Epilepsija je poreme\u0107aj mozga koji dovodi do pojave napada i neuobi\u010dajenog pona\u0161anja. Tokom napada dolazi do abnormalnog pra\u017enjenja neurona (\u0107elija mozga) koji otpu\u0161taju elektri\u010dne impulse, \u0161to dovodi do reme\u0107enja aktivnosti nervnih \u0107elija u mozgu i telu koje po\u010dinje neuobi\u010dajeno da se pona\u0161a. Najmanje dva neizazvana, spontana napada potrebna su za uspostavljanje dijagnoze epilepsije. Za epilepsiju je potreban medicinski nadzor i me\u0111u opcijama le\u010denja nalaze se kako lekovi, tako i hirur\u0161ki zahvat.<\/p>\n
Postoje dve glavne kategorije epilepsije:<\/p>\n
idiopatska (ili primarna) epilepsija: ne postoji o\u010digledan uzrok za nastanak epilepsije, ali mogu\u0107e je da postoji porodi\u010dna istorija pojave bolesti, \u0161to ukazuje da mo\u017ee biti nasledna<\/p>\n
simptomatska (ili sekundarna) epilepsija: Nije poznat uzrok epilepsije kod nekih osoba<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u znacima i simptomima EPI napada mogu biti:<\/p>\n
Privremena konfuzija<\/p>\n
Pogled uprt u prazan prostor<\/p>\n
Nekontrolisano uvrtanje ruku i nogu<\/p>\n
Gubitak svesti<\/p>\n
Psihi\u010dki simptomi<\/p>\n
Simptomi epilepsije mogu varirati zavisno od tipa napada. Lekari obi\u010dno klasifikuju napade bilo kao fokalne (zahva\u0107en je samo deo mozga) ili kao generalizovane (zahva\u0107eni su svi delovi mozga), na osnovu toga kako po\u010dinje abnormalna aktivnost mozga.<\/p>\n
<\/p>\n
Fokalni napadi<\/p>\n
Fokalni napadi bez gubljenja svesti (jednostavni delimi\u010dni napadi): Napadi koji mogu dovedu do promene emocija ili da promene izgled nekih stvari poput njihovog izgleda, mirisa, ukusa ili zvuka. Tako\u0111e mogu dovesti do trzanja ili uvrtanja odre\u0111enih delova tela.<\/p>\n
Fokalni diskognitivni napadi (kompleks delimi\u010dnih napada): Napadi koji se odlikuju promenom ili gubitkom svesti ili pojma, kao i izvo\u0111enje ponavljanih pokreta, poput trljanja ruke ili hodanjem u krug.<\/p>\n
<\/p>\n
Generalizovani napadi<\/p>\n
Odsustvo napada: Napadi koji obuhvataju pogled uprt u jednu ta\u010dku ili suptilne pokrete tela poput treptanje oka ili coktanje usnama. Ovakav tip napada obi\u010dno se bele\u017ei kod dece.<\/p>\n
Toni\u010dni napadi: Napadi koji su izazvani ukru\u0107enjem mi\u0161i\u0107a vrata, ramena i nogu.<\/p>\n
Atoni\u010dni napadi: Napadi koji se odlikuju gubitkom mi\u0161i\u0107ne kontrole \u0161to dovodi do iznenadnih padova ili kolapsa.<\/p>\n
Kloni\u010dni napadi: Napadi koji obuhvataju ponavljanje pokreta uvrtanja ili trzanja, Ovi napadi obi\u010dno poga\u0111aju vrat, lice i ruke.<\/p>\n
Miokloni\u010dni napadi: Ovi napadi odlikuju se iznenadnim kratkim trzajima ili uvrtanjem ruku ili nogu.<\/p>\n
Toni\u010dno-kloni\u010dni napadi: Napadi koji uzrokuju gubitak svesti, ukru\u0107enje mi\u0161i\u0107a, drhtanje i ponekad gubitak kontrole nad mokra\u0107nom be\u0161ikom.<\/p>\n
<\/p>\n
Epilepsija mo\u017ee da se javi u bilo kom uzrastu; me\u0111utim, najve\u0107i broj slu\u010dajeva po\u010dinje u doba detinjstva. Iako ne postoji neki specifi\u010dan razlog zbog \u010dega kod neke osobe dolazi do pojave epilepsije, postoje neki faktori koji njen nastanak vezuju za o\u0161te\u0107enje mozga. Epilepsija mo\u017ee biti izazvana:<\/p>\n
Nekim stanjima mozga (tumori na mozgu ili \u0161logovi)<\/p>\n
Povreda glave (saobra\u0107ajna nesre\u0107a ili neki drugi tip traume)<\/p>\n
Zarazne bolesti (SIDA, virusni encefalitis)<\/p>\n
Genetski uticaj (Fokalni napadi, generalizovani napadi)<\/p>\n
Prenatalna povreda (slaba ishrana, infekcija majke, nedostatak kiseonika)<\/p>\n
Poreme\u0107aji tokom odrastanja (Autizam, neurofibromatoza)<\/p>\n
<\/p>\n
Odre\u0111eni faktori se povezuju sa ve\u0107im rizikom od obolevanja od epilepsije, i me\u0111u njima su:<\/p>\n
Starosna dob (naj\u010de\u0161\u0107e tokom detinjstva i nakon pre\u0111ene 60. godine \u017eivota)<\/p>\n
Povrede glave (saobra\u0107ajna nesre\u0107a ili druge traume)<\/p>\n
Napadi u detinjstvu (pokrenuti polenskom groznicom)<\/p>\n
\u0160log ili druge kardiovaskularne bolesti<\/p>\n
Infekcija mozga (meningitis)<\/p>\n
Porodi\u010dna istorija obolevanja od epilepsije<\/p>\n
<\/p>\n
Komplikacije koje se mogu javiti usled epilepsije su:<\/p>\n
Mogu\u0107nost pada ili povrede glave ili ko\u0161tanog tkiva tokom napada<\/p>\n
Mogu\u0107nost davljenja tokom kupanja ili plivanja<\/p>\n
Saobra\u0107ajne nesre\u0107e (gubitak kontrole ili svesnosti)<\/p>\n
Psiholo\u0161ki ili problemi u pona\u0161anju (depresija, anksioznost, samoubistvo, ote\u017eano u\u010denje)<\/p>\n
Trajno o\u0161te\u0107enje mozga<\/p>\n
Komplikacije u trudno\u0107i<\/p>\n
Ostale te\u017ee komplikacije koje se mogu javiti tokom epilepsije mogu biti slede\u0107e:<\/p>\n
Status epilepticus: trajni napad koji traje du\u017ee od 5 minuta ili stalno ponavljanje napada<\/p>\n
Iznenadna neobja\u0161njena smrt od epilepsije (SUDEP)<\/p>\n
<\/p>\n
Iako ne postoji poznati na\u010din da se epilepsija spre\u010di, odgovaraju\u0107i re\u017eim ishrane, pravilan san, izbegavanje upotrebe narkotika i alkohola, kao i no\u0161enje za\u0161titne opreme tokom bavljenja sportom ili drugim fizi\u010dkim aktivnostima, mo\u017ee da pomogne u smanjenju mogu\u0107nosti da se napadi pokrenu kod onih osoba koje ve\u0107 boluju od epilepsije.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71238","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n