Kada krvni sud naprsne unutar mozga ili izme\u0111u mozga i lobanje do\u0111e do nastanka intrakranijalnog hematoma. Hematom (nakupljanje krvi) vr\u0161i pritisak na mo\u017edano tkivo. Ovo stanje mo\u017ee da nastane kada te\u010dnost koja okru\u017euje mozak ne mo\u017ee da apsorbuje silu iznenadnog udarca ili iznenadnog zaustavljanja. Mozak tako mo\u017ee uz primenu sile da sklizne prema unutra\u0161njem zidu lobanje i da pretrpi udarac. Neke od povreda glave, poput potresa mozga, mogu biti manje, ali intrakranijalni hematom je opasno stanje koje zahteva hitnu lekarsku pomo\u0107. U ve\u0107ini slu\u010dajeva potrebno je izvr\u0161iti hirur\u0161ki zahvat kako bi se uklonio hematom.<\/p>\n
<\/p>\n
Simptomi intrakranijalnog hematoma mogu da se pojave momentalno nakon udarca u glavu, ili \u010dak nakon nekoliko nedelja, pa i du\u017ee. Postoji period koji se naziva lucidnim intervalom, kada osoba koja je imala povredu glave deluje u redu, ali se kako vreme prolazi pritisak na mozak pove\u0107ava, pa se javljaju slede\u0107i znaci i simptomi:<\/p>\n
Nesvestica i mu\u010dnina<\/p>\n
Sve ja\u010da glavobolja<\/p>\n
Konfuzija<\/p>\n
Nejasan govor<\/p>\n
Nejednake zenice<\/p>\n
Gubitak svesti koji sve vi\u0161e napreduje<\/p>\n
Pove\u010dani krvni pritisak<\/p>\n
\u0160to nivo krvi u mozgu ili prostoru izme\u0111u mozga i lobanje sve vi\u0161e raste, to su i simptomi sve o\u010digledniji:<\/p>\n
Nesvestica<\/p>\n
Napadi<\/p>\n
Apatija<\/p>\n
<\/p>\n
Naj\u010de\u0161\u0107i uzroci intrakranijalnog krvarenja, odnosno hemoragije su sve mogu\u0107e vrste nezgoda, padovi i povrede kod kojih osoba pretrpi udarac u glavu. Do ozbiljne povrede mo\u017ee do\u0107i i ako ne postoji otvorena rana, modrica ili neki drugi vidljiv znak.<\/p>\n
Hematom koji se javi mo\u017ee biti: subduralni, epiduralni ili intraparenhimalni<\/p>\n
Subduralni hematom javlja se kada krvni sudovi, naj\u010de\u0161\u0107e vene, naprsnu izme\u0111u mozga i najdalje od tri membrane koje obavijaju mozak (dura mater). Zatim se od krvi koja isti\u010de formira hematom koji pritiska mo\u017edano tkivo. Ukoliko se hematom brzo pove\u010dava, javlja se nesvestica koja mo\u017ee rezultirati smr\u0107u.<\/p>\n
Postoje tri tipa subduralnog hematoma:<\/p>\n
Akutni-najopasniji koji obi\u010dno izaziva te\u0161ka povreda glave i kod koga su simptomi momentalno uo\u010dljivi.<\/p>\n
Subakutni-simptomi se razvijaju du\u017ei period (u danima ili nedeljama nakon povrede)<\/p>\n
Hroni\u010dni-rezultat manje opasne povrede glave kod koje je krvarenje mnogo sporije, a do pojave simptoma dolazi nakon nekoliko nedelja (pacijent mo\u017ee i da se ne se\u0107a da se povredio)<\/p>\n
Kako ne bi do\u0161lo do trajnog o\u0161te\u0107enja mozga, potrebno je obezbediti ranu lekarsku pomo\u0107 kod sva tri tipa subduralnog hematoma.<\/p>\n
Epiduralni hematom ili ekstraduralni hematom je vrsta hematoma koji se javlja kada naprsne arterija izme\u0111u spoljne povr\u0161ine dure mater i lobanje. U tom slu\u010daju, krv curi izme\u0111u dure mater i lobanje i formira masu koja pritiska mo\u017edano tkivo. Ve\u0107ina ljudi postane uspavana ili komatozna odmah posle trauma. Me\u0111utim neki ostaju bez svesti. Ukoliko se ne pru\u017ei momentalna lekarska pomo\u0107, epiduralni hematom mo\u017ee biti smrtonosan.<\/p>\n
Intraparenhimalni hematom, tako\u0111e poznat i kao intracerebralni hematom, de\u0161ava se unutar mozga formiraju nakupi krvi. Mo\u017ee da se dogodi da nakon ozbiljne povrede glave postoji nekoliko ozbiljnih intraparenhimalnih hematoma. Povreda koja je uzrokovana ovom vrstom hematoma \u010desto rezultira u kidanju aksona u beloj mo\u017edanoj masi. Aksoni su odgovorni za slanje elektri\u010dnih impulsa, poruka od neurona iz mozga do ostalih delova tela. Ukoliko se ova konekcija prekine, mo\u017ee do\u0107i do ozbiljih o\u0161te\u0107enja mozga.<\/p>\n
<\/p>\n
Ponekad su hematomi izuzetno mali i ne daju nikakve znake i simptome. Ukoliko pacijent ne bude podvrgnut hirur\u0161kom zahvatu, hematom se mora pratiti kako bi se uo\u010dile bilo kakve neurolo\u0161ke promene, mora se pratiti i intrakranijalni pritisak i sprovesti pregled CT skenerom, budu\u0107i da se simptomi mogu pogor\u0161ati i javiti nekoliko nedelja nakon povrede.<\/p>\n
Me\u0111utim, obi\u010dno je za le\u010denje hematoma potrebno izvr\u0161iti hirur\u0161ki zahvat. Vrsta zahvata se razlikuju, i koji od njih \u0107e biti primenjen zavisi od vrste hematoma. Mogu\u0107nosti su slede\u0107e:<\/p>\n
Hirur\u0161ko dreniranje (u lobanji se stvori otvor kako bi se isisavanjem uklonila te\u010dnost)<\/p>\n
Kraniotomija (deo lobanje se otvara kako bi se uklonila nakupljena krv)<\/p>\n
Nakon operacije nastavlja se sa terapijom lekovima koja mo\u017ee potrajati i do godinu dana, kako bi se kontrolisali i spre\u010dili post-traumatski napadi. Me\u0161utim, ukoliko se oni nastave, potrebno je primeniti dugoro\u010dnu terapiju.<\/p>\n
Neka od stanje mogu da se nastave neko odre\u0111eno vreme posle operacije:<\/p>\n
Problemi sa spavanjem<\/p>\n
Problemi sa koncentracijom i usmeravanjem pa\u017enje<\/p>\n
Glavobolje<\/p>\n
Anksioznost<\/p>\n
Amnezija<\/p>\n
Ukoliko pacijent ima neurolo\u0161ke probleme i nakon le\u010denja, trebalo bi uzeti u obzir okupacionu i fizikalnu terapiju.<\/p>\n
<\/p>\n
Postoji nekoliko stvari koje pacijent koji pati od ovog stanja mo\u017ee da uradi za sebe kako bi se za\u0161titio\/za\u0161titila:<\/p>\n
No\u0161enje kacige tokom aktivnosti kada je mogu\u0107a povreda glave<\/p>\n
Vezivanje sigurnosnog pojasa u kolima.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71243","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n