Nizak krvni pritisak ili hipotenzija dovodi do toga da se osobe sa ovakvim pritiskom ose\u0107aju o\u0161amu\u0107eno i slabo, ili da \u010dak izgube svest. I dok ve\u0107ina ljudi ima sklonost da ima manji krvni pritisak od onog uobi\u010dajenog, neke osobe kod kojih se nizak krvni pritisak javlja s vremena na vreme ose\u0107aju se o\u0161amu\u0107eno, a kod nekih osoba ovakav krvni pritisak mo\u017ee dovesti do ozbiljnih problema i stanja opasnih po \u017eivot.<\/p>\n
Krvni pritisak razlikuje se od osobe do osobe. Me\u0111utim, generalno se pritisak vrednosti 90\/60 smatra niskim krvnim pritiskom.<\/p>\n
Uzroci niskog krvnog pritiska variraju, od dehidratacije do ozbiljnih medicinskih poreme\u0107aja i onih koji zahtevaju hirur\u0161kih zahvat. Niski krvni pritisak mo\u017ee se le\u010diti, ali isto tako va\u017eno otkriti njegov uzrok kako bi se sprovelo odgovaraju\u0107e le\u010denje.<\/p>\n
<\/p>\n
Nizak krvni pritisak mo\u017ee biti znak nekog ve\u0107 postoje\u0107eg problema ili stanja, posebno ukoliko krvni pritisak naglo padne ili ukoliko do\u0111e do pojave nekog od slede\u0107ih simptoma:<\/p>\n
O\u0161amu\u0107enost<\/p>\n
Nesvestica<\/p>\n
Nedostatak koncentracije<\/p>\n
Gubljenje svesti<\/p>\n
Zamu\u0107eni vid<\/p>\n
Mu\u010dnina<\/p>\n
Povra\u0107anje<\/p>\n
Bleda i hladna ko\u017ea<\/p>\n
Slabost<\/p>\n
Depresija<\/p>\n
Umor<\/p>\n
Ubrzano i plitko disanje<\/p>\n
\u017de\u0111<\/p>\n
U mnogim slu\u010dajevima, nizak krvni pritisak ne\u0107e predstavljati ozbiljno stanje. O\u0161amu\u0107enost i slabost mogu samo biti znaci nekih manjih problema poput dehidratacije ili dugo vremena provedenog u toploj vodi ili na suncu. U svakom slu\u010daju, va\u017eno je posetiti lekara radi kontrole ili redovno proveravati krvni pritisak zato \u0161to simptomi mogu biti znak nekih ozbiljnijih problema.<\/p>\n
<\/p>\n
Krvni pritisak se uo\u010dava kada se meri pritisak u arterijama tokom aktivnosti i pauze izme\u0111u svakog otkucaja srca. Izmereni krvni pritisak sastoji se iz dve broj\u010dane vrednosti, na primer 90\/60, 120\/80, 140\/90; Prvi broj odnosi se na sistolni krvni pritisak \u2013 koli\u010dinu pritiska koje srce proizvodi kada pumpa krv u arterije kroz \u010ditavo telo. Drugi iznos je dijastolni pritisak koji pokazuje pritisak u arterijama dok se srce odmara izme\u0111u dva otkucaja. \u00a0Normalni krvni pritisak kod osoba obi\u010dno iznosti 120\/80. Me\u0111utim, ono \u0161to je za jednu osobu normalan krvni pritisak, ne mora da zna\u010di da je i za drugu. Vrednosti krvnog pritiska koje se smatraju normalnim mogu varirati od osobe do osobe i da se opet za datu osobu smatraju normalnim. \u0160tavi\u0161e, ni pritisak jedne osobe nije uvek isti. On mo\u017ee znatno da varira. Zavisi od brojnih faktora: polo\u017eaja tela, ritma disanja, stresa, stanja, lekova, hrane i pi\u0107e koji su uneti u organizam. Tako\u0111e je ni\u017ei no\u0107u dok osoba spava ili se odmara, da bi se ubrzo povisio kad osoba ustane.<\/p>\n
Neki od slede\u0107ih stanja mogu da dovedu do toga da osoba ima nizak krvni pritisak:<\/p>\n
Sr\u010dani problem poput: bradikardije, problema sa sr\u010danim zaliscima, sr\u010dani udar, otkazivanje srca<\/p>\n
Trudno\u0107a<\/p>\n
Dehidratacija<\/p>\n
