Marfanov sindrom je nasledni poreme\u0107aj. On napada vezivna tkiva, ili tkiva koja sadr\u017ee vlakna koja povezuju, spajaju, podupiru ili odvajaju organe od drugih struktura u telu. Ovaj sindrom obi\u010dno poga\u0111a o\u010di, srce, krvne sudove i skelet. Osobe koje imaju Marfanov sindrom imaju nesrazmerno telo. One su visoke, a njihove ruke, prsti, noge, i prsti na nogama su u nesrazmeri sa ostalim delovima tela. O\u0161te\u0107enja koje Marfanov sindrom mo\u017ee da izazove mogu biti blaga ili \u010dak ozbiljna. Stanje mo\u017ee biti jako ozbiljno ukoliko zahvati krvne sudove ili srce. U svakom slu\u010daju, postoje lekovi koji do izvesne mere poma\u017eu u kontroli ovog stanja. Ponekad je potrebno izvr\u0161iti i operativni zahvat, zavisno od toga koji deo tela je obuhva\u0107en stanjem i koliko su ozbiljni simptomi.<\/p>\n
<\/p>\n
Simptomi Marfanovog sindroma mogu biti razli\u010diti. Mogu \u010dak varirati i me\u0111u \u010dlanovima porodice. Neko mo\u017ee imati blage posledice, dok drugi mogu da imaju ozbiljne komplikacije. Generalno, samo stanje se sa godinama pogor\u0161ava.<\/p>\n
Simptomi mogu biti:<\/p>\n
Vitka gra\u0111a<\/p>\n
Visoko i mr\u0161avo telo<\/p>\n
Neproporcionalne noge, ruke i prsti<\/p>\n
Ravno stopalo<\/p>\n
Visoko zasvo\u0111eno nepce i zbijeni zubi<\/p>\n
Ekstremna dalekovidost<\/p>\n
Abnormalno savijena ki\u010dma<\/p>\n
<\/p>\n
Marfanov sindrom javlja se kada postoji defekt u genu koji omogu\u0107ava telu da stvara protein odgovoran za elasti\u010dnost i snagu vezivnog tkiva.<\/p>\n
Marfanov sindrom obi\u010dno se nasle\u0111uje. U ve\u0107ini slu\u010dajeva, veliki procenat osoba nasledi gen od roditelja koji ima poreme\u0107aj. Deca imaju 50-50% \u0161anse da naslede defektni gen od roditelja. U 25% slu\u010dajeva Marfanov sindrom nije nasledan, ve\u0107 nastaje spontanom mutacijom gena.<\/p>\n
<\/p>\n
Svako mo\u017ee da dobije Marfanov sindrom, bez obzira na pol, rasu ili etni\u010dku pripadnost. Budu\u0107i da je bolest i nasledna, rizik od dobijanja ve\u0107i je kod osoba koje ve\u0107 imaju nekog obolelog u porodici, na primer ukoliko dete ima jednog obolelog roditelja.<\/p>\n
<\/p>\n
Marfanov sindrom mo\u017ee da pogodi mnoge delove tela poput: o\u010diju, srca, krvnih sudova i skelet. To zna\u010di da on mo\u017ee da izazove \u010ditav niz razli\u010ditih komplikacija.<\/p>\n
Kardiovaskularne komplikacije:<\/p>\n
Aneurizma aorte<\/p>\n
Pucanje aorte<\/p>\n
Defekti na zaliscima<\/p>\n
Komplikacije na oku:<\/p>\n
Dislokacija so\u010diva<\/p>\n
Problemi sa mre\u017enja\u010dom<\/p>\n
Rani razvoj glaucoma i katarakte<\/p>\n
Problemi sa skeletom:<\/p>\n
Abnormalno iskrivljena ki\u010dma<\/p>\n
Skolioza<\/p>\n
Utonula grudna kost<\/p>\n
Bol u stopalu<\/p>\n
Bol u donjem delu le\u0111a<\/p>\n
Komplikacije koje mogu da se dese tokom trudno\u0107e-srce trudnice pumpa ve\u0107u koli\u010dinu krvi tokom trudno\u0107e- Ono \u0161to se de\u0161ava kod \u017eene sa Marfanovim sindromom je da ovaj sindrom poga\u0111a glavnu arteriju koja polazi od srca-arteriju aortu. Zidovi aorte mogu da oslabe i istanje se, i zbog toga dodatni stres koji aorta trpi tokom trudno\u0107e mo\u017ee da dovede do fatalne disekcije ili pucanja aorte.<\/p>\n
<\/p>\n
Po\u0161to lek za Marfanov sindrom ne postoji, neke metode le\u010denja fokusiraju se na smanjenje mogu\u0107ih komplikacija. U pro\u0161losti je \u017eivotni vek osoba sa ovim sindromom bio veoma kratak, do 40 godina \u017eivota, a danas, zahvaljuju\u0107i savremenim metodama le\u010denja i redovnom pra\u0107enju osoba sa sindromom, one mogu da imaju i normalni \u017eivotni vek.<\/p>\n
Postoji nekoliko vrsti le\u010denja koje treba uzeti u razmatranje. Lekar mo\u017ee da: prepi\u0161e lekove, poput onih koji smanjuju\u00a0 krvni pritisak; preporu\u010di no\u0161enje nao\u010dara, kontaktnih so\u010diva ili operaciju dislociranih so\u010diva oka; preporu\u010di hirur\u0161ki ili neki drugi zahvat zavisno od znakova i simptoma koji se javljaju (na primer: reparatura aorte, le\u010denje skolioze, korekcija grudne kosti i sli\u010dno).<\/p>\n
Tako\u0111e se savetuje izbegavanje nekih rekreativnih aktivnost i sportova, posebno ukoliko kod osobe postoji ve\u0107i rizik do disekcije ili rupture aorte. Bezbedniji sportovi ili aktivnosti su oni koji nisu toliko intenzivni, poput brzog hodanja, tenisa u dublu, golfa ili kuglanja.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71198","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n