Centralni nervni sistem deo je nervnog sistema u ljudskom telu i sastoji se od mozga i ki\u010dmene mo\u017edine. Centralni nervni sistem zauzima najve\u0107i deo nervnog sistema i uti\u010de na pokretanje svih delova tela. Pru\u017ea se du\u017e sredine tela i nalazi se u telesnoj duplji. Mozak se nalazi u lobanji, dok se ki\u010dmena mo\u017edina nalazi u ki\u010dmenoj \u0161upljini.<\/p>\n
<\/p>\n
Centralni nervni sistem deo je nervnog sistema i sastoji se od mozga i ki\u010dmene mo\u017edine.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Mozak zapravo predstavlja pro\u0161irenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz nekoliko razli\u010ditih delova, i to velikog ili prednjeg mozga, me\u0111umozga, srednjeg mozga, malog mozga i produ\u017eene mo\u017edine. Mozak je najslo\u017eeniji deo ljudskog tela. Sme\u0161ten je u lobanjskoj \u010dauri i obavijen je mo\u017edanim opnama. U mozgu se nalaze dve vrste \u0107elija – nervne i glijalne. Nervne \u0107elije, odnosno neuroni, razlikuju se od ostalih \u0107elija u ljudskom telu po tome \u0161to mogu da sprovode nervne impulse do drugih delova tela, kao i da primaju impulse koji dolaze do mozga. U mozgu se razlikuju tamniji i svetliji delovi – tamniji deo mozga predstavlja sivu masu koja je uglavnom izgra\u0111ena od nervnih \u0107elija, dok su svetli delovi bela masa, koju \u010dine aksonski produ\u017eeci nervnih \u0107elija. Siva masa nalazi se na povr\u0161ini mozga, dok se bela nalazi u njegovoj unutra\u0161njosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Prednji mozak se tako\u0111e sastoji iz nekoliko razli\u010ditih delova, i to talamus, metatalamus, epitalamus, subtalamus, hipotalamus i tre\u0107a mo\u017edana komora. U hipotalamusu nalazi se endokrina \u017elezda hipofiza koja kontroli\u0161e telesne procese poput rasta, krvnog pritiska, funkcije polnih organa, metabolizma, trudno\u0107u, poro\u0111aj, lu\u010denje mleka i rad drugih endorkinih \u017elezda. Osim mo\u017edane kore, mo\u017edanih komora, mirisnog mozga i bazalne ganglije, u velikom mozgu se tako\u0111e nalaze i delovi limbi\u010dkog sistema. Limbi\u010dki sistem obavija se oko mo\u017edanog stabla i nalazi se ispod kore mozga. Najva\u017eniji delovi ovog sistema su bademasto telo i hipokampus.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ki\u010dmena mo\u017edina deo je centralnog nervnog sistema koji se nalazi u ki\u010dmenom kanalu koji je nastao spajanjem niza ki\u010dmenih pr\u0161ljenova. Ki\u010dmena mo\u017edina organ je cilindri\u010dnog oblika u \u010dijoj se sredini nalazi centralni kanal, sa \u010dije obe strane prolaze segmentalno raspore\u0111eni nervi. U ki\u010dmenoj mo\u017edini raspored sive i bele mase obrnut je u odnosu na veliki mozak. U ki\u010dmenoj mo\u017edini bela masa se nalazi spolja, dok se siva nalazi unutra. Iz ki\u010dmene mo\u017edine polazi 31 par mo\u017edanih nerava koji prenose signali u oba smera. Belu masu ki\u010dmene mo\u017edine \u010dine uzlazna i silazna nervna vlakna, zbog \u010dega je ki\u010dmena mo\u017edina centar za mnoge proste reflekse u telu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Centralni nervni sistem predstavlja mesto u telu gde se sakupljaju informacije koje dobavlja periferni nervni sistem. Ove informacije prera\u0111uju se sortiraju u centralnom nervnom sistemu, nakon \u010dega se biraju informacije na osnovu kojih \u0107e se slati impulsi u perferni nervni sistem.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Mozak procesuira i interpretira informacije koje dobija iz ki\u010dmene mo\u017edine. Zahvaljuju\u0107i ovoj funkciji mozak je jedan od najbitnijih organa u ljudskom telu jer je zadu\u017een za odr\u017eavanje skoro svih telesnih funkcija, uklju\u010duju\u0107i pokrete, ose\u0107anja, mi\u0161ljenje, pam\u0107enje i kontrolisanje i svesnih i nesvesnih pokreta tela. Neki refleksni pokreti vr\u0161e se zahvaljuju\u0107i ki\u010dmenoj mo\u017edini, i ne zahtevaju nikakvu podr\u0161ku mozga.<\/p>\n
<\/p>\n
Siva masa od koje je sa\u010dinjen spolja\u0161nji deo mozga odgovorna je za kontrolisanje najve\u0107eg broja voljnih pokreta. Pored toga, siva masa kontroli\u0161e jezik, \u010dula, um i pam\u0107enje. U zavisnosti od toga koju funkciju vr\u0161e, razlikuje se nekoliko razli\u010ditih delova korteksa i to motorni korteks, somatosenzorni korteks, vizuelni korteks i auditorni korteks.<\/p>\n
<\/p>\n
Svaki deo mozga zadu\u017een je za obavljanje razli\u010ditih funkcija u telu. Talamus je najve\u0107i deo me\u0111umozga, i predstavlja parnu strukturu jajastog oblika koja je zadu\u017eena za preno\u0161enje senzornih informacija. Hipotalamus se nalazi ispod talamusa i u\u010destvuje u kontroli funkcije kardiovaskularnog sistema i regulaciji telesne temperature. Pored toga, hipotalamus je zadu\u017een i za kontrolisanje unosa hrane i te\u010dnosti, apetita, i cirkadijalnog ritma. U hipotalamusu se nalazi hipofiza koja lu\u010di hormone koji omogu\u0107avaju normalno funkcionisanje drugih \u017elezda u telu. Osim toga, hipofiza kotroli\u0161e rast, krvni pritisak, metabolizam i funkciu polnih organa.<\/p>\n
<\/p>\n
Mali mozak deo je mozga koji se nalazi u potilja\u010dnom delu lobanje, i zadu\u017een se za odr\u017eavanje ravnote\u017ee i stava tela, kao i preciznog vr\u0161enja voljnih pokreta. Iako mali mozak nema mogu\u0107nost pam\u0107enja, on vrlo uspe\u0161no precizira i ispravlja zadatke koje veliki mozak zada skeletnim mi\u0161i\u0107ima.<\/p>\n
<\/p>\n
Ki\u010dmena mo\u017edina je sprovodnik nadra\u017eaja u pravcu mozga, jer se u njoj nalaze ulazna nervna vlakna. Pored toga, ki\u010dmena mo\u017edina sprovodi i impulse koji se \u0161alju od mozga, jer se u njoj sadr\u017ee i silazna vlakna. Osim sprovo\u0111enja nervnih impulsa, u ki\u010dmenoj mo\u017edini tako\u0111e se nalaze centri razli\u010ditih refleksa, i to centar osnovnih refleksa (savijanje i opru\u017eanje mi\u0161i\u0107a udova), mi\u0161i\u0107ni tonus, vazomotorni refleks, refleksi mokrenja i defekacije, kao i seksualni refleksi.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-72253","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n