Sindrom dugog QT intervala je poreme\u0107aj sr\u010danog ritma. On uzrokuje veoma brze otkucaje srca. Ti brzi otkucaji srca \u010desto vode do napada, ili ponekad, ukoliko srce dugi vremenski period kuca nepravilno, mo\u017ee do\u0107i i do iznenadne smrti.<\/p>\n
Osoba mo\u017ee biti ro\u0111ena sa uro\u0111enom genetskom mutacijom koja pove\u0107ava rizik do sindroma dugog QT intervala. Tako\u0111e, neka medicinska stanja ili lekovi mogu dovesti do pojave ovog sindroma.<\/p>\n
Sindrom dugog QT intervala mo\u017ee da se le\u010di izbegavanjem lekova za koje je poznato da uti\u010du na sr\u010dani ritam, uzimanjem lekova koji spre\u010davaju brzo kucanje srca, i ograni\u010denje fizi\u010dke aktivnosti. U nekim slu\u010dajevima, le\u010denje LQTS mora da se obavi hirur\u0161kim putem ili ugra\u0111ivanjem medicinskog pomagala.<\/p>\n
<\/p>\n
Ve\u0107ina slu\u010dajeva sindroma dugog QT intervala otrkiveno je zbog genetskog testiranja ili tokom EKG, budu\u0107i da ovaj sindrom \u010desto nema nikakve simptome. Me\u0111utim, kada simptomi postoje, naj\u010de\u0161\u0107i od njih je onesve\u0161\u0107ivanje. Do gubljenja svesti dolazi zbog nepravilnog rada srca. Mo\u017ee da se javi kada je osoba uzbu\u0111ena, upla\u0161ena, ljuta ili tokom ve\u017ebanja. Osoba pre onesve\u0161\u0107ivanja mo\u017ee osetiti nepravilan rad srca, slabost, nesvesticu i pomu\u0107en vid. U svakom slu\u010daju, osobe sa sindromom dugog QT intervala obi\u010dno se bez ikakvog upozorenja onesveste sasvim neo\u010dekivano. Ukoliko to stanje nije privremeno, ve\u0107 srce nastavlja da kuca nepravilno du\u017ei vremenski period, mozak mo\u017ee biti bez potrebnog kiseonika, \u0161to dovodi do pojave napada. Uglavnom, srce mo\u017ee da se vrati normalnom ritmu, ali ako se to ne desi, bilo spontano bilo uz pomo\u0107 defibrilatora, mo\u017ee do\u0107i do brze i neo\u010dekivane smrti.<\/p>\n
Simptomi sindroma dugog QT intervala mogu da se jave u bilo kojoj starosnoj dobi, ali se prvi napad ovog sindroma obi\u010dno javlja kod osoba mla\u0111ih od 40 godina.<\/p>\n
Postoje retki slu\u010dajevi pojave sindroma dugog QT intervala koji se de\u0161avaju tokom sna ili nakon bu\u0111enja iz sna.<\/p>\n
Ukoliko se neka osoba iznenada onesvesti, dok ve\u017eba ili tokom upotrebe novih lekova, preporu\u010dljiva je poseta lekaru.<\/p>\n
Osoba tako\u0111e mo\u017ee da se testira na postojanje ovog sindroma ukoliko postoji istorija ove bolesti u porodici.<\/p>\n
<\/p>\n
Sindrom dugog QT intervala zna\u010di da srce mora du\u017ee nego obi\u010dno da se napuni pre novog otkucaja. Ovaj sindrom mo\u017ee da se vidi na EKG i naziva se sindromom produ\u017eenog QT intervala. QT interval na EKG mo\u017ee da o\u010dita koliko je srcu potrebno da bi zapo\u010delo slede\u0107u kontrakciju. Merenje ovog intervala mo\u017ee da nam uka\u017ee na to da li se kontrakcija odvija u normalnom periodu, ili joj je potrebno vi\u0161e vremena nego \u0161to je uobi\u010dajeno.<\/p>\n
Sindrom dugog QT intervala, mo\u017ee biti rezultat abnormalnosti u punjenju impulsa srca. Abnormalnosti mogu biti nasle\u0111ene ili mogu da se dese zbog nekog trenutnog stanja koje pacijent ima, ili zbog nekih lekova.<\/p>\n
