Kada do\u0111e do istanjenja ro\u017enja\u010de i ona poprimi oblik konusa tako \u0161to se ispup\u010di prema napred, dolazi do nastanka stanja koje se zove keratokonus.<\/p>\n
Ro\u017enja\u010da je bistra, zaokrugljena prednja povr\u0161ina oka.<\/p>\n
Konusni oblik ro\u017enja\u010de koji se javlja prilikom pojave keratokonusa dovodi do zamu\u0107enog vida, a oko postane osetljivo na svetlost i odsjaj.<\/p>\n
Keratokonus obi\u010dno napada oba oka. Uglavnom se javlja kod ljudi starosne dobi izme\u0111u 10 i 25 godina, a stanje se postepeno razvija tokom 10 godina, pa i du\u017ee.<\/p>\n
Problemi sa vidom se lako ispravljaju no\u0161enjem mekih kontaktnih so\u010diva ili nao\u010dara. Kako stanje napreduje, osoba koja ima ovo oboljenje mo\u017eda \u0107e morati da po\u010dne da koristi drugi tip so\u010diva. Ukoliko stanje napreduje i postane jo\u0161 ozbiljnije, bi\u0107e potrebna transplantacija ro\u017enja\u010de kako bi se keratokonus sanirao.<\/p>\n
<\/p>\n
Kako bolest napreduje tako se menjaju i simptomi keratokonusa. Me\u0111u njima su:<\/p>\n
Zamu\u010den vid<\/p>\n
Iskrivljen vid<\/p>\n
Osetljivost na ja\u010de svetlo ili odsjaj<\/p>\n
Problemi sa vidom u no\u0107nim uslovima<\/p>\n
\u010cesta promena dioptrije<\/p>\n
Naglo pogor\u0161anje vida zbog curenja te\u010dnosti iz ro\u017enja\u010de<\/p>\n
<\/p>\n
Nije poznato \u0161ta dovodi do pojave keratokonusa, ali se on mo\u017ee povezati sa:<\/p>\n
Nasilnim trljanjem o\u010diju<\/p>\n
No\u0161enjem kontaktnih so\u010diva dugi niz godina<\/p>\n
Retinitis pigmentosa<\/p>\n
Retinopatija<\/p>\n
Rano sazrevanje<\/p>\n
Vernalni keratokonjunktivitis<\/p>\n
Kombinacija poreme\u0107aja poput abnormalnosti u enzimima ili nasledni faktori, poput Daunovog sindroma<\/p>\n
Odre\u0111ene nasledne bolesti ili genetska stanja, poput: Daunovog sindroma, Leberove kongenitalne amauroze, Ehlers-Danlos sindroma ili osteogenezisinperfekta, mogu pove\u0107ati rizik od nastanka keratokonusa. Rizik je tako\u0111e ve\u0107i ukoliko je ova bolest ve\u0107 bila prisutna u porodici.<\/p>\n
<\/p>\n
Ponekad ro\u017enja\u010da mo\u017ee brzo da otekne i da dovede do smanjenog vida i stvaranja o\u017eiljnog tkiva na ro\u017enja\u010di. Ukoliko je keratokonus uznapredovao, ro\u017enja\u010da mo\u017ee da ima o\u017eiljno tkivo na mestu na kome je nastao konus. Kornea sa o\u017eiljkom dove\u0161\u0107e do ozbiljnih problema sa vidom i mo\u017ee biti potrebna operacija transplantacije. Svakodnevni problemi sa vidom mogu da dovedu do toga da osoba bude anksiozna, tako da \u0107e nala\u017eenje na\u010dina da se prilagodi novom stanju doneti veliko olak\u0161anje.<\/p>\n
<\/p>\n
Le\u010denje zavisi od toga koliko je stanje uznapredovalo. Blagi keratokonus ne\u0107e ne\u0107e dovesti do problema sa vidom i nije potrebno da se dodatno le\u010di, tako da se mo\u017ee lako sanirati upotrebom kontaktnih so\u010diva i nao\u010dara. Me\u0111utim, ukoliko je stanje uznapredovalo, odnosno ukoliko no\u0161enje so\u010diva postane problem, ili do\u0111e do pojave o\u017eiljnog tkiva na ro\u017enja\u010di, mo\u017ee biti potreban hirur\u0161ki tretman.<\/p>\n
U nekim slu\u010dajevima, re\u0161enje su kontaktna so\u010diva. Pacijenti \u010desto koriste:<\/p>\n
Nao\u010dare za vid<\/p>\n
Mekana kontaktna so\u010diva<\/p>\n
Tvrda gas propusna kontaktna so\u010diva<\/p>\n
Obrnuta so\u010diva<\/p>\n
Hibridna so\u010diva<\/p>\n
So\u010diva ve\u0107eg pre\u010dnika<\/p>\n
Sa druge strane, ukoliko je potrebna operacija, postoje slede\u0107e opcije:<\/p>\n
Kornealni umeci-Operacija koja obuhvata implantaciju dva, tanka, providna, zakrivljena plasti\u010dna umetka u ro\u017enja\u010du, koji kasnije mogu da se izvade. Ovi umeci uspostavljaju normalni oblik ro\u017enja\u010de, usporavaju napredak keratokonusa i smanjuju potrebu za transplantacijom. Tako\u0111e, oni \u010dine oko tolerantnijim i pogodnijim za upotrebu kontaktnih so\u010diva. Ovo je dosta rizi\u010dna operacija budu\u0107i da mo\u017ee do\u0107i do infekcije ili povrede oka tokom samog postupka.<\/p>\n
Keratoplastija (transplantacija ro\u017enja\u010de)-Prestavlja hirur\u0161ki postupak koji se obavlja kod osobe sa izrazito istanjenom ro\u017enja\u010dom ili ro\u017enja\u010dom kod koje postoji o\u017eiljak. Transplantacija ro\u017enja\u010de mo\u017ee biti parcijalna (lamelarna keratoplastija) kod koje se zamenjuje samo jedan deo povr\u0161ine ro\u017enja\u010de; ili mo\u017ee biti potpuna (perforativna keratoplastija) kod koje se \u010ditav deo ro\u017enja\u010de zameni tkivom donora. Tako\u0111e mo\u017ee biti i duboka prednja lamelarna keratoplastija koja dr\u017ei unutra\u0161nji sloj ro\u017enja\u010de i poma\u017ee u spre\u010davanju odbacivanja transplanta od strane endotelijalnih \u0107elija, \u0161to se mo\u017ee desiti kod transplanta pune debljine. Proces oporavka mo\u017ee trajati do godinu dana i potpuni oporavak vida posti\u017ee se obi\u010dno nakon nekoliko godina. Transplantacija ro\u017enja\u010de je generalno veoma uspe\u0161an zahvat, ali mogu\u0107e komplikacije ipak postoje. Me\u0111u njima su: slab vid, odbacivanje implanta, astigmatizam, infekcija ili nemogu\u0107nost no\u0161enja kontaktnih so\u010diva.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71263","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n