Posteriorni prolaps nastaje kada setanki zid vlaknastog tkiva (omota\u010d) koji razdvaja rektum od vagine oslabi, \u0161to omogu\u0161ava vaginalnom zidu da se pro\u0161iri. Prolaps zadnjeg dela je poznat kao Rektokela zato \u0161to se obi\u010dno, nada ne uvek, odnosi na prednji deo rektuma koji se pro\u0161iruje ka zadnjem zidu vagine.<\/p>\n
Ako su potrebne, sami mo\u017eete preduzeti mere i druge neoperativne zahvate koji su efikasni.<\/p>\n
U ozbiljnim slu\u010dajevima, mogu\u0107a je i operacija.<\/p>\n
<\/p>\n
Mali prolapsus zadnjeg dela ne mora da pokazuje nijedan simptom, i mnoge \u017eene i nemaju bilo kakve simptome. Razlog je \u0161to se ovo stanje otkriva jedino tokom unutra\u0161njeg pregleda iz nekog drugog razloga, kao \u0161to je test grli\u0107a materice. Me\u0111utim, mnoge \u017eene mogu imati ose\u0107aj kao da im ne\u0161to prolazi kroz vaginu ili izlazi iz nje. One mogu primetiti:<\/p>\n
Meku izbo\u010dinu od tkiva u vagini koje mo\u017ee ali ne mora da viri iz vagine;<\/p>\n
Te\u0161ko\u0107e prilikom rada creva gde moraju prstima da pritisnu izbo\u010dinu na vagini kako bi izbacile stolicu iz tela;<\/p>\n
Ose\u0107aj rektalnog pritiska i prepunjenosti;<\/p>\n
Te\u0161ko\u0107e prilikom odlaska u toilet;<\/p>\n
Te\u0161ko\u0107e pra\u017enjenja creva;<\/p>\n
Seksualni problem, kao \u0161to su ose\u0107aj srama ili ose\u0107anje mlitavosti vaginalnog tkiva;<\/p>\n
Mnoge \u017eene koje imaju posteriorni prolaps mogu osetiti prolaps drugih karli\u010dnih organa, kao \u0161to su be\u0161ika, materica ili tanko crevo.<\/p>\n
<\/p>\n
Prolaps je izazvan slabljenjem tkiva koje podr\u017eavaju organe u karlici. Retko se radi o jednom razlogu, ve\u0107 je u pitanju kombinacija nekoliko stvari. Na primer, poro\u0111aj ili drugi procesi koji prave pritisak na omota\u010d mogu da dovedu do ovog stanja, posebno ako je poro\u0111aj te\u017eak ili \u017eena rodi vi\u0161e dece. Rizik dobijanja prolapsusa karli\u010dnih organa mo\u017ee biti pove\u0107an zbog:<\/p>\n
Promena usled menopauze, kao \u0161to je slabljenje tkiva i niski nivoi estrogena;<\/p>\n
Preterana gojaznost, koja dodatno mo\u017ee praviti pritisak na karli\u010dni deo;<\/p>\n
Prethodna operacija karlice;<\/p>\n
Ponavljano te\u0161ko podizanje stvari ili ru\u010dni rad;<\/p>\n
Dugotrajno ka\u0161ljanje;<\/p>\n
preterano naprezanje kada se ide u toalet zbog dugotrajne konstipacije.<\/p>\n
<\/p>\n
Slede\u0107i faktori mogu da pove\u0107aju rizik dobijanja prolapsa zadnjeg dela:<\/p>\n
\u017dene koje su ro\u0111ene sa slabijim vezivnim tkivom u karli\u010dnom delu;<\/p>\n
\u017dene koje odjednom rode vi\u0161e beba;<\/p>\n
Starije \u017eene, jer one prirodno gube mi\u0161i\u0107nu masu, elasti\u010dnost i nervnu funkciju kako stare;<\/p>\n
Gojazne \u017eene.<\/p>\n
<\/p>\n
Kako bi se smanjio rizik pogor\u0161anja prolapsa zadnjeg dela, sami poku\u0161ajte ove preventivne mere:<\/p>\n
Izvodite Kegelove ve\u017ebe svakodnevno kako bi ste oja\u010dali mi\u0161i\u0107a poda karlice;<\/p>\n
Le\u010dite i spre\u010dite konstipaciju;<\/p>\n
Izbegavajte podizanje te\u0161kih stvari i podi\u017eite pravilno:<\/p>\n
Kontroli\u0161ite ka\u0161ljanje;<\/p>\n
Odr\u017eavajte normalnu te\u017einu<\/p>\n
Ishrana koja uklju\u010duje hranu bogatu vlaknima ili sve\u017ee vo\u0107e, povr\u0107e ili integralni hleb i \u017eitarice da bi izbegli konstipaciju i naprezanje kada idete u toalet.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71688","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n