Zatajenje srca, ili sr\u010dana insufijencija, je oboljenje srca koje se javlja kada srce vi\u0161e ne mo\u017ee da pumpa dovoljnu koli\u010dnu krvi da snabdeva ceo organizam. Sr\u010dana insufijencija ne zna\u010di prestanak rada srca, ve\u0107 samo slabljenje snage kojom pumpa.<\/p>\n
Uzrok svih tipova sr\u010dane insufijencije je uvek isti, a postoje tri razli\u010dita tipa zatajenja koja se razlikuju na osnovu dela srca u kome se jave:<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sistoli\u010do zatajenje \u2013 javlja se kada sr\u010dane komore ne mogu dovoljno da se kontrakuju tokom otkucaja. U zavisnoti od toga koliko je onemogu\u0107ena kontrakcija, simptomi mogu biti ili blagi i neprimetni ili izuzetno bolni.<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dijastoli\u010dno zatajenje \u2013 nastaje kada se sr\u010dane komore ne napune sa dovoljno krvi u periodu izme\u0111u dva otkucaja.<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kombinacija sistoli\u010dnog i dijastoli\u010dnog zatajenja<\/p>\n
Zatajenje srca se \u010desto mo\u017ee desiti samo u levoj ili u desnoj komori. Iako je dosta re\u0111a pojava, sr\u010dana insufijencija se mo\u017ee desiti i u obe komore u isto vreme.<\/p>\n
<\/p>\n
Simptomi kojima \u0107e se manifestovati zatajenje srca zavisi od dela srca u kome se javi. Kod zatajenja desnog dela srca dolazi do zadr\u017eavanja te\u010dnosti u nogama i oticanju. Ukoliko se zatajenje javi u levom delu srca, naj\u010de\u0161\u0107i simptom je gubitak daha i u\u010destali ka\u0161alj koji se pogor\u0161avaju za vreme fizi\u010dke aktivnosti. Ostali simptomi mogu biti:<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Umor<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Vrtoglavica<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Gubitak apetita<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Zatvor<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bol u grudima<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Angina<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Palpitacija srca<\/p>\n
Zatajenje srca mo\u017ee se javiti kao posledica jednog ili kombinacije vi\u0161e oboljenja, kao na primer:<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ishemijske bolesti srca \u2013 stanje smanjenog dotoka krvi u arterije koje opskrbljuju srce kiseonikom<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Angine<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bolesti sr\u010danog mi\u0161i\u0107a<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Visokog krvnog pritiska<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Aritmije<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bolesti sr\u010danih zalistaka<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Drugih bolesti koje o\u0161te\u0107uju srce, kao npr. bolesti \u0161titaste \u017elezde<\/p>\n
Faktori koji pove\u0107avaju rizik od sr\u010dane insufijencije su:<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Koronarna bolest srca<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sr\u010dani udar<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dijabetes<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Povi\u0161en krvni pritisak<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bolest sr\u010danih zalistaka<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kongenitalna sr\u010dana bolest<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Virusna oboljenja<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Gojaznost<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pu\u0161enje<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Preterano konzumiranje alkohola<\/p>\n
Da li \u0107e se i kako iskomplikovati zatajenje srca zavisi od ja\u010dine simptoma i stadijuma bolesti. Neke od komplikacija mogu biti:<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Problemi sa zaliscima \u2013 ukoliko do\u0111e do uve\u0107anja srca ili njegovog pritiska<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Aritmija<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 O\u0161te\u0107enje ili zatajenje bubrega \u2013 ukoliko do\u0111e do smanjenog dotoka krvi do bubre\u017enih arterija<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 O\u0161te\u0107enje jetre \u2013 ukoliko do\u0111e do preteranog zadr\u017eavanja te\u010dnosti koja pritiska jetru<\/p>\n
Retko se mo\u017ee javiti te\u017ei oblik ove bolesti koji zahteva ugradnju ve\u0161ta\u010dkih zalistaka ili transplantaciju srca.<\/p>\n
Najbolji na\u010din prevencije zatajenja srca je da se umanje svi faktori rizika. Rizi\u010dnim pacijentima se preporu\u010duju zdrava ishrana, fizi\u010dka aktivnost i redukovanje stresa.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71547","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n