Sekundarna hipertenzija (sekundarno povi\u0161en krvni pritisak) predstavlja visok krvni pritisak nastao kao rezultat drugog medicinskog stanja. Esencijalna hipertenzija, poznata kao i primarna hipertenzija, nepoznatog je uzroka i smatra se da je u vezi sa genetskim promenama, fizi\u010dkom neaktivno\u0161\u0107u, prekomernom telesnom te\u017einom i neadekvatnom ishranom.<\/p>\n
Sekundarna hipertenzija mo\u017ee biti izazvana stanjima kao \u0161to su oboljenja koja zahvataju bubrege, arterije, srce ili endokrini sistem. Tako\u0111e mo\u017ee nastati tokom trudno\u0107e.<\/p>\n
Adekvatan medicinski tretman sekundarne hipertenzije tipi\u010dno podrazumeva kontrolu krvnog pritiska kao i uzro\u010dno medicinsko stanje koje bi trebalo le\u010diti sa ciljem redukcije rizika za nastanak ozbiljnih komplikacija kao \u0161to su oboljenja srca, insuficijencija bubrega i infarkt.<\/p>\n
<\/p>\n
Sekundarna hipertenzija naj\u010de\u0161\u0107e ne poseduje specifi\u010dne simptome i znake, \u010dak i kad je krvni priisak dostigao ekstremno visoke nivoe. Postoji nekoliko znakova koji mogu definisati je li oboljenje sekundarnog porekla:<\/p>\n
Krvni pritisak koji ne reaguje na medikamentoznu antihipertenzivnu terapiju<\/p>\n
Prethodna medikamentozna terapija krvnog pritiska koja vi\u0161e ne daje rezultate<\/p>\n
Ekstremno visoke vrednosti krvnog pritiska (160mmHg\/100mmHg)<\/p>\n
Iznenadno visoke vrednosi krvnog pritiska u uzrastu pre 30 godina kao i nakon 55 godine<\/p>\n
Negativna porodi\u010dna anamneza visokog krvnog pritiska<\/p>\n
Normalna telesna te\u017eina<\/p>\n
<\/p>\n
Postoje brojna stanja koja mogu usloviti nastanak sekundarne hipertenzije. Ona podrazumevaju:<\/p>\n
Upotrebu kontraceptivnih pilula<\/p>\n
Upotrebu odre\u0111enih medikamenata i suplemenata<\/p>\n
Prekomernu telesnu te\u017einu<\/p>\n
Trudno\u0107u<\/p>\n
Prekomernu konzumaciju alkoholnih pi\u0107a<\/p>\n
Komplikacije dijabetesa<\/p>\n
Tiroidnu disfunkciju<\/p>\n
Glomerularnu bolest<\/p>\n
Renovaskularnu hipertenziju<\/p>\n
Ku\u0161ingov sindrom<\/p>\n
Aldosteronizam<\/p>\n
Feohromocitom<\/p>\n
Hiperparairoidizam<\/p>\n
Koarktaciju aorte<\/p>\n
Hroni\u010dno oboljenje bubrega<\/p>\n
Apnea<\/p>\n
<\/p>\n
Osobe koje poseduju najve\u0107i rizik za nastanak sekundarne hipertenzije su one sa medicinskim stanjem koje izaziva nastanak visokog krvnog pritiska, te dovodi do poreme\u0107aja funkcije bubrega, arterija, srca i endokrinih organa.<\/p>\n
<\/p>\n
U slu\u010daju da se ne le\u010di, mogu\u0107e komplikacije koje mogu nastati usled sekundarne hipertenzije su:<\/p>\n
Metaboli\u010dki sindrom: skup sindroma metaboli\u010dkog sistema organizma koji pove\u0107ava rizik za nastanak dijabetesa, oboljenja srca i infartka<\/p>\n
Slabljenje i otvrdnu\u0107e arterijskog zida<\/p>\n
Otvrdnu\u0107e kao i slabljenje zida arterija<\/p>\n
Oslabljen i su\u017een lumen krvnih sudova bubrega<\/p>\n
