Disfagija je termin koji ozna\u010dava \u201cote\u017eano gutanje\u201c, \u0161to zna\u010di da je osobi potrebno vi\u0161e vremena i napora kako bi hranu i te\u010dnost iz usta usmerila prema \u017eelucu. Mo\u017ee da se javi u bilo kom uzrastu, mada je ne\u0161to \u010de\u0161\u0107a kod starijih osoba. \u00a0Disfagija uglavnom nije razlog za brigu i de\u0161ava se obi\u010dno ako osoba jede isuvi\u0161e brzo, ili ne \u017eva\u0107e hranu dovoljno. U nekim slu\u010dajevima tako\u0111e mo\u017ee da se pove\u017ee i sa bolom koji ote\u017eava gutanje. Kada se pojavi, potrebno je zatra\u017eiti pomo\u0107 lekara.<\/p>\n
<\/p>\n
Znakovi i simptomi disfagije mogu da budu slede\u0107i:<\/p>\n
Bol prilikom gutanja<\/p>\n
Nemogu\u0107nost gutanja<\/p>\n
Curenje pljuva\u010dke<\/p>\n
Promukao glas<\/p>\n
\u010cesta goru\u0161ica<\/p>\n
Ose\u0107aj da je hrana zaglavljena u grlu<\/p>\n
Stoma\u010dna kiselina<\/p>\n
Gubitak te\u017eine<\/p>\n
Ka\u0161ljanje ili zagrcnutost prilikom gutanja<\/p>\n
<\/p>\n
Postoje brojni faktori koji mogu da dovedu do pojave ote\u017eanog gutanja. Disfagija se svrstava u dve kategorije: Ezofagealna disfagija i orofaringealna disfagija.<\/p>\n
Ezofagealna disfagija odnosi se stanje kod koga se javlja ose\u0107aj da je hrana zaglavljena u dnu grla ili u grudima nakon gutanja. Neki od uzroka ezofagealne disfagije su:<\/p>\n
Ahalazija: Stanje koje uzrokuje slabljenje mi\u0161i\u0107a zida ezofagusa (jednjaka)<\/p>\n
Difuzni spazam: Stanje koje dovodi do visokog pritiska i slabih kontrakcija ezofagusa<\/p>\n
Ezofagealna striktura: Stanje koje dovodi do istanjivanja jednjaka<\/p>\n
Strana tela: postojanje delova hrane u grlu ili jednjaku<\/p>\n
Ezofagealni prsten: Tanak su\u017eeni deo u donjem delu jednjaka<\/p>\n
Bolest gastroezofagealnog refluksa (GERD): Stanje koje dovodi do nagomilavanja \u017eeluda\u010dne kiseline u jednjaku<\/p>\n
Eozinofilni ezofagitis: Stanje vezano za alergiju na hranu<\/p>\n
Sklerodermija: Stanje koje dovodi do otvrdnjavanja i ukru\u0107enosti tkiva i slabljenje donjeg sfinktera ezofagusa<\/p>\n
Terapija zra\u010denjem: Procedura koja zahteva upotrebu visoko energetskog zra\u010denja kako bi se uni\u0161tile \u0107elije raka<\/p>\n
Ezofagealni tumori<\/p>\n
Orofaringealna disfagija odnosi se na abnormalnosti u mi\u0161i\u0107ima, nervima i strukturama usne \u0161upljine, \u017edrela i gornjeg ezofagealnog sfinktera. Neki od uzroka orofaringealne disfagije su:<\/p>\n
Neurolo\u0161ki poreme\u0107aji: Multipla skleroza, mi\u0161i\u0107na distrofija i Parkinsonova bolest<\/p>\n
Neurolo\u0161ka o\u0161te\u0107enja: \u0160log, povreda mozga, povreda ki\u010dmene mo\u017edine<\/p>\n
Faringealna divertikula:\u00a0 Nakupljanje delova hrane u maloj kesici<\/p>\n
Rak<\/p>\n
<\/p>\n
Faktori koji se povezuju sa pove\u0107anim rizikom od nastanka disfagije su:<\/p>\n
Starenje (starije osobe izlo\u017eene su ve\u0107em riziku od pojave pote\u0161ko\u0107a sa gutanjem)<\/p>\n
Izvesna medicinska stanja (neurolo\u0161ki poreme\u0107aji ili poreme\u0107aj u nervnom sistemu)<\/p>\n
<\/p>\n
Mogu\u0107e komplikacije koje mogu da se jave od ote\u017eanog gutanja mogu biti slede\u0107e:<\/p>\n
Neuhranjenost: nedovoljan unos hranljivih materija u organizam<\/p>\n
Gubitak te\u017eine: zbog ote\u017eanog unosa hrane i te\u010dnosti<\/p>\n
Dehidratacija: neadekvatan unos te\u010dnosti<\/p>\n
Problemi sa disanjem: zapalenje plu\u0107a i druge respiratorne infekcije<\/p>\n
<\/p>\n
Iako te\u0161ko\u0107e sa gutanjem ne mogu da se spre\u010de, lagano uzimanje hrane i temeljno \u017evakanje mogu da smanje rizik od nastanka disfagije. Tako\u0111e, rano otkrivanje i efikasno le\u010denje simptoma GERD-a mo\u017ee da umanji rizik od pojave disfagije.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71231","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n