<\/p>\n
<\/span><\/p>\n Uvod: Definicija i na\u010din širenja karcinoma bubrega<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Tumor bubrega predstavlja sedmu naj\u010deš\u0107u neoplazmu kod ljudi na osnovu u\u010destalosti iznosi oko 3-4% svih malignih tumora. U protekle dve decenije prisutan je porast godišnje incidencije karcinoma bubrega od 2%, izra\u017eeniji u \u017eenskoj populaciji.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Zahvaljuju\u0107i sve ve\u0107em procentu dijagnostikovanja tumora u ranom stadijumu, kao i sve ve\u0107em broju kurabilnih tretmana, došlo je do progresivnog pada mortaliteta u industrijskim zemljama, uklju\u010duju\u0107i i Italiju. U prilog ovom zaklju\u010dku, 70% osoba sa dijagnostikovanim karcinomom bubrega u periodu prve polovine 2000- te, i dalje je \u017eivo nakon pet godina nakon dijagnostikovanja.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Definisano je nekoliko tipova karcinoma renalnih \u0107elija sa specifi\u010dnim histopatološkim i genetskim osobenostima. Karcinom renalnih \u0107elija naj\u010deš\u0107i je od svih renalnih neoplazmi. Slede\u0107i po u\u010destalosti su papilarni i hromofobni karcinom. \u010cesti benigni tumori bubrega su onkocitom i angiomiolipom, koji predstavljaju oko 20 % svih renalnih lezija manjih od 4 cm u dijametru.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Oboljenje je predominantnije kod muškaraca nego kod \u017eena, sa najvišom incidencijom kod osoba izme\u0111u 60 i 70 godina starosti. Faktori rizika za nastanak ovog karcinoma podrazumevaju konzumaciju duvana, gojaznost, hipertenziju i pozitivnu porodi\u010dnu anamnezu.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/u><\/p>\n Usled retroperitonealno postavljenog bubrega, ve\u0107ina renalnih neoplazmi je asimptomatska i nepalpabilna sem u slu\u010daju uznapredovalih formi. U sadašnjem trenutku, procenjuje se da se više od 85% karcinoma bubrega dijagnostikuje incidentalno (slu\u010dajno), naj\u010deš\u0107e tokom kontrolnih ispitivanja usled drugih stanja i oboljenja. U slu\u010daju odsustva bilo kakve simptomatologije, naj\u010deš\u0107i znak bolesti je hematurija (krv u urinu), bol u slabinama i retko, palpabilna abdominalna masa.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Terapeutski pristup karcinomu bubrega u osnovi je hirurški sa postojanjem mnogostrukih vidova operativnog pristupa ( otvorena hirurgija, laparoskopska i robotika). Prema internacionalnim vodi\u010dima dobre klini\u010dke prakse, strateški pristup predla\u017ee konzervativni hirurški pristup (‘’poštedna operacija nefrona’’) kojom je tehni\u010dki i onkološki mogu\u0107e maksimalno o\u010duvati opštu funkcionalnost rezidalnog dela (ostatka tkiva).<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Šta više, u odabranim slu\u010dajevima (stariji pacijenti, teško ošte\u0107enja bubrega, te\u017ei komorbiditeti i udru\u017eena patološka stanja) kao i renalne lezije manjih dimenzija, bubre\u017ena Eco\/CT vo\u0111ena biopsija u cilju diferencijacije renalnog tumora mo\u017ee pomo\u0107i u aktivnom monitoringu oboljenja.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Na našem odeljenju, le\u010denje hirurških stanja bubrega upravljeno je ka minimalno invazivnim pristupima kao što su laparoskopija i robot asistirana hirurgija uz upotrebu ablativnih izvora energije još od 90-tih. Trenutno, više od 90% hirurških procedura u cilju odstranjenja karcinoma bubrega podrazumeva primenu ovih procedura.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n .<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Tipovi hirurških procedura u našem centru<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n § <\/span>Radikalna nefrektomija<\/span><\/strong><\/p>\n <\/span><\/p>\n Radikalna nefrektomija podrazumeva odstranjenje bubrega, masnog tkiva bubrega i spoljašnji omota\u010d (Gerotina fascija). Kada karcinom zahvata gornji pol bubrega, uklanjanje infilitriranih nadbubre\u017enih \u017elezda rutinski se sprovodi<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Ova procedura mo\u017ee se izvesti pomo\u0107u otvorene tehnike ili putem abdominalne incizije, ili naj\u010deš\u0107e laparoskopskim pristupom.