Artrodeza le\u0111nog ki\u010dmenog pr\u0161ljena je hirur\u0161ki zahvat kojim se omogu\u0107ava spajanje kostiju u lumbalnom delu ki\u010dme kako bi se izvr\u0161ila stabilizacija i smanjila bol ili pojava deformiteta.<\/p>\n
<\/p>\n
Fuzija lumbalnog ki\u010dmenog pr\u0161ljena omogu\u0107ava sjedinjavanje kostiju le\u0111nog dela ki\u010dme umetanjem (mo\u017ee i bez umetanja) metalnog (\u010deli\u010dnog ili) ili nemetalnog implanta (\u0161rafova, kuka, plo\u010dica, \u0161ipki). Budu\u0107i da je povezivanje solidno, potrebno je uzimanje ko\u0161tanog grafta koji se \u010desto uzima sa ilija\u010dnog grebena, ali mo\u017ee da se uzme i sa golenja\u010de ili rebra pacijenta, od donora ili mo\u017ee biti izra\u0111en od sinteti\u010dkog materijala.<\/p>\n
<\/p>\n
Artrodeza lumbalnog ki\u010dmenog pr\u0161ljena indikovana je kod pacijenata koji pate od nestabilnosti ki\u010dmenog stuba, ili degenracije me\u0111upr\u0161ljenskih diskusa.<\/p>\n
<\/p>\n
Metod prednjeg pristupa podrazumeva pravljenjem reza na levoj strain abdomena, ili umesto toga u sredi\u0161tu abdomena. Metod zadnjeg pristupa podrazumeva rez u centralnom delu le\u0111a. \u00a0Hirur\u0161ki zahvat izvodi se u op\u0161toj anesteziji. Operacija je duga i pacijent nakon nje\u00a0 mora da ostane u bolnici od 2 do 5 dana.<\/p>\n
<\/p>\n
Kod prednjeg pristupa prednost je u tome \u0161to ne mogu das se o\u0161tete ni mi\u0161i\u0107i ni nervi. \u0160tavi\u0161e, ovaj pristup daje i bolje rezultate. Zahvat koji se izvodi sa le\u0111a uspe\u0161an je u 60-70% slu\u010dajeva. Najbolji rezultati se dobijaju u slu\u010dajevima nestabilnost ki\u010dme uzrokovane preloma ili spondilolisteze.<\/p>\n
<\/p>\n
Hirurgovo iskustvo i stru\u010dnost, odre\u0111ivanje ta\u010dne lokacije gde se izvodi artrodeza lumbalnog pr\u0161ljena od su\u0161tinske su va\u017enosti za intervenciju. Glavni rizik predstavlja mogu\u0107nost da ne\u0107e do\u0107i do zaceljenja graft ili pojava dislokacije (naj\u010de\u0161\u0107a u slu\u010dajevima kada ne postoji implant).<\/p>\n
<\/p>\n
Dalje postoji i mogu\u0107nost o\u0161te\u0107enja krvnih sudova koji snabdevaju noge krvlju, promene u nagonu creva i be\u0161ike, kao i retrogradne ejakulacije (kod intervencija koje se izvode u blizini \u00a0L5 i S1 pr\u0161ljena). Drugi mogu\u0107i rizici obuhvataju hernije, o\u0161te\u0107enja dijafragme, bubrega, korena nerava ki\u010dmene mo\u017edine, krvarenje i infekcije.<\/p>\n
<\/p>\n
Proces zarastanja traje najmanje 3 meseca. Tokom njega pacijent \u0107e morati da nosi mider (ili korset). Proces zaceljenja prati se redovnim rentgenskim snimanjem. U nekim slu\u010dajevima potrebno je obaviti pregled CT skenerom ili magnetnom rezonancom nakon izvo\u0111enja zahvata. Fizi\u010dka aktivnost treba postepeno da se pove\u0107ava i tek kada pro\u0111u 3 meseca oporavka pacijent mo\u017ee da razmatra rehabilitaciju.<\/p>\n
<\/p>\n
Na dan prijema pre izvo\u0111enja zahvata pacijent mora da prilo\u017ei rezultate prethodno obavljenih testova i mora se pridr\u017eavati instrukcija koje mu je dao lekar po pitanju ishrane i lekova koji se rutinski daju.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-72208","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n