0161ljenova do sredine osamdesetih godina pro\u0161log veka. Nakon toga primenjivao se pristup vratu sa prednje strane kako bi se sanirali prelomi na vratnom delu ki\u010dme. Debata oko toga koji je od ovih pristupa bolji i dalje traje. Podaci prikupljeni iz studija, istra\u017eivanja i uspe\u0161no izle\u010denih slu\u010dajeva pokazuju da su ova prisupa skoro jednako efikasna. Koji \u0107e se pristup odabrati zavisi\u0107e od toga na kojoj se strani vrata nalazi povreda i sa koje strane je toj povredi lak\u0161e pri\u0107i. Odluka oko toga koji \u0107e se pristup koristiti vr\u0161i se na licu mesta procenjivanjem situacije. Pored samog mesta povrede, hirurg \u0107e uzeti u obzir i druge faktore kao \u0161to je to na primer stabilnost vrata ili ki\u010dme.<\/p>\n
<\/p>\n
Pristup vratnim pr\u0161ljenova sa zadnje strane ima blagu prednost u odnosu na pristup sa zadnje strane jer umanjuje rizik od \u0161irenja krvnih sudova i nastanka krvarenja u utrobi. Nedostatak ovog prisupa je to \u0161to mo\u017ee do\u0107i do pojave problema u toku operacije kao i postoperativnog bola. Bol koji se javlja posle operacije kao i komplikacije koje se mogu javiti znatno su ve\u0107e kod ovog pristupa. Ovaj pristup tako\u0111e zahteva i dosta du\u017ei boravak u bolnici, a pove\u0107ava i rizik od poreme\u0107aja u arterijama i nervnim strukturama koje se nalaze u vratu.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova operacija sa sobom nosi rizik od o\u0161te\u0107enja na nervnom sistemu i gubitka cerebrospinalne te\u010dnosti. Presa\u0111ivanje kostiju tako\u0111e pove\u0107ava rizik od osteoartritisa. Bol i neprijatnost sastavni su delovi postoperativnog oporavka.<\/p>\n
<\/p>\n
Preporu\u010duje se redovna kontrola nakon operacije, kao i no\u0161enje eksternih pomagala poput kragne.<\/p>\n
<\/p>\n
Pacijent bi trebalo da bude hospitalizovan dok se ne dobiju rezultati svih pregleda i analiza.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-72261","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n