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n U našem centru laparoskopske procedure vrše se od devedesetih godina, te se naš centar smatra jednim od pionira ove tehnike. Laparoskopska tehnika zahteva primenu opšte anestezije sa plasiranjem pacijenta na bok pod uglom od 30° stepeni. U globalu, postoji 4-5 operantnih portova (manje abdominalne incizije od oko 0.5 – 1 cm) te se pri kraju operacije jedna incizija proširuje u cilju ekstrakcije odstanjenog uzorka. Po završetku operacije, plasira se drena\u017eni tubus u renalnu lo\u017eu i odstranjuje 2-3 dana nakon operacije.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Operativni zahvat u proseku traje od 90 do 180 minuta. Du\u017eina hospitalizacije u proseku iznosi izem\u0111u 3 do 5 dana. U slu\u010daju neizvodljivosti laparoskopske procedure usled lošeg zdravstvenog stanja pacijenta ili veli\u010dine i proširenosti tumorske promene, trebalo bi odabrati konzervativan pristup kroz ksifoumbilikalnu medijalnu inciziju (od sternuma ka umbilikusu) ili subkostalnu inciziju. Odstranjenje jednog bubrega ne zna\u010di nu\u017eno bubre\u017enu insuficijenciju, sem u slu\u010daju da se maligni process proširio na kontralateralni bubreg.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n § <\/span>Parcijalna resekcija bubrega<\/span><\/strong><\/p>\n <\/span><\/p>\n Parcijalna resekcija bubrega sastoji se od uklanjanja bubre\u017enog tumora sa marginom zdravog tkiva, uz o\u010duvanje ostatka renalnog parenhima. Ova procedura, kada je tehni\u010dki i onkološki sigurno izvodljiva, preporu\u010dena je ve\u0107ini pacijenata sa renalnim karcinomom. Naj\u010deš\u0107e primenjivane hirurške alternative u Našem centru, u zavisnosti od veli\u010dine i lokalizacije tretiranog tumora, podrazumevaju otvoren hirurški pristup, klasi\u010dni laparoskopski ili robot asistiranu hirurgiju. Robot asistiana hirurgija jeste unapre\u0111ena laparoskopska tehnika i naj\u010deš\u0107e se primenjuje u ve\u0107im svetskim specijalizovanim centrima.Ova tehnika omogu\u0107ava asistenciju Da Vin\u010di robota, i prema našem iskustvu, dozvoljava primenu minimalno invazivne procedure \u010dak i kod najkomplikovanijih slu\u010dajeva.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Vrši se u uslovima opšte anestezije, sa pacijentom u polo\u017eaju na boku sa krevetom pod uglom od 30 stepeni. Prose\u010dno trajanje operativnog zahvata je od 90 do 180 minuta. Postoji 4- 5 operativnih portova (manje abdominalne incizije od 0.5-1 cm), a na kraju operacije proširenjem jedne od incizija portova ekstrahuje se hirurški uzorak. Tokom privremenog prekida bubre\u017enog krvnog protoka predstavlja jednu od najprimenjivanijih operatinih tehnika. <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Na kraju operativnog zahvata, plasira se drena\u017eni tubus, koji se obi\u010dno uklanja 2-3 dana nakon operacije.Period hospitalizacije obi\u010dno iznosi 3 do 5 dana. Sposobnost o\u010duvanja zdravog renalnog parenhima jeste najva\u017enija prednost parcijalne resekcje u odnosu na nefrektomiju. Nedavne studije govore u prilog sve ve\u0107em izjedna\u010davanju efikasnosti parcijalne u odnosu na radikalnu nefrektomiju.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Rizik udru\u017een sa parcijalnom bubre\u017enom resekcijom je perzistiranje tumora ili lokalni recidiv bolesti, sa incidencom od 4-10 % u vidu multiplih neoplasti\u010dnih fokusa detektabilnih u momentu operacije.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Kada su laparoskopska ili robot asistirana procedura neizvodljive usled opšted stanja pacijenta ili veli\u010dine i obima tumora, preporu\u010duje se otvorena tehnika kroz ksifoumbilikalnu medijalnu inciziju (od strenuma ka umbilikusu) ili subkostalnu inciziju.