Problemi sa endokrinim \u017elezdama: bolesti para\u0161titaste \u017elezde, Adisonova bolest, hipoglikemija i ponekad dijabetes<\/p>\n
Me\u0111u lekovima koji mogu da dovedu do pada pritiska su: diuretici, alfa i beta blokatori, izvesni antidepresivi i lekovi za le\u010denje Parkinsonove bolesti<\/p>\n
Lekari razlikuju nekoliko vrsta niskog krvnog pritiska:<\/p>\n
Ortostati\u010dni (posturalni) pritisak- nizak krvni pritisak u stoje\u0107em polo\u017eaju kada osoba ustane iz sede\u0107eg ili le\u017ee\u0107eg stava<\/p>\n
Postprandijalna hipotenzija-iznenadan pad krvnog pritiska nakon obroka<\/p>\n
Neuralno-posredovana hipotenzija\u2014nizak krvni pritisak nakon dugog stanja (dovodi do o\u0161amu\u0107enosti, mu\u010dnine i nesvestice)<\/p>\n
Multipla sistemska atrofija sa ortostati\u010dkom hipotenzijom (Shy-Dragerov sindrom)-poreme\u0107aj koji dovodi do o\u0161te\u0107enja dela nervnog sistema koji kontroli\u0161e izme\u0111u ostalog i krvni pritisak.<\/p>\n
<\/p>\n
Iako hipotenzija mo\u017ee da se javi kod svakoga, neki su tipovi \u010de\u0161\u0107i i mogu zavisiti od slede\u0107ih faktora:<\/p>\n
Starosne dobi-pad krvnog pritiska obi\u010dno se de\u0161ava kod osraslih osoba nakon uspravljanja ili nakon obroka<\/p>\n
Lekovi-nizak krvni pritisak \u010de\u0161\u0107e se javlja kod osoba koje uzimaju lekove protiv visokog krvnog pritiska<\/p>\n
Bolesti poput Parkinsonove bolesti, dijabetesa ili nekih oboljenja srca<\/p>\n
<\/p>\n
Nizak krvni pritisak mo\u017ee dovesti do slabosti i onesve\u0161\u0107ivanja koje pove\u0107ava rizik od pada i daljih povreda. Neki oblici niskog krvnog pritiska mogu dovesti do slabog snabdevanja kiseonikom, \u0161to zna\u010di da neke funkcije ne mogu normalno da se obavljaju, a na kraju mo\u017ee do\u0107i i do o\u0161te\u0107enja sluha ili mozga.<\/p>\n
<\/p>\n
Slu\u010dajevi niskog krvnog pritiska koji nemaju nikakve simptome ili ih imaju u blagoj formi, obi\u010dno ne\u0107e zahtevati le\u010denje.<\/p>\n
Ponekad, kada su simptomi vidljivi, lekar \u0107e le\u010diti stanje koje je dovelo do niskog krvnog pritiska. Na primer, ako osoba ima problem sa dehidratacijom, otkazivanjem srca, dijabetesom ili hipotiroidizmom, lekovi prepisani za ove bolesti da\u0107e rezultate pre nego lekovi za sni\u017eenje krvnog pritiska.<\/p>\n
Ukoliko je pritisak nizak zbog lekova, trebalo bi promeniti dozu koja se uzima ili bi osoba trebalo da prestane sa uzimanjem terapije.<\/p>\n
Cilj le\u010denja niskog krvnog pritiska jeste podizanje krvnog pritiska i uklanjanje simptoma. To se mo\u017ee uraditi na vi\u0161e na\u010dina:<\/p>\n
Uzimanjem vi\u0161e soli<\/p>\n
Uzimanjem vi\u0161e vode<\/p>\n
Uzimanjem odre\u0111enih lekova<\/p>\n
No\u0161ene kompresionih \u010darapa<\/p>\n
<\/p>\n
Nizak krvni pritisak ne mo\u017ee da se spre\u010di, ali nekolio saveta za promenu na\u010dina \u017eivota mogu da budu od koristi. Na primer:<\/p>\n
Piti vi\u0161e vode<\/p>\n
Ostavljanje alkohola ili konzumiranje malih koli\u010dina<\/p>\n
Zdrav na\u010din ishrane (integralne \u017eitarice, vo\u017ee, povr\u0107e, piletina i riba)<\/p>\n
Postepena promena polo\u017eaja tela.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71194","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n