Mijelodisplasti\u010dni sindromi obuhvataju grupu poreme\u0107aja koja se javlja nakon nepravilne funkcije ko\u0161tane sr\u017ei u kojoj se stvaraju krvne \u0107elije, dakle, dolazi do formiranja disfunkcionalnih krvnih \u0107elija. Ponekad je za le\u010denje mijelodisplasti\u010dih sindroma potrebno izvr\u0161iti transplantaciju ko\u0161tane sr\u017ei. Me\u0111utim, fokus le\u010denja obi\u010dno se nalazi na prevenciji i redukciji komplikacija bolesti i njenom le\u010denju.<\/p>\n
<\/p>\n
Obi\u010dno na po\u010detku, odnosno u ranim fazama oboljenja nema znakova i simptoma. Me\u0111utim, tokom vremena dolazi do pojave slede\u0107ih simptoma:<\/p>\n
Iscrpljenost<\/p>\n
Bledilo usled anemije<\/p>\n
Kratak dah<\/p>\n
Lako krvarenje i stvaranje modrica<\/p>\n
Petehije \u2013 male crvene ta\u010dke ispod ko\u017ee usled krvarenja<\/p>\n
Brojne infekcije<\/p>\n
<\/p>\n
Mijelodisplasti\u010dni sindromi javljaju se kada se dogodi ne\u0161to \u0161to ometa normalnu proizvodnju krvnih \u0107elija. Krvne \u0107elije formiraju se u ko\u0161tanoj sr\u017ei. Ko\u0161tana sr\u017e je mekana, masna supstanca u \u0161upljinama kostiju. Kada ne\u0161to prekine normalnu funkciju kostne sr\u017ei da proizvodi zdrave krvne \u0107elije, formiraju se slabe krve \u0107elije. Stoga, kod ljudi koji imaju mijelodisplasti\u010dni sindrom, dolazi do stvaranja nezrelih i defektnih krvnih \u0107elija.\u00a0 Umesto da se normalno razvijaju te \u0107elije ili umiru u samoj ko\u0161tanoj sr\u017ei ili po ulasku u krvotok. Broj defektnih krvnih \u0107elija vremenom raste da bi na kraju nadvisio broj zdravih krvnih \u0107elija, \u0161to rezultira stvaranjem brojnih zdravstvenih problema poput anemije, infekcija ili krvarenja.<\/p>\n
Lekari razlikuju dva tipa mijelodisplasti\u010dnog sindroma zavisno od toga da li je uzrok poznat ili ne.<\/p>\n
Mijelodisplasti\u010dni sindromi nepoznatog uzroka ili de novo mijelodisplasti\u010dni sindromi ponekad se lak\u0161e le\u010de iako je sam uzrok nepoznat.<\/p>\n
Mijelodisplasti\u010dni sindromi uzrokovani hemikalijama i zra\u010denjem nazvani su sekundarni mijelodisplasti\u010dni sindromi. Oni se obi\u010dno javljaju nakon hemoterapije ili zra\u010denja u terapiji raka, ili zbog preterane izlo\u017eenosti nekim hemikalijama. Sekundarni tip mijelodisplasti\u010dnih sindroma je te\u017ee le\u010diti.<\/p>\n
<\/p>\n
Razli\u010diti podtipovi prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji:<\/p>\n
Prema SZO postoji nekoliko podtipova mijelodisplasti\u010dnog sindroma, zavisno od tipa krvnih \u0107elija koje poga\u0111aju (bele, crvene ili plo\u010daste):<\/p>\n
Refraktorna citopenija sa unilinearnom displazijom-samo jedan tip krvnih \u0107elija nastaje kao defektan i u manjem broju.<\/p>\n
Refraktorna anemija sa prstenastim sideroblastima-ni\u017ei broj crvenih krvnih zrnaca koji sadr\u017ei ve\u0107e koli\u010dine gvo\u017e\u0111a<\/p>\n
Refraktorna citopenija sa multilinearnom displazijom-dva tipa krvnih \u0107elija su abnormalni i manje od 1% su nezrele \u0107elije<\/p>\n
Refraktorna anemija sa prevelikim brojem blasta-tip 1 i tip 2-bilo koji tip \u0107elija mo\u017ee biti u manjem broju i abnormalnom stanju, dok se velika koli\u010dina nezrelih \u0107elija (blasta) nalazi u krvi<\/p>\n
