Membranozna nefropatija javlja se kada se sitni krvni sudovi bubrega udebljaju i zapale. U ovim sitnim krvnim sudovima obavlja se pre\u010di\u0161\u0107avanje krvi i uklanjanje \u0161tetnih materija. Kada se ovi krvni sudovi inficiraju ili udebljaju, protein curi iz o\u0161te\u0107enih sudova u urin. Ukoliko je re\u010d o bla\u017eoj formi oboljenja, simptomi se obi\u010dno povuku sami od sebe, ali ukoliko oticanje proteina nastavi da se odvija, raste i mogu\u0107nost od trajnog o\u0161te\u0107enja bubrega. Na\u017ealost, u mnogim slu\u010dajevima membranozna nefropatija mo\u017ee da dovede do otkazivanja rada bubrega. Ne postoji lek za ovu bolest, ali uspe\u0161ni tretman mo\u017ee da pobolj\u0161a stanje.<\/p>\n
<\/p>\n
Membranozna nefropatija obi\u010dno se razvija postepeno, tako da ne mo\u017eete da posumnjate da ne\u0161to nije u redu. Kako se protein otpu\u0161ta iz krvi, tako mo\u017ee do\u0107i do oticanja nogu, dobitka na te\u017eini od vi\u0161ka te\u010dnosti koja se nagomilava. Kod nekih ljudi dolazi do velikog oticanja jo\u0161 od samog po\u010detka bolesti, a neke osobe pak ne moraju imati nikakve ozbiljne simptome, sve dok bolest ne uznapreduje.<\/p>\n
Znaci i simptomi membranozne nefropatije su:<\/p>\n
Oticanje nogu i sko\u010dnih zglobova<\/p>\n
Dobitak na te\u017eini<\/p>\n
Umor<\/p>\n
Lo\u0161 apetit<\/p>\n
Penu\u0161ava mokra\u0107a<\/p>\n
Povi\u0161eni nivo masno\u0107a u krvi (hiperlipidemija)<\/p>\n
Povi\u0161en nivo proteina u krvi (proteinuria)<\/p>\n
Smanjen nivo proteina u krvi, posebno proteina albumina<\/p>\n
Kada posetiti lekara<\/p>\n
Ukoliko imate krv u mokra\u0107i, konstantno oticanje nogu i \u010dlanaka, ili pove\u0107ani krvni pritisak, obavezno se obratite lekaru.<\/p>\n
<\/p>\n
U ve\u0107ini slu\u010dajeva membranozne nefropatije, mogu se na\u0107i dokazi autoimune aktivnosti. Imuni sistem va\u0161eg tela pogre\u0161no receptuje neke od svojih organa i prepoznaje ih kao strano telo, pa tako \u0161alje na njih antitela. Ova antitela mogu da o\u0161tete sistem za pre\u010di\u0161\u0107avanje koji postoji u bubrezima (glomeruli).<\/p>\n
Ponekad membranozna nefropatija mo\u017ee nastati usled drugih oboljenja, poput:<\/p>\n
Autoimune bolesti, poput lupusa eritematozusa<\/p>\n
Infekcije hepatitisom B, hepatitisom C ili sifilisom<\/p>\n
Izvesni lekovi, poput lekova na bazi soli zlata ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi<\/p>\n
Jaki kancerozni tumori ili rak krvi<\/p>\n
Membranozna nefropatija tako\u0111e mo\u017ee da se javi sa jo\u0161 nekim bolestima bubrega poput dijabeti\u010dne nefropatije ili progresivnog glomerulonefritisa.<\/p>\n
<\/p>\n
Faktori koji dovode do pove\u0107anog rizika od membranozne nefropatije su:<\/p>\n
Postojanje nekog stanja koje mo\u017ee o\u0161tetiti bubrege. Neke bolesti i stanja pove\u0107avaju rizik od dobijanja membranozne nefropatije, poput lupusa ili drugih autoimunih oboljenja.<\/p>\n
Upotreba nekih lekova. Me\u0111u lekovima koji mogu dovesti do razvoja membranozne nefropatije su nesteroidni antiinflamatorni lekovi i soli zlata.<\/p>\n
Izlo\u017eenost izvesnim infekcijama. Neke od infekcija koje mogu pove\u0107ati rizik od dobijanja membranozne nefropatije su: hepatitis B, hepatitis C i sifilis.<\/p>\n
