Bolest Karotidne arterije se javlja kada se naslage masti, koja se zove plak, zapu\u0161i krvne sudove koji dopremaju krv do karotidnih arterija. Blokada pove\u0107ava rizik od mo\u017edanog udara koji se javlja kada je dotok krvi u mozak prekinut ili zabrinjavaju\u0107e smanjen, li\u0161ava mozak kiseonika i \u0107elije mozga po\u010dinju da odumiru kroz nekoliko minuta.<\/p>\n
Bolest karotidne arterije se razvija veoma sporo. Prvi znak da pacijent ima neko stanje mo\u017ee biti \u0161log ili tranzijenti ishemijski napad (TIN), koji je u stvari privremena nesta\u0161ica dotoka krvi u mozak.<\/p>\n
<\/p>\n
U svojoj ranoj fazi, bolest karotidne arterije ne pokazuje nikakve znake ni simptome. Stanje mo\u017ee da pro\u0111e neopa\u017eeno dok ne bude toliko ozbiljno da li\u0161ava mozak krvi, izazivaju\u0107i \u0161log ili TIN. Iako se simptomi obi\u010dno re\u0161e kroz nekoliko minuta, mogu trajati i do 24 sata. Oni uklju\u010duju:<\/p>\n
Iznenadnu slabost ili utrnulost u oredelu lica i ekstremiteta, \u010desto samo jedne strane<\/p>\n
Iznenadne te\u0161ko\u0107e u govoru<\/p>\n
Iznenadni gubitak vida jednog ili oba oka<\/p>\n
Iznenadna vrtoglavica ili gubitak ravnote\u017ee<\/p>\n
Iznendna, jaka glavobolja bez ikakvog razloga<\/p>\n
Iznenadna zbunjenost<\/p>\n
<\/p>\n
Bolest karotidne arterije se javlja kao rezultat o\u0161te\u0107enja unutra\u0161nje obloge arterije koja doprema krv do mozga. Zapu\u0161ene arterije imaju te\u0161ko\u0107e u dostavljanju kiseonika i hranljivih materija koje su neophodne za delove mozga koji su odgovorni za svakodnevno funkcionisanje. Ovaj postepeni proces, koji se naziva ateroskleroza, povezan je sa pu\u0161enjem, visokim krvnim pritiskom, visokim nivoima holesterola, i dijabetesom koji se ne kontoli\u0161e. Sve ovo mo\u017ee da dovede do manjih o\u0161te\u0107enja unutra\u0161njeg zida arterije, i tokom procesa oporavka, upala se mo\u017ee javiti kao i plak.<\/p>\n
<\/p>\n
Bolest karotidne arterije izaziva oko 10 do 20% mo\u017edanih udara koji mogu da ostave trajno o\u0161te\u0107enje kod pacijenta i oslabljenost mi\u0161i\u0107a. U te\u017eim slu\u010dajevima, \u0161log mo\u017ee biti fatalan. Bolest karotidne arterije mo\u017ee dovesti do \u0161loga kroz:<\/p>\n
Smanjen protok krvi<\/p>\n
Probu\u0161eni plak<\/p>\n
Blokade krvnim ugru\u0161cima<\/p>\n
<\/p>\n
Faktori koji pove\u0107avaju rizik od bolesti karotidne arterije uklju\u010duju:<\/p>\n
Metaboli\u010dni sindrom<\/p>\n
Visok krvni pritisak<\/p>\n
Kori\u0161\u0107enje duvana<\/p>\n
Dijabetes<\/p>\n
Visok nivo triglicerida<\/p>\n
Nizak nivo HDL-a<\/p>\n
Istorija bolesti u porodici<\/p>\n
Godine<\/p>\n
Preterana gojaznost<\/p>\n
Apnea sna<\/p>\n
Manjak fizi\u010dke aktivnosti<\/p>\n
<\/p>\n
Prevencija je bitan faktori kod bolesti karotidne arterije. Da bi smanjili \u0161anse za dobijanje ove bolesti, svako ko ima rizik od nje treba da:<\/p>\n
\u017divi zdrav \u017eivot<\/p>\n
Ostavi pu\u0161enje<\/p>\n
Kontroli\u0161e krvni pritisak, holesterol i \u0161e\u0107er u krvi.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71121","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n