Neklasifikovani mijelodisplasti\u010dni sindrom-redak sindrom koji se javlja kada broj jednog od tri tipa krvnih \u0107elija smanjen, a kada su bela krvna zrnca i krvne plo\u010dice abnormalne prirode.<\/p>\n
Mijelodisplasti\u010dni sindrom povezan sa izolovanom poreme\u0107ajem del(5q) hromozoma-nizak broj crvenih krvnih zrnaca koji imaju specifi\u010dnu mutaciju njihove DNK.<\/p>\n
<\/p>\n
Faktori rizika koji dovode do ve\u0107e mogu\u0107nosti nastanka mijelodisplasti\u010dnog sindroma su:<\/p>\n
Starosna dob (naj\u010de\u0161\u0107e se javlja kod osoba starijih od 60 godina)<\/p>\n
Hemoterapija<\/p>\n
Terapija zra\u010denjem<\/p>\n
Hemikalije, poput duvanskog dima, pesticide, industrijske hemikalije poput benzene<\/p>\n
Te\u0161ki metali poput olova ili \u017eive<\/p>\n
<\/p>\n
Komplikacije koje se mogu javiti kao posledica ovih sindroma su:<\/p>\n
Anemija (nedostatak krvnih \u0107elija zbog \u010dega se osoba ose\u0107a umorno)<\/p>\n
\u010ceste infekcije (zbog nedostatka belih krvnih zrnaca)<\/p>\n
Poja\u010dano krvarenje (nedostatak krvnih plo\u010dica koje zaustavljaju krvarenje)<\/p>\n
Ve\u0107i rizik od nastanka raka krvnih \u0107elija (leukemija)<\/p>\n
<\/p>\n
Le\u010denje mijelodisplasti\u010dnih sindroma obi\u010dno se fokusira na usporavanje napretka bolesti i na kontrolu simptoma, poput umora, krvarenja i infekcija.<\/p>\n
Le\u010denje mo\u017ee biti:<\/p>\n
Transfuzija krvi-koristi se kako bi se zamenila sva tri tipa krvnih \u0107elija, crvene, bele i plo\u010daste, u krvotoku pacijenta<\/p>\n
Lekovi-koji se koriste kako bi se pove\u0107ala proizvodnja zdravih krvnih \u0107elija:<\/p>\n
-lekovi koji pove\u0107avaju broj krvnih \u0107elija koje telo proizvodi, takozvani faktori rasta<\/p>\n
-lekovi koji stimuli\u0161u sazrevanje krvnih \u0107elija<\/p>\n
-lekovi za supresiju imunog sistema<\/p>\n
-lekovi za osobe sa nekom genskom gre\u0161kom drugs for people with certain genetic abnormality (mutacija na izolovanom genu del(5q))<\/p>\n
Transplantacija stem \u0107elija ko\u0161tane sr\u017ei-nakon \u0161to su defektne krvne \u0107elije uni\u0161tene lekovima za hemoterapiju, abnormalne stem \u0107elije ko\u0161tane sr\u017ei se zamenjuju zdravim koje se uzimaju od donora.<\/p>\n
-budu\u0107i da ova procedura nosi rizik od nus pojava, samo mali broj ljudi su kandidati za dobijanje transplanta stem \u0107elija ko\u0161tane sr\u017ei<\/p>\n
<\/p>\n
Saveti kako bi se smanjile mogu\u0107e infekcije<\/p>\n
Bele krvne \u0107elije, leukociti, koje \u0161tite telo od uljeza i zaraznih bolesti. Ljudi sa odre\u0111enim mijelodisplasti\u010dnim sindromom, imaju smanjeni broj belih krvnih zrnaca te su stoga izlo\u017eene ve\u0107em riziku od \u010destih i ozbiljnih infekcija. Kako bi se smanjio rizik da se osoba inficira, trebalo bi da se pridr\u017eava slede\u0107eg:<\/p>\n
Redovno prati ruke toplom vodom i sapunom, naro\u010dito pre jela ili pripremanja hrane<\/p>\n
Imati uvek dezinfekciono sredstvo pri ruci<\/p>\n
Voditi ra\u010duna sa hranom: izbegavati sirovu hranu ili vo\u0107e koje ne mo\u017ee da se lju\u0161ti, poput zelene salate, dobro pranje proizvoda i detaljno i pa\u017eljivo spremanje mesa i ribe.<\/p>\n
Izbegavati bliski kontakt sa obolelim osobama.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71211","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n