Pneumotoraks je sakupljeni vazduh u grudima van plu\u0107a koji izaziva kolaps plu\u0107a.<\/p>\n
Pneumotoraks nastaje kada vazduh procuri\u00a0 u prostor izme\u0111u plu\u0107a i grudnog zida.\u00a0 Vazduh pritiska plu\u0107a sa spolja\u0161nje strane i dovodi do kolapsa plu\u0107a. U ve\u0107ini slu\u010dajeva, samo deo plu\u0107a prestaje sa radom.<\/p>\n
Spontani ili primarni pneumotoraks\u00a0 nastaje bez povrede grudi ili bilo kave plu\u0107ne bolesti. Ovaj tip bolesti se le\u010di sam od sebe. Mnogo komplikovaniji pneumotoraks se javlja kao rezultat nekog postoje\u0107eg stanja. U ovom slu\u010daju doktori obi\u010dno ubacuju sondu ili iglu izme\u0111u rebara da izbaci vi\u0161ak vazduha.<\/p>\n
<\/p>\n
Glavni siptomi pneumotoraksa uklju\u010duju iznenadni bol u grudima i zadihanost. Bol je o\u0161tar i mo\u017ee da izazove ose\u0107aj teskobe u grudima. Ovi simptomi mogu biti izazvani velikim\u00a0 brojem\u00a0 zdravstvenih problema, a neki mogu biti opasni po \u017eivot.<\/p>\n
Drugi simptomi uklju\u010duju zadihanost, ubrzani rad srca, ubrzano disanje, ka\u0161alj, umor. Ko\u017ea mo\u017ee da ima i plavkastu boju zbog smanjenja kiseonika u krvi.<\/p>\n
<\/p>\n
U nekim slu\u010dajevima, pneumotoraks se mo\u017ee javiti bez ikavog razloga. U drugim slu\u010dajevima,mo\u017ee biti izazvan tupim ili prolaznim povredama plu\u0107a koje mogu da izazovu kolaps plu\u0107a; neke medicinske procedure ili povrede koje rezultiraju od postoje\u0107e bolesti srca, kao \u0161to je hroni\u010dna opstruktivna plu\u0107na bolest, cisti\u010dna fibroza i upala plu\u0107a. Pored toga, pneumotoraks mo\u017ee biti izazvan probu\u0161enim vazdu\u0161nim plikovima i mehani\u010dkom ventlacijom, koja mo\u017ee da izazove\u00a0 preme\u0107aj u ravnote\u017ei vazdu\u0161nog pritiska u grudima. U takvim situacijama, plu\u0107a mogu u potpunosti prestati sa radom i srce mo\u017ee biti toliko pritisnuto da ne mo\u017ee da funkcioni\u0161e ispravno.<\/p>\n
Plu\u0107a se uobi\u010dajeno \u0161ire tako \u0161to pro\u0161iruju grudnu \u0161upljinu, \u0161to dovodi do negativnog pritiska i stvaranja vakuuma u plu\u0107nom delu.Ako vazduh u\u0111e u plu\u0107ni deo, bilo kroz \u0161upljinu na plu\u0107ima ili grudnom zidu, pritisak u plu\u0107nom prostoru se izjedna\u010dava sa pritiskom van tela. Stoga se vacuum gubi i plu\u0107a prestaju sa radom.<\/p>\n
<\/p>\n
Neki od faktora rizika uklju\u010duju: pol pacijenata. Generalno, mu\u0161karci imaju ve\u0107e \u0161anse za Pneumatoraks od \u017eena<\/p>\n
Pu\u0161enje<\/p>\n
Starosna dob. Preciznije, Pneumatoraks koji se dobija od probu\u0161enih vazdu\u0161nih plikova se naj\u010de\u0161\u0107e javlja kod onih izme\u0111u 20 I 40 godina starosti, pogotovo kod mu\u0161karaca koji su mnogo visoki i premr\u0161avi.<\/p>\n
– Genetika u slu\u010daju nekih tipova Pneumatoraksa.<\/p>\n
– Postoje\u0107a bolest plu\u0107a, posebno hroni\u010dna opstruktivna plu\u0107na bolest<\/p>\n
– Mehani\u010dka ventilacija<\/p>\n
– Istorija postojanja Pneumotoraksa.<\/p>\n
<\/p>\n
Iako \u010desto nije mogu\u0107e spre\u010diti Pneumatoraks, prestanak pu\u0161enja je va\u017ean korak za smanjivanje rizika dobijanja Pneumatoraksa I za njegovo kasnije ponavljanje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71685","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n