<\/p>\n
Kamenje u bešici, odnosno urolitijaza, je oboljenje koje se manifestuje formiranjem jednog ili više agregata razli\u010ditih hemijskih sastava, teksture i veli\u010dine unutar urinarnog trakta. Ovi agregati nazivaju se i kalkuli, i mogu se nalaziti u nekom od slede\u0107ih delova urinarnog trakta:<\/p>\n
U ve\u0107ini slu\u010dajeva urolitijaze, to jest kamenja u bešici, rani stadijumi oboljenja nemaju skoro nikakve simptome. Ovo oboljenje se uglavnom dijagnozira nakon nekog rutinskog pregleda koje zahteva ultrazvuk abdomena ili analizu urina. Ukoliko se simptomi pojave, to su uglavnom tipi\u010dni akutni renalni kolici – bolovi u bubregu i delu bešike najbli\u017eem bubregu.<\/p>\n
Ovi simptomi su karakteristi\u010dni po tome što se mogu javiti po nekoliko puta u toku dana u naizgled nepovezanim intervalima. Bolovi u bubregu su iznenadni i intenzivni, i mogu ometati normalno dnevno funkcionisanje pacijenta. Ovaj bol nastaje kao posledica opstrukcija u uretri ili mokra\u0107nom kanalu. Ova opstrukcija, odnosno prepreka stvara inenzivan i koncentrisan pritisak na predeo uzvodno od kalkula. Bol mo\u017ee biti razli\u010ditih ja\u010dina i trajati nekoliko minuta pa \u010dak i nekoliko sati, u zavisnosti od toga u kom delu urinarnog trakta se nalaze kalkuli. Bol obi\u010dno po\u010dinje u predelu lumbaga i širi se du\u017e uretre do bešike i spoljašnjeg dela genitalija. Renalne kolike \u010desto prate i drugi simptomi, pogotovo ako su oni nastali kao posledica infekcije urinarnog trakta. Neki od tih simptoma su mu\u010dnina, povra\u0107anje, tahikardija i povišena telesna temperatura pra\u0107ena groznicom. U te\u017eim slu\u010dajevima renalni kolici se pojavljuju zajedno sa hematurijom – pojavom krvi u urinu. Hematurija mo\u017ee biti mikroskopska (mo\u017ee se uo\u010diti samo laboratorijskom analizom) ili makroskopska (velika koli\u010dina krvi vidljiva golim okom).<\/p>\n
Kamenje u bešici je veoma \u010desto oboljenje kod ljudi zapadnog sveta. Veliki broj studija je pokazao sli\u010dne rezultate koji se ti\u010du rasprostranjenosti ove bolesti, i to da oko 10% populacije razvijenih zemanja barem jednom u \u017eivotu oboli od kamenja u bešici. \u017dene su dosta podlo\u017enije ovoj infekciji od muškaraca, zahvaljuju\u0107i specifi\u010dnom rasporedu i karakteristika urogenitalnog trakta. \u017dene imaju duplo ve\u0107u šansu da obole od urolitijaze \u010dak i ako nemaju istoriju oboljenja urinarnog trakta.<\/p>\n
U italiji se svake godine registruje više od 250,000 slu\u010dajeva kamenja u bešici. Ve\u0107ina ovih slu\u010dajeva su primarni slu\u010dajevi, što zna\u010di da se javljaju prvi put, tre\u0107ina registrovanih slu\u010dajeva predstavlja rekuretnu urolitijazu. Naj\u010deš\u0107e se javlja kod ljudi izme\u0111u 30 i 50 godina starosti, mada nije retka ni kod mla\u0111e ni kod starije populacije. Seksualno aktivne \u017eene naj\u010deš\u0107e oboljevaju od urolitijaze.<\/p>\n
Dijagnoziranje kamenja u bešici zahteva niz laboratorijskih testova i manuelnih ispitivanja medicinskim instrumentima. Proces utvr\u0111ivanja da li pacijent pati od urolitijaze po\u010dinje ultrazvukom urinarnog trakta i rendgenskim vakuumom abdomena. Na ultrazvuku se mo\u017ee dobiti jasna slika kamenja kao i njihova precizna lokacija. Na ultrazvuku se tako\u0111e mo\u017ee videti da li je došlo do stvaranja agregata i u uretri i da li je prisutna ekspanzija uretre. Rendgenski snimak abdomena potvr\u0111uje postojanje i lokaciju ovih agregata, i njime se mo\u017ee predvideti mogu\u0107a putanja kretanja kamenja po urinarnom traktu. Ukoliko je za le\u010denje urolitijaze neophodna operacija, pacijent se mo\u017ee poslati na dodatne testove koji se nazivaju sekundarnim testovima, i to:<\/p>\n
Le\u010denje kamenja u bubregu zavisi od mnoštvo razli\u010ditih faktora. Lekar ocenjuje postojanje i intenzitet klini\u010dkih simptoma, veli\u010dinu, lokaciju i kompoziciju svih kalkula kao i celokupno zdravstveno stanje pacijenta.<\/p>\n
Ukoliko su agregati manji od 5mm u pre\u010dniku i pacijenti uglavnom bez simptoma, lekari preporu\u010duju kratak period klini\u010dkog posmatranja kako bi se otpisala mogu\u0107nost rasta i stvaranja novih agregata. Ako lekari ocene da je pacijent stabilan i agregati dovoljno mali da mogu da pro\u0111u kroz mokra\u0107ni kanal, prepisuje se terapija ekspulzijom. Ova terapija se sastoji od obilne hidracije pacijenta i kombinaciji sa odre\u0111enim lekovima koji opuštaju miši\u0107e koji okru\u017euju organe urinarnog trakta, kako bi se obezbedio neometan i relativno lak prolaz agregata kroz mokra\u0107ni kanal i njihovo izbacivanje.<\/p>\n
Kamenje u bubregu pre\u010dnika od 6 do 20mm kao i agregati koji se nalaze u uretri le\u010de se litotripsijom. Litotripsija podrazumeva razbijanje velikih agregata ekstrakorporalnim elekri\u010dnim šokovima. Agregati se mogu razbiti na veoma sitne delove koji sa relativnom lako\u0107om mogu pro\u0107i kroz urinarni trakt i izbaciti se iz tela zajedno sa urinom.<\/p>\n
Kamenje koje se nalazi u ureteru, odnosno mokra\u0107nom kanalu, le\u010di se metodom ureteronoskopije. Ureteronoskopija podrazumeva ubacivanje specijalnog medicinskog aparata koji podse\u0107a na sondu u mokra\u0107ni kanal i razbijanje agregata u mokra\u0107nom kanalu koriš\u0107enjem razli\u010ditih energetskih izvora. Ureteronoskopija mo\u017ee biti laserska, ultrazvu\u010dna ili pneumati\u010dka. Pacijentima kojima se radi ureteronoskopija se obavezno daje ki\u010dmena anestezija, odnosno epidural. Nekim pacijentima se mo\u017ee dati i totalna anestezija kako bi se spre\u010dila mogu\u0107nost nastajanja komplikacija. Tokom ureteronoskopije pacijentima se \u010desto stavlja ureterski štit i operacija zahteva postoperativni boravak u bolnici u trajanju od tri dana. <\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71590","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n