Dvanaest gena je povezano sa sindromom dugog QT intervala i do danas je otkriveno stotine mutacija na ovim genima. Gotovo 75% slu\u010dajeva sindroma dugog QT intervala desilo se zbog mutacije na tri gena. Postoje dva oblika nasle\u0111enog sindroma dugog QT intervala: to su Romano-Ward sindrom i Lang-Nilsen sindrom. Romano-Ward sindrom je ne\u0161to \u010de\u0161\u0107i, sa manje ozbiljnim simptomima, i obi\u010dno se javlja kod onih koji su tu bolest nasledili od samo jednog roditelja. Jervelov i Lange-Nilsenov sindrom obi\u010dno se javlja kod jako male dece (posebno beba) koje imaju nasle\u0111ene gene od oba roditelja. Simptomi ovog oblika su obi\u010dno ozbiljni.<\/p>\n
Uzrok sindroma dugog QT intervala mogu bit ii izvesni lekovi. Potoji oko 50 vrsta lekova koji mogu da produ\u017ee trajanje QT intervala kod zdravih ljudi i da samim tim dovedu do pojave QT sindroma, koji je jo\u0161 poznat i kao lekovima izazvan QT sindrom. Lekovi za koje se zna da dovode do produ\u017eenja QT intervala su: antibiotici, antidepresivi, dijuretici, lekovi za srce i dijabetes, lekovi za sni\u017eenje holesterola, kao i neki lekovi protiv gljivica.<\/p>\n
<\/p>\n
Faktori rizika za dobijanje sindroma dugog QT intervala \u010de\u0161\u0107i su kod slede\u0107ih grupacija:<\/p>\n
Deca, tinejd\u017eeri i mla\u0111e odrasle osobe koje gube svest bez nekog opravdanog razloga, koji su pre\u017eiveli davljenje, nesre\u0107e ili napade, kao i \u010dlanovi njihovih porodica.<\/p>\n
Bliski ro\u0111aci osoba sa sindromom dugog QT intervala<\/p>\n
Osobe koje uzimaju lekove za koje se zna da produ\u017eavaju QT interval<\/p>\n
Osobe sa anoreksijom nervozom<\/p>\n
<\/p>\n
Ponekad ne mora ni da do\u0111e do pojavljivanja problema. Me\u0111utim, produ\u017eeni QT interval mo\u017ee da dovede do nepravilnog rada srca, ta\u010dnije do aritmija koje mogu dovesti do stanja opasnih po \u017eivot. Aritmije koje se mogu javiti kao komplikacija su: ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija.<\/p>\n
<\/p>\n
Le\u010denje sindroma dugog QT intervala mo\u017ee da se sprovede pomo\u0107u lekova, medicinskih pomagala, operacijom ili promenom na\u010dina \u017eivota.<\/p>\n
Lekovi koji se mogu koristiti su beta blokatori, mexiletin, kalijum i riblje ulje<\/p>\n
Medicinska pomagala i operacija koji se preporu\u010duju u ovom slu\u010daju su: pejs-mejker ili ugradnja kardioverter-defibrilatora, ili operacija poznata kao leva sr\u010dana simpateti\u010dka denervacija.<\/p>\n
Promene stila \u017eivota osoba sa sindromom dugog QT intervala trebalo bi da obuhvataju: izbegavanje napornih sportova ili kontaktne sportove, smanjiti velike izvore buke, kloniti se stresnih situacija ili situacija koje izazivaju ljutnju i bes.<\/p>\n
<\/p>\n
Osoba kojoj je dijagnostikovan sindrom dugog QT intervala trebalo bi pa\u017eljivo da bira lekove, da izbegava upotrebu amfetamina, kokaina, ili bilo kojih drugih narkotika, da potra\u017ei medicinsku pomo\u0107 u slu\u010daju \u00a0stanja koja izazivaju te\u0161ku dijareju ili previ\u0161e povra\u0107anja, a koja mogu da rezultiraju padom nivoa kalijuma i dovedu do napada sindroma dugog QT intervala, koji mogu ugroziti \u017eivot pacijenta.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71193","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n