Fibrinogen (poznat i kao faktor I) je glikoprotein kod ki\u010dmenjaka koji poma\u017ee u formiranju krvnih ugru\u0161aka. Sastoji se od linearnog niza od tri nodula koji su me\u0111usobno povezani tankom niti za koju se procenjuje da je pre\u010dnika 8 – 15 Angstroma. Re\u010d je o glikoproteinu koji se sinteti\u0161e u jetri i ima zna\u010dajnu ulogu u stvaranju krvnih ugru\u0161aka. Tokom normalne koagulacije krvi u ljudskom organizmu, koagulaciona kaskada aktivira zimogenski protrombin pretvaraju\u0107i ga u serinsko proteazni thrombin. Trombin zatim transformi\u0161e rastvorljivi fibrinogen u nerastvorljiva fibrinska vlakna. Ova vlakna se zatim me\u0111usobno ukr\u0161taju uz pomo\u0107 faktora XIII kako bi se formirao krvni ugru\u0161ak tamo gde za njim postoji potreba.<\/p>\n
<\/p>\n
Uro\u0111eni nedostatak fibrinogena ili poreme\u0107aj u funkciji fibrinogena mo\u017ee dovesti do krvarenja ili tromboembolijskih komplikacija, a mo\u017ee biti i bez klini\u010dki vidljivih patolo\u0161kih nalaza. Ste\u010deni nedostatak javlja se nakon hemodilucije, gubitka krvi i\/ili velikog utro\u0161ka fibrinogena usled povrede, tokom nekih faza diseminovane intravaskularne koagulacije (DIC), ali i kod sepse. Kod pacijenata sa nedostatkom fibrinogena, saniranje krvarenja mo\u017ee se posti\u0107i davanjem sve\u017ee smrznute plazme (FFP), krioprecipitata (deo plazme bogat fibrinogenom) ili davanjem koncentrata fibrinogena.<\/p>\n
<\/p>\n
Fibrinogen mo\u017ee da bude zna\u010dajan u utvr\u0111ivanju defekata u stvaranju ugru\u0161aka i \u010desto se koristi kada drugi testovi koagulacije (npr. protrombinsko vreme, tromboplastinsko vreme, aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme) ne mogu dati precizne rezultate. Nivoi fibrinogena mogu se meriti u venskoj krvi. U odre\u0111enim okolnostima, fibrinogen se meri na uzorcima plazme obra\u0111ene natrijum citratom u laboratoriji, me\u0111utim tako\u0111e je mogu\u0107e izvr\u0161iti i analizu kompletnog uzorka krvi upotrebom tromboelastometrije (funkcija krvnih plo\u010dica je inhibirana citohalasinom D). Izme\u0111u ostalog, vi\u0161i nivoi se mogu povezati is a kardiovaskularnim oboljenjima i mogu biti povi\u0161eni i kod bilo kog oblika zapaljenja, budu\u0107i da je re\u010d o proteinu akutne faze; na primer, posebno je o\u010digledan u gingivalnom tkivu tokom po\u010detne faze paradontopatije. Nivoi fibrinogena rastu u trudno\u0107i u proseku za 4.5 g\/l, u pore\u0111enju sa prose\u010dnim 3 g\/l kod \u017eena koje nisu u drugom stanju.<\/p>\n
<\/p>\n
Normalni nivo fibrinogena iznosi od 200 do 400 mg\/dL. Me\u0111utim, ove vrednosti zavise i od laboratorije i metoda koji se koriste za analizu. Nefizolo\u0161ki rezultati mogu da se dobiju i kada telo koristi velike koli\u010dine fibrinogena kao na primer kod diseminovane intravaskularne koagulacije (DIC), ili zbog nedostatka fibrinogena koji mo\u017ee biti uro\u0111en ili kasnije ste\u010den. Ostali uzroci poreme\u0107aja u nivou fibrinogena mogu biti razaranje fibrina (fibrinoliza) ili usled prekomernog krvarenja (hemoragija).<\/p>\n
<\/p>\n
Uzimanje uzorka za analizu obi\u010dno se obavlja u zdravstvenoj ustanovi u jutarnjim \u010dasovima. Nije potrebno obaviti posebne pripreme pred testiranje. Lekar \u0107e vas obavestiti da li je preporu\u010dljivo jesti pre davanja krvi na analizu. Trebalo bi da obavestite lekara o svim lekovima koje trenutno uzimate budu\u0107i da oni mogu da uti\u010du na rezultate testiranja.<\/p>\n
<\/p>\n
Testiranje nije ni bolno ni \u0161tetno. Pacijent mo\u017ee da oseti lagani ubod prilikom ulaska igle u ruku tokom procesa va\u0111enja krvi za analizu.<\/p>\n
<\/p>\n
Testiranje se sastoji od uzimanja krvi za jednostavnu analizu.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-72238","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n