Genetika. Izvesni genetski faktori mogu da pove\u0107aju rizik od razvoja membranozne nefropatije.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u komplikacijama vezanim za membranoznu nefropatiju su:<\/p>\n
Visok holesterol. Nivo holesterola i triglicerida obi\u010dno je visok kod ljudi sa membranoznom nefropatijom, a poznato je da ove vrednosti znatno pove\u0107avaju rizik od bolesti srca.<\/p>\n
Krvni ugru\u0161ci. Kod proteinurije, u urin dospeva protein koji \u0161titi krv od nastanka trombova i ugru\u0161aka. Time osoba postaje sklonija nastanku krvnih urgu\u0161aka u dubokim venama ili krvnim sudovima koji idu prema plu\u0107ima.<\/p>\n
Visok krvni pritisak. Nakupljanje otpadnih supstanci u krvi (uremija) i zadr\u017eavanje soli mogu dovesti do visokog krvnog pritiska.<\/p>\n
Infekcije. Tako\u0111e mo\u017eete biti podlo\u017eniji infekcijama kada proteinurija dovede do gubitka proteina imunog sistema (antitela) koja vas \u0161tite od infekcija.<\/p>\n
Nefroti\u010dni sindrom. Visok nivo proteina u urinu, nizak nivo proteina u krvi, visok nivo holesterola, i otok o\u010dnih kapaka, stopala i abdomena mogu da dovedu do nefroti\u010dnog sindroma \u2013 grupe znakova i simptoma koji uti\u010du na sposobnost va\u0161ih bubrega da pre\u010di\u0161\u0107avaju krv.<\/p>\n
Akutno otkazivanje bubrega. U slu\u010dajevima te\u0161kog o\u0161te\u0107enja bubre\u017enih jedinica za pre\u010di\u0161\u0107avanje krvi (glomerula), \u0161tetene materije mogu vrlo brzo da se nagomilaju u krvi. Mo\u017eda \u0107e vam biti potrebna hitna dijaliza kako bi se uklonio vi\u0161ak te\u010dnosti i \u0161tetne materije iz va\u0161eg organizma.<\/p>\n
Hroni\u010dna bolest bubrega. Va\u0161i bubrezi mogu tokom vremena postepeno da izgube funkciju do te mere da \u0107e biti potrebna stalna dijaliza ili transplantacija bubrega.<\/p>\n
<\/p>\n
Le\u010denje membranozne nefropatije usredsre\u0111eno je na tretiranje uzroka i olak\u0161avanje postoje\u0107ih simptoma. Ta\u010dan lek za ovu bolest ne postoji.<\/p>\n
U slu\u010dajevima gde je membranozna nefropatija uzrokovana lekovima ili nekom drugom bolesti \u2014 poput malignog tumora \u2014 zaustavlanje uzimanja lekova ili kontrola druge bolesti obi\u010dno dovodi do pobolj\u0161anja stanja.<\/p>\n
Mali rizik od uznapredovale bolesti bubrega<\/p>\n
Smatra se da osobe sa membranoznom nefropatijom imaju nizak rizik od razvijanja uznapredovale bolesti bubrega u narednim godinama ukoliko:<\/p>\n
Nivo protein u va\u0161em urinu bude u vrednosti do 4 grama dnevno u trajanju od 6 meseci<\/p>\n
Nivo kreatinina u va\u0161oj krvi ostane na normalnom nivou za period od 6 meseci<\/p>\n
Ukoliko kod vas postoji smanjeni rizik od uznapredovale bolesti bubrega, tretman membranozne nefropatije obi\u010dno po\u010dinje nekom konzervativnom terapijom, koja uklju\u010duje:<\/p>\n
Kontrolu krvnog pritiska uz lekove koji blokiraju angiotensim II sitem, poput inhibitora enzima za konverziju angiotenzina (ACE).<\/p>\n
Smanjenje otoka (edema), upotrebom dijuretika, koji poma\u017eu ukljanju natrijuma i vote iz va\u0161e krvi<\/p>\n
Kontrolu nivoa holesterola uz pomo\u0107 lekova na bazi statina<\/p>\n