Oslabljen, su\u017een ili prekunut krvni sud u o\u010dima (mo\u017ee rezultovati slepilom)<\/p>\n
Poreme\u0107aji memorije<\/p>\n
Slabija koncentracija<\/p>\n
Sr\u010dana insuficijencija<\/p>\n
<\/p>\n
Terapeutski pristup sekundarnoj hipetenziji obi\u010dno zahteva ordiniranje medikamentozne terapije kao i promenu na\u010dina \u017eivotnih navika u cilju odr\u017eavanja normalnih vrednosti krvnog pritiska. Ove promene mogu podrazumevati pravilan na\u010din ishrane, odr\u017eavanje telesne te\u017eine u fiziolo\u0161kim granicama kao i redovnu fizi\u010dku aktivnost.<\/p>\n
Le\u010denje bilo kog postoje\u0107eg medicinskog stanja koje uti\u010de na promene vrednosti krvnog pritiska tako\u0111e je od izuzetnog zna\u010daja u cilju stabilizacije vrednosti krvnog pritiska i redukcije rizika za nastanak daljnjih komplikacija.<\/p>\n
Mogu\u0107a medikamentozna terapija podrazumeva:<\/p>\n
Tiazidne diuretike: diuretici ( vodene tablete) predstavljaju medikamente koji deluju na bubre\u017eno tkivo, olak\u0161avaju\u0107i njihovu eliminaciju vi\u0161ka natrijuma i vode, \u0161to rezultuje sni\u017eenjem krvnog pritiska. Mogu\u0107i ne\u017eeljeni efekti mogu podrazumevati \u010desto uriniranje kao i povi\u0161en rizik za nastanak seksualne disfunkcije.<\/p>\n
Beta blokatori : beta blokatori su lekovi sa funkcijom vazodilatacije krvnih sudova i redukcije prekomernog optere\u0107enja na sr\u010dani mi\u0161i\u0107. Mogu\u0107i ne\u017eeljeni efekti uklju\u010duju ose\u0107aj umora, usporen sr\u010dani rad, poreme\u0107aje sna kao i hladnija stopala i \u0161ake.<\/p>\n
Angiotenzin-konvertuju\u0107i enzim (ACE) inhibitori: Angiotenzin-konvertuju\u0107i inhibitori enzima predstavljaju medikamente koji reguli\u0161u funkciju krvnih sudova inhibicijom kreiranja prirodnih supstanci koje izazivaju vazokonstrikciju krvnih sudova. Mogu\u0107i ne\u017eeljeni efekti podrzumevaju vrtoglavicu i ka\u0161alj.<\/p>\n
Angiotenzin II blokatori receptora: Angiotenzin II blokatori receptora predstavljaju medikamente koji reguli\u0161u krvne sudove inhibiranjem aktivnosti prirodnih supstanci koje uslovljavaju vazokonstrikciju krvnog suda.<\/p>\n
Blokatori kalcijumskih kanala:Blokatori kalcijumskih kanala predstavljaju medikamente koji poma\u017eu relaksaciju mi\u0161i\u0107a krvnih sudova i pove\u0107avaju dotok cirkulacije i kiseonika ka srcu uz istovremenu redukciju sr\u010dano preoptere\u0107enja. Mogu\u0107i ne\u017eeljeni efekti uklju\u010duju retenciju (zadr\u017eavanje vode), konstipaciju i vrtoglavicu.<\/p>\n
Direktni inhibitori renina: direktni inhibitori renina predstavljaju grupu medikamenata koji se koriste u cilju inhibiranja enzima renina da zapo\u010dnu regulaciju vrednosti krvnog pritiska. Mogu\u0107i ne\u017eeljeni efekti podrazumevaju vrtoglavicu i dijareju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71292","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n