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Naš centar smatra se jednim od vode\u0107i za\u010detnika parcijalne hirurške resekcije budu\u0107i da su Naši podaci uvršteni u nau\u010dnu zajednicu od 2010 sa najve\u0107im svetskim centrima. U periodu od 2008 pa do današnjeg dana (2013) izvedeno je više od 150 bubreg-prezerviraju\u0107ih intervencija te se naš centar smatra vode\u0107im u italiji kao i me\u0111u prvima u Evropi po uspešnosti hiruške procedure. <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n § <\/span>Renalna krioablacija<\/span><\/strong><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Krioablacija bubrega predstavlja jednu od hirurških tehnika od ogromnog zna\u010daja i presti\u017ea u našem centru. Navedena hirurška procedura sastoji se od destrukcije renalnog tumora zale\u0111ivanjem renalne lezije aplikovanjem injekcije ( putem otvorene, laparoskopske ili perkutane incizije) pomo\u0107u posebnih igala, što kreira ‘’ledenu loptu’’ sa ciljem destrukcije kancerskih \u0107elija. Kada izumru, ove \u0107elije formiraju o\u017eiljno tkivo.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Prednost ove metode u pore\u0111enju sa klasi\u010dnom lumpektomijom , jeste u tome da zahteva klemovanje renalnih sudova i zavisno od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta kao i veli\u010dine samog tumora, otvoren laparoskopski ili perkutani pristup se mo\u017ee primeniti. Kod adekvatno odabranih pacijenata, ova tehnika predstavlja dobru terapeutsku alternativu renalnoj lumpektomiji, sa komparabilnim rezultatima u pogledu procenta izle\u010denja.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Prose\u010dno vreme trajanja ove intervencije je 90-180 minuta, dok period bolni\u010dkog zadr\u017eavanja je 3-4 dana. Od 2000. do 2013., izvedeno je više od 200 operacija uz odli\u010dne onkološke rezultate. U proteklim studijama efikasnost našeg rada potkrepljen je nau\u010dnim dokazima.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n Nakon izvo\u0111enja kontrolnih pregleda, pacijent se periodi\u010dno podvrgava urološkim pregledima od strane specijaliste.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71376","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\nSimptomi: Kako \u0107u znati da postoji mogu\u0107nost da imam (bolujem od) karcinoma bubrega ?<\/span><\/u><\/h2>\n
Dijagnoza: Kako se postavlja dijagnoza karcinoma bubrega ?<\/span><\/h2>\n
Ve\u0107ina renalnih neoplazmi dijagnostikuje se tokom abdominalnog radiološkog snimanja , naj\u010deš\u0107e iz drugih razloga. U slu\u010daju postojanja sumnje na karcinom bubrega, kao i u cilju detaljnijih analiza lokalizacije tumorske promene i zahva\u0107enosti drugih organa, pacijenti se upu\u0107uju na kompjuterizovanu tomografiju (CT) sa upotrebom kontrasta ili nuklearne magnetne rezonance. Nakon toga, specijalista urolog mo\u017ee zahtevati dodatne dijagnosti\u010dke procedure zavisno od individualnog stanja pacijenta, a u cilju korektnog odre\u0111ivanja stadijuma tumora i evaluacije najboljeg terapeutskog pristupa. Dopunska dijagnosti\u010dka ispitivanja mogu podrazumevati sken kostiju, RX\/CT grudnog koša i Eco\/CT vo\u0111enu biopsiju bubrega.<\/span><\/h2>\n
Le\u010denje: Kako se le\u010di karcinom bubrega?<\/span><\/h2>\n
Šta se savetuje nakon operacije ?<\/span><\/h2>\n
<\/span><\/h2>\n
<\/span><\/h2>\n
U ve\u0107ini slu\u010dajeva, operativni pristup predstavlja kurativni onkološki tretman te primena radio\/hemoterapije je nepotrebna. Postoperativno, savetuju se \u010desti kontrolni pregledi, koji mogu znatno varirati zavisno od tipa izvedenog operativnog zahvata, kao i vrste karcinoma. U suštini, predstavlja periodi\u010dnu procenu renalne funkcije (kompletna krvna slika, BUN i kreatinin) kao i radiološke pretrage (ultrazvuk abdomena i grudnog koša, abdominalni CT ili MRI) u jasno definisanim vremenskim intervalima (na primer 1, 6 , 12 meseci nakon operacije).<\/span><\/h2>\n
<\/span><\/h2>\n