Smanjenje rizika od tromba upotrebom antikoagulanata<\/p>\n
Smanjenu upotrebu soli u ishrani<\/p>\n
Do 30% osoba sa membranoznom nefropatijom imaju potpuno povla\u010denje (remisiju) simptoma bez ikakvog le\u010denja nakon perioda od 5 godina, i 25 do 40% imaju parcijalnu remisiju. Lekari generalno poku\u0161avaju da izbegavaju upotrebu jakih lekova \u2013 pa samim tim i pojavu njihovih propratnih efekata \u2013 tokom po\u010detka bolesti, kada postoje \u0161anse da se bolest povu\u010de sama od sebe.<\/p>\n
Umereni do visoki rizik od uznapredovale bolesti bubrega<\/p>\n
Lekar mo\u017ee da preporu\u010di intenzivnije le\u010denje ukoliko nivo proteina u urinu po\u010dne da raste. \u0161to je ve\u0107i nivo proteina to su ve\u0107i rizici po va\u0161e zdravlje:<\/p>\n
Umereni rizik. Ako imate membranoznu nefropatiju, smatra se da ste pod umerenim rizikom od uznapredovale bolesti bubrega ako nivo proteina u va\u0161oj krvi ostaje na nivou 4 do 8 grama dnevno, a nivo kreatinina u krvi bude normalan ili oko normale tokom 6 meseci pra\u0107enja. U roku od pet godina oko polovina osoba sa ovim znacima dobije te\u0161ko oboljenje bubrega.<\/p>\n
Visoki rizik. Ako imate membranoznu nefropatiju, smatra se da ste pod visokim rizikom od uznapredovale bolesti bubrega ukoliko nivo proteina u va\u0161oj krvi bude na nivou preko 8 grama dnevno u periodu od 3 meseca, ili ukoliko je funkcija va\u0161ih bubrega ispod normalne i opada tokom posmatranog perioda. Tri od \u010detiri osobe sa ovim znacima imaju visok rizik od dobijanja te\u0161kog oboljenja bubrega u periodu od 5 godina.<\/p>\n
Za one sa umerenim i visokim rizikom od dobijanja uznapredovale bolesti bubrega, le\u010denje membranozne nefropatije mo\u017ee da obuhvata:<\/p>\n
Lekove za supresiju imunog sistema. Ukoliko se va\u0161a proteinurija pogor\u0161ava, lekar mo\u017ee da prepi\u0161e kombinaciju kortikosteroida sa hemoterapijom, kako bi se smanjila reakcija imunog sistema. U nekim slu\u010dajevima, mo\u017ee se dati i jedna vrsta leka pod imenom calcineurin inhibitor, ukoliko ne mo\u017eete da podnesete ili ne odaberete hemoterapiju.<\/p>\n
Ovi lekovi efikasno smanjuju nivo proteina u mokra\u0107i i spre\u010davaju napredak bolesti koja vodi ka otkazivanju bubrega. Me\u0111utim, ovi lekovi imaju jake nuspojave, ne poma\u017eu svima, i po zavr\u0161etku terapije kod mnogih se simptomi ponovo jave. Neki od sporednih efekata lekova za hemoterapiju \u2013 poput rizika od raka be\u0161ike, leukemije i neplodnosti \u2013 mogu da se jave nakon nekoliko godina od uzimanja lekova.<\/p>\n
Ukoliko ne odgovorite na prvi ciklus imunosupresivne terapije, ili se pojavi relaps, mo\u017eda \u0107ete imati koristi od drugog ciklusa le\u010denja.<\/p>\n
Rituximab (Rituxan). Rituximab je pokazao efikasnost kod osoba koje nisu reagovale na imunosupresivnu terapiju. Lek ubija B \u0107elije imunog sistema \u2013 \u0107elije koje proizvode antitela koja uni\u0161tavaju glomerule. Me\u0111utim, upotreba ovog leka je jo\u0161 u eksperimentalnoj fazi, dosta je skup i ne pokriva ga osiguranje.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71199","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n