Parkinsonova bolest je progresivno stanje koje napada nervni sistem obolele osobe i uti\u010de na njenje pokrete. Simptomi Parkinsonove bolesti obi\u010dno po\u010dinju postepeno, sa jedva vidljivim drhtanjem ruke. Tokom rane faze bolesti, obolela osoba mo\u017ee osetiti uko\u010denost ili spore pokrete ruku, nogu ili lica. Kako poreme\u0107aj napreduje, tako i simptomi postaju sve izra\u017eeniji, da bi na kraju pacijent imao problema sa govorom, hodanjem i obavljanjem svakodnevnih ku\u0107nih zadataka.<\/p>\n
Iako ne postoji lek za Parkinsonovu bolest, lekari u ozbiljnim slu\u010dajevima mogu da preporu\u010de hirur\u0161ki zahvat ili duboku mo\u017edanu stimulaciju, kako bi se ubla\u017eili simptomi bolesti.<\/p>\n
<\/p>\n
Znaci i simptomi Parkinsonove bolesti mogu da variraju, zavisno od sveukupnog stanja organizma svake osobe. Me\u0111u znacima i simptomima Parkinsonove bolesti su:<\/p>\n
Drhtanje\/podrhtavanje ruke ili prstiju<\/p>\n
Spori pokreti (bradikinezija)<\/p>\n
Ukru\u0107enost mi\u0161i\u0107a<\/p>\n
Problemi sa ravnote\u017eom<\/p>\n
Promene u pisanju<\/p>\n
Nejasan govor<\/p>\n
Nemogu\u0107nost pomeranja ili hvatanja predmeta<\/p>\n
Nemogu\u0107nost treptanja, smejanja, mahanja rukom<\/p>\n
<\/p>\n
Uzroci Parkinsonove bolesti poti\u010du od gubitka odre\u0111enih nervnih \u0107elija (neurona) u mozgu. Kao rezultat toga, dolazi do smanjenja mo\u017edane hemijske supstance, dopamina. Dopamin poma\u017ee u regulaciji pokreta u mozgu, a njeno smanjenje dovodi do pojave simptoma Parkinsonove bolesti.<\/p>\n
Iako nije poznato \u0161ta dovodi do pojave Parkinsonove bolesti, postoji nekoliko faktora koji imaju izvesnu ulogu u njenom nastanku, me\u0111u kojima su:<\/p>\n
Genetika (porodi\u010dna istorija Parkinsonove bolesti)<\/p>\n
Izlo\u017eenost izvesnim toksinima i isparenjima<\/p>\n
Prisustvo Lewy tela (nagomilavanje odre\u0111enih supstanci u mo\u017edanim \u0107elijama)<\/p>\n
A-synucleain protein iz Lewy tela<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u rizike za dobijanje Parkinsonove bolesti spadaju:<\/p>\n
Starenje (naj\u010de\u0161\u0107e se javlja me\u0111u osobama starosti oko 60 godina ili starijih)<\/p>\n
Genetika (Porodi\u010dna istorija Parkinsonove bolesti)<\/p>\n
Pol (mnogo \u010de\u0161\u0107e se javlja kod mu\u0161karaca nego kod \u017eena)<\/p>\n
Izlo\u017eenost nekim toksinima<\/p>\n
<\/p>\n
Komplikacije koje mogu da proisteknu iz Parkinsonove bolesti mogu da obuhvate slede\u0107e:<\/p>\n
Te\u0161ko\u0107e u razmi\u0161ljanju\/koncentraciji<\/p>\n
Ote\u017eano gutanje<\/p>\n
Ote\u017eano uriniranje\/te\u0161ko\u0107e prilikom kontrolisanja be\u0161ike<\/p>\n
Te\u0161ko\u0107e u odre\u0111ivnaju odre\u0111enih mirisa<\/p>\n
Emotivne promene(depresija, strah, anksioznost, gubitak motivacije)<\/p>\n
Poreme\u0107aji sna<\/p>\n
Konstipacija<\/p>\n
Nizak krvni pritisak<\/p>\n
Umor<\/p>\n
Smanjeni seksualni u\u010dinak<\/p>\n
Bol u odre\u0111enim delovima tela ili u \u010ditavom telu<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Iako Parkinsonova bolest ne mo\u017ee da se izle\u010di, postoji neke terapije koje su dostupne, a koje mogu da pomognu u kontroli i smanjenju simptoma. Me\u0111u opcijama le\u010denja mogu se na\u010di i izvesni lekovi koji poma\u017eu u kontroli problema sa pokretima (hodanje) i drhtanjem (tremor). Me\u0111u ovim lekovima su:<\/p>\n
Carbidopa-levodopa: Prirodna hemijska supstanca koja dolazi u mozak i koja se preobra\u0107a u dopamin<\/p>\n
Dopamin agonisti: Supstance koje se ubrizgavaju i koje imitiraju efekte dopamina u mozgu i koje mogu da dovedu do brzog ubla\u017eavanja simptoma.<\/p>\n
MAO-B inhibitori: lekovi koji mogu da spre\u010de kolaps dopamina u mozgu inhibiranjem enzima u mozgu i to \u00a0monoamine oksidaze B (MAO-B).<\/p>\n
Inhibitori Catechol O-methyltransferaze (COMT): Lekovi koji poma\u017eu u blokiranju enzima koji razla\u017ee dopamin i produ\u017eava efekat terapije levodopom.<\/p>\n
Antiholinergici: Lekovi koji se koriste za kontrolu drhtanja uzrokovanom Parkinsonovom bole\u0161\u0107u<\/p>\n
Amantadin: Lek koji se koristi za kratkotrajno olak\u0161avanje simptoma u srednjoj ili po\u010detnoj fazi Parkinsonove bolesti.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u ostalim metodama le\u010denja mogu se na\u0107i i:<\/p>\n
Duboka stimulacija mozga: Procedura koja obuhvata implantaciju elektroda u odre\u0111eni deo mozga. Elektrode se vezuju za grudi i \u0161alju mozgu elektri\u010dne signale kako bi se pomoglo u smanjenju simptoma Parkinsonove bolesti i kako bi se unapredili pokreti. Ovaj postupak se \u010desto preporu\u010duje kod osoba sa dosta uznapredovalom Parkinsonovom bolesti.<\/p>\n
Fizikalna terapija: Program rehabilitacije koji obuhvata odre\u0111ene ve\u017ebe kako bi se ponovo uspostavila mi\u0161i\u0107na funkcija i koordinacija.<\/p>\n
Operativni zahvat<\/p>\n
<\/p>\n
Ne postoji na\u010din da se potpuno spre\u010di nastanak Parkinsonove bolesti; me\u0111utim, neka istra\u017eivanja pokazala su da kofein mo\u017ee da pomogne u smanjivanju rizika od nastanka poreme\u0107aja. Zeleni \u010daj i redovne aerobne ve\u017ebe tako\u0111e mogu da pomognu u smanjenju rizika od Parkinsonove bolesti